Kuda plovi ova lađa?

Turbulentno i ludo. Tako se može opisati ovaj uvodni period godine za Crvenu zvezdu. Ništa novo za klub sa Malog Kalemegdana, januar mesec je godinama unazad “najluđi” mesec i period godine kada se uglavnom dešavaju naizmenično lepe i neke ne baš tako lepe stvari.

Početak iz snova a onda vraćanje u realnost

Nisu mogli bolje početi košarkaši Zvezde novu kalendarsku godinu. Naneli su poraz Fenerbahčeu u Istanbulu ( i dalje jedini poraz turskog tima na svom parketu ), a zatim u večitom derbiju ubedljivom igrom pobedili Partizan. Euforija je već nakon pet dana u 2024. godini bila na vrhuncu a onda je usledio prvi od mnogobrojnih “šamara” za beogradski tim. Dve sjajne partije Nikole Topića u Evroligi nažalost su se završile obaveštenjem kluba da je mladi plejmejker doživeo povredu kolena i da će oporavak biti minimum mesec dana ( u trenutku pisanja ovog teksta i dalje nije sigurno kada će se tačno Topić vratiti na parket ).

Usledio je poraz od Cedevita Olimpije, koji nije predstavljao toliki “šok” ako se uzme u obzir potrošnja u Evroligi. Pravi šok je usledio par dana kasnije, u Vilerbanu protiv ekipe Asvela. U debitantskom trenerskom nastupu Pjerik Pupe je položio ispit sa najvišom ocenom, skinuvši “skalp” timu koji je na početku sezone imao naciljan plej-of. Uspeli su crveno-beli da “ispeglaju” poraz jednom sjajnom partijom i pobedom u Milanu protiv ekipe Olimpije.

Nastavilo se sa pobedama u regionalnoj ligi, ali isto tako se nastavilo sa razočaranjima u Evroligi. Propuštena je lepa prilika da se Baskonija pobedi pred svojim navijačima da bi već u narednom kolu usledila blago rečeno blamaža srpskog tima. Alba iz Berlina, koja od početka sezone kao i Asvel, “drži fenjer” u Evroligi, odigrala je fenomenalno protiv crveno-belih i zabeležila pobedu.

Usledio je novi “vetar u leđa” za Zvezdu nakon pobede u večitom derbiju u dramatičnoj završnici. Na krilima tog trijumfa, gotovo rutinski je savladana Valensija da bi novo vraćanje u realnost usledilo protiv Barselone. Iako možda trijumf nad Barselonom nije bio očekivan, poraz od Budućnosti u Podgorici nije sporan sam po sebi, koliko je sporan stav i ponašanje košarkaša kluba sa Malog Kalemegdana. Nisu imali želje, nisu “grizli” za pobedu…

I za kraj, u jednoj od retkih utakmica u kojoj je Zvezda izgledala kao tim, gde su svi igrači bili svesni svojih uloga… Takva utakmica nije nagrađena pobedom, što nekim greškama crveno-belih, što manjkom sreće u pojedinim momentima. Tako je tim Žalgirisa i gotovo sigurno ugasio nade beogradskog tima o šansi za doigravanje.

Može se ovaj period i loši rezultati pravdati čestim odsustvom sa terena zbog povrede Miloša Teodosića, odsustvom već spomenutog Topića ili nedostatkom prave “četvorke” u timu ali…

Vratimo se malo u prošlost da bi razumeli sadašnjost

Nije ovo prvi put da Crvena zvezda sama sebi “puca u noge”. Od prvog mandata Dejana Radonjića i njegovog odlaska 2017. godine, crveno-beli svaku sezonu počinju sa gotovo kompletno novim timom. U toj eri Radonjića tim je imao svoj kostur, a novi igrači su dodavani po potrebi. U prethodnom periodu, igrači se dovode “stihijski”, kvalitet pojedinih igrača je upitan ako se uzme u obzir kakve ambicije klub gaji pred svaku sezonu.

Ove sezone je nastavljen trend pravljenja novog tima od nule. Sve češće se postavlja pitanje, da li sportski sektor crveno-belih uopšte radi svoj posao kako treba ili se igrači dovode na preporuku i “lepu reč”. Uprkos velikom broju pojačanja i potrošenom novcu, ozbiljan klub ne bi smeo da dozvoli sebi da sezonu počne bez prave četvorke. A nastavilo se i sa trendom smene trenera na početku sezone pa ni ne čudi što je reč “sistem” misaona imenica u klubu sa Malog Kalemegdana.

Foto: ABA League j.t.d./ Dragana Stjepanović

Dolazak novog trenera i tračak nade da će duvati neki novi vetrovi

Janis Sferopulos je došao u neku vrstu “rasula” u klubu sa ciljem da se spase što se spasti može. I počeo je polako da tim prilagođava svojim zamislima, da uspostavlja novi mentalitet i kompletan novi sistem. Plodovi tog sistema koji grčki trener forsira nebrojeno pute ove sezone videli su se sve više kako je vreme odmicalo. Pojedini košarkaši su zaigrali kao nikada u karijeri ( primer Džoela Bolomboja ), a neki su postepeno shvatali da nema mesta ležernosti ukoliko želite da imate minute.

O tome kako ( ni ) je selekcija igrača bila dobra, te sa koliko poverenja u trenera Ivanovića je počela sezona, dovoljno govore potpisi trojice novih košarkaša ( Gilespi, Smart, Tomkins ) i vraćanje sa pozajmice Topića. Nisu se dosada pokazali loše Fredi Gilespi i Džavonte Smart, iako su se relativno kasno priključili ekipi, o Treju Tomkinsu i šta on može ne treba trošiti reči, ali neki igrači koji trenutno nastupaju za crveno-bele ne pokazuju potreban kvalitet za Evroligu. Neki od njih izgledaju kao da se ne snalaze ni u sistemu trenera Sferopulosa, što je poražavajuća činjenica. Svako ko prati košarku ili bilo koji drugi sport zna da dobro postavljen sistem od nekih igrača može izvući i više nego što se očekuje.

A sistem Janisa Sferopulosa je itekako dobar, samo kao i za sve u životu, treba vremena. U ovoj sezoni vremena je sve manje, ali treba biti pametan i pustiti grčkog stručnjaka da nastavi da gradi svoj sistem. Nemojmo zaboraviti, to je čovek koji je uspešno vodio Olimpijakos i Makabi Tel Aviv po nekoliko sezona. Zašto to ne bi bio slučaj i sa Crvenom zvezdom.

Šta dalje, u kom pravcu otići?

Na ovo pitanje ne postoji kratak odgovor. Prevashodno, uprava kluba predvođena Nebojšom Čovićem mora ozbiljno da razmotri želi li da ovaj klub stvarno podigne na viši nivo ili će se nastaviti sa praznim obećanjima na početku svake sezone. Uprkos svemu, na mestu trenera je vrlo iskusan stručnjak koji zna šta želi. Ono gde evidentno “škripi” u klubu je sportski sektor predvođen Milanom Dozetom koji se nije proslavio prethodnih godina sa pojačanjima.

Mora postojati struktura i jasno postavljen cilj kluba za narednih pet do deset godina, a onda se krenuti u realizaciju tog projekta. Ne treba zaboraviti ni nastupe u medijima, a pojedini članovi kluba su imali neke prilično skandalozne u prethodnim godinama.

Uzmimo za primer po svemu sudeći novog člana uprave KK Crvena zvezda, Milana Gurovića. Jedan budući ili sadašnji predstavnik kluba kao organizacije ne bi smeo da dozvoli sebi da javno “proziva” igrače kluba ( Gilespi i Smart ) ili bivšeg trenera ( Ivanović ). Kako će se osećati ti igrači znajući da tako slobodno i javno osporava njihove kvalitete neko ko je u menadžmentu kluba?

Mnogo je pitanja a premalo odgovora.

Za kraj, šta i kako može dovesti do napretka u crveno-belom taboru?

Pre svega, doveden je trener koji ima viziju, u klubu su igrači oko kojih bi mogao da se izgradi temelj ekipe, da se napravi pravi kostur tima. Uz pametno i u dogovoru sa strukom dovođenje igrača, sledeća sezona bi se morala dočekati popunjena na svim pozicijama. Taj tim bi u idealnom scenariju morao biti sklopljen “na vreme” kako bi se prošle kompletne pripreme i ekipa uigrala. Naravno da uvek postoji opcija “doselekcije” sastava, ali po ugledu na većinu uspešnih evropskih klubova to se radi kada već uspostavljeni sistem ne može da funkcioniše nesmetano.

Sleduje malo duža pauza od Evrolige i ABA lige, iza ćoška je nacionalni kup ali i dalje ostaje otvoreno pitanje, hoće li Zvezda ići u korak sa ostalima ili večno ostati u zapećku? Još uvek ima prostora da se određene odluke donesu na vreme.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *