Današnji sagovornik Floutera je gospodin Mihailo Pavićević, šef stručnog štaba Mornara iz Bara sa kojim se godinama unazad veoma uspešno takmiči u ABA Ligi. Čovek koji zajedno sa svojim bratom godinama vodi klub koji je za kratko vreme postao jedan od simpatičnijih, a dugo je važio i za jedan od najorganizovanijih klubova Jadrana.
Od ulaska u regionalnu ligu 2016. godine, Mornar je pobrojao mnogo simpatija i od starta je bio zanimljiv za gledanje. Redovno su padali Partizan, Crvena zvezda, Budućnost, došlo se i do titule prvaka Crne Gore. Kada bi morali da birate pobedu ili uspeh najbliži srcu za sve ove godine, šta bi to bilo?
“Bilo je tu zaista sjajnih uspeha, mi smo tri godine uspeli da se plasiramo u TOP 4, bilo je to polufinale kada smo igrali sa Crvenom zvezdom. Tada smo izgubili 2-1 u jednoj zaista neizvesnoj seriji, iako smo u to polufinale ušli hendikepirani zbog povreda i onda smo na kraju te sezone osvojili prvenstvo Crne Gore. Mora se naglasiti da smo to uradili tada protiv jedne Budućnosti koja je igrala Evroligu. I nije stvar samo u tome što smo osvojili, već smo imali fenomenalnu igru, te godine smo u drugom delu sezone uz Zvezdu imali najbolji skor i igrali jednu prelepu košarku, lepu za gledanje. Ja kao trener pokušavam da igram što lepšu košarku, na koš više jer mislim da publika zbog koševa i košarke dolazi da gleda utakmice. Mnogi govore da je odbrana ključna, i jeste jako bitna stvar, ne kažem, ali napad osvaja titule. Kad se vratimo, pre svih Golden Stejt nije odbranom osvajao titule, već fenomenalnim napadom. Sve u svemu, da se vratimo na temu – ta titula crnogorskog prvenstva je definitvno najrdaža, to je i jedina titula koju je Budućnost izgubila. Veliki uspeh koji smo ostvarili u velikom stilu. Protiv, tada najjače Budućnosti, u ključnoj utakmici smo pobedili sa nekih 20 razlike. Bilo je tu još uspeha, poput svih plasmana u TOP 4, prolaz u drugi krug Evrokupa. Tada smo u drugom krugu pobedili Gran Kanariju na gostujućem parketu, jedini njihov poraz do tad kod kuće. Posle te utakmice smo ostali bez dva najbolja beka – Pulena i Vajtheda što je i odredilo dalji tok sezone. Te godine u januaru sam izjavio da napadamo prvo mesto, što sam i sa pravom govorio jer smo imali odličnu ekipu, ali povrede ne biraju momenat”, objašnjava gospodin Pavićević prisećajući se velikih momenata sa svojim timom.
Da li bi iz plejade sjajnih igrača, pogotovo Amerikanaca sa kojima ste itekako znali da pogodite, mogli da izdvojite nekoga ko je na neki način na Vas ostavio najbolji utisak?
“Bilo je tu zaista sjajnih igrača, jedno veliko ime – Bobi Braun, svojevremeno najbolji strelac Evrolige, ali je bio samo nekih mesec dana. Bilo je dosta sjajnih igrača, ali sigurno bih od svih Džejkoba Pulena. To je jedan zaista vanserijski igrač, superinteligentan. On mi je nekako najbliži srcu, iako sam na njega čak mogao najlakše da se izvičem. Bio je tu i Derik Nidam sa kojim smo osvojili titulu. Napravio je sjajnu karijeru, ali ipak mislim da je ostao još godinu dana u Mornaru da bi napravio još veću karijeru, ali je tada prešao u Monako. Rekli ste da smo tada pogađali, i jesmo mogli time da se pohvalimo, ali to sad i nije baš slučaj”, završava kroz smeh trener Mornara.
Situacija je rezultatski sada ipak nešto teža. Prošle sezone sa pobedom više izboren opstanak, sada jedna pobeda posle sedam kola, a čini se ni da Topolica nije popunjena kao ranije. Da li su finansije jedini problem i mislite li da Mornar u skorije vreme može da vrati neki raniji nivo na koji smo navikli?
“Situacija je bila drugačija što se tiče organizacije kluba. Kao što je poznato 80 ili 90 posto cele organizacije što se tiče finansija je padalo na mog brata, jednim delom je pomagala opština koja je konstantna i bilo je tih malih privrednika iz Bara. Teško je kad veliki deo finansija padne na jednog čoveka. Te ekipe koje smo mi pravili tih 4-5 godina, to su veliki izdaci. Ja sam pokušao da sada malo budemo razumljiviji, jer mi dolazimo iz malog grada, simpatičan smo klub, ali treba da znamo neko svoje mesto. Pokupili smo simpatije mnogih jer ko god je došao u Topolicu ispraćen je aplauzom – pobedio ili izgubio. Svi vole da igraju u Baru i to je naša najveća satisfakcija. Jedan mali grad smo promovisali na košarkaškoj mapi bivše Jugoslavije i Evrope. Padali su i veliki evropski timovi poput Unikahe. U dogovoru sa mojim bratom smo odlučili, ja sam insistirao, da nađemo neki realni nivo gde smo mi. Ne možemo se mi zanositi sa jednim Partizanom i Zvezdom koji sad imaju budžete kakve imaju, ali i sa Budućnosti i Cedevita Olimpijom. To su ekipe sa kojima se teško možete nositi finansijski. Znate, koliko para – toliko muzike. Gledamo da dovedemo ne tako skupe igrače, opredelili smo se za te rukije iz Amerike, a to je uvek mačka u džaku, teško je pogoditi. Teško je ljudima ponekad objasniti, tu je prilagođavanje, pa zavisi da li su igrali na velikom koledžu sa malom statistikom ili obrnuto. I prošle godine smo pogodili sa Raselom jer smo videli da ima potencijal i dozvolili smo mu da igra na taj način koji igra. Imali smo mi i prošle godine skockanu ekipu oko njega i Mihailovića i onda se desila ta povreda Mihailovića. U drugom delu sezone smo pustili Rasela misleći da će se Mihailović vratiti, međutim desila se nova povreda i onda smo ušli u žestok problem. Spasili smo se sa nekim pobedama kod kuće u zadnjim minutima. Ove sezone nov tim, potpuna rekonstrukcija. Iskren da budem, kako smo pogađali prethodnih godina tako smo ove godine dosta omašili, pogotovo sa tim Amerikancima. Rano je još reći, ali već smo neke korake preduzeli, nekim igračima ćemo se ubrzo i zahvaliti. Moramo povući poteze da dovedemo igrače koji će rešiti naše probleme koje imamo u organizaciji igre, ali i pod košem, nema nas pod košem, na skoku”.
Dakle mogu se očekivati pojačanja, odnosno moraju?
“Dobro ste rekli, to je sad moranje. Već je prošao dobar deo sezone, iako smo imali teži raspored do sada. Već se jasno vidi gde su problemi, povlačimo poteze. Potpisali smo plejmejkera koji bi trebalo da dođe sledeće nedelje, a tražimo i tog igrača pod košem. Iako je sad još teže naći slobodnog kvalitetnog igrača. Mi smo igrali i FIBA Evrokup zbog kog smo imali previše utakmica, ali srećom to takmičenje završavamo ove nedelje gostovanjem u Istanbulu, tako da već sad kreću jači treninzi”, objašnjava crnogorski stručnjak najavljujući promene.
Sve se više priča o budućnosti ABA Lige. Imamo primere mečeva određenih klubova pune tenzija incidenata, ali sam recimo pre mesec dana bio svedok kada ste u Areni Vi i ekipa pozdravljeni aplauzom. Sami ste rekli da se i u Topolici nikada ništa nije dogodilo. Koje je Vaše mišljenje o sudbini i značaju regionalne lige?
“Po pitanju ABA Lige kod mene nema nikakve dileme. Neke izdvojene incidente poput ovog u Zadru bih ja gledao kao izolovan slučaj koji su svi osudili. Videli ste, utakmica je prošla u najboljem redu. Mi smo u tom Zadru uvek dočekani aplauzom. Međutim, sigurno je položaj Partizana i Crvene zvezde po tom pitanju drugačiji, ne nosimo toliku težinu. Mi u svakom slučaju našim odnosom pokušavamo da dajemo primer”.
“ABA Liga je svakako jedna jako kvalitetna liga, ali sva ta mišljenja koja se iskazuju, uglavnom se sve to govori iz ličnih interesa u datom momentu, niko ne gleda širu sliku. Ovo je najbolja liga na prostoru bivše Jugoslavije u svim sportovima. Druga je stvar što se neki žale kako nema mladih igrača. Kako bi mogli Partizan i Zvezda uopšte da igraju sa mladim igračima. Pogledajte evropske timove, imate maksimalno dva domaća igrača. Svakako, ne treba mladi igrač da dobije priliku jer je mlad, već to treba da zasluži. Ni ranije nisu igrali najmlađi, nego najtalentovaniji. Počevši od Dražena, pa preko Divca i drugih. Recimo, Mega se hvata za Jokića. Jokić nije ni njihov, ni bilo čiji, on ima talenat od Boga i to ga nijedan trener nije naučio. To što on igra do sad nije viđeno. Ipak, tema oko mladih igrača je neka druga stvar, jer je po mom mišljenju Evroliga postala treća američka liga. NBA, razvojna liga, pa Evroliga. Ko ne može u ove dve američke dolazi u Evropu. U svim ekipama su Amerikanci glavni igrači. Gde su ostali mladi igrači koji su preskočili jedan rang? Taj rang je Evroliga. Svi su bili draftovani. Ja draft primorskim rečnikom objašnjavam kao jedni ribarski brodovi – koče koji imaju veliku mrežu koja hvata velike količine ribe. Šta valja uzima se, šta ne valja vraća se u more. Tako oni na draftu kupe sve bar malo talentovane klince. Mnogo im je isplativije da ih pokupe sve i da dobiju jednog ranga Jokića, nego da propuste takav talenat. Ostali završe po razvojnoj ligi ili negde kao peškirdžije, oni što vrte peškirom kad ostali daju koš. Bogdanović je recimo imao sjajne evropske uspehe i sada radi to što radi u NBA”.
Sledi duel sa Crvenom zvezdom Beograd. Očekivanja?
“Što se tiče tog duela, već sam pričao o tome, nekako se nadam da će nakon ovog duplog kola i teškog rasporeda oni taj meč shvatiti kao jednu vrstu poluodmora. I oni su od krvi i mesa i nadam se da neće ući u meč sa nekih sto posto”, kroz šalu govori naš sagovornik. I nastavlja:
“Taj kvalitet koji oni ove sezone poseduju to nikada nisu imali”.
Da li ste optimisti po pitanju borbe za opstanak?
“Mi smo jednu godinu počeli sa 0-6. Biće velika borba, ali da nismo optimistični ne bi smo se hvatali ovog posla. Sigurno će do kraja biti neizvesno, ali sada nakon završetka FIBA takmičenja moramo da se vratimo dobrom treningu”, zaključuje trener Barana.
