Trener Denvera Majk Meloun gostovao je u podkastu kod Zeka Louvija, gde su se između raznih tema dotakli i početka karijere Nikole Jokića.
Za početak – kada je shvatio da će Jokić postati nešto veliko?
”Moja prva Letnja liga, bila je i njegova. Gledao sam ga šta radi, ali nijednog trenutka nisam rekao to da imamo nešto posebno. Vidim da mnogi vole da govore kako su znali da će neko postati nešto… Nikola je u toj prvoj Letnjoj ligi imao višak kilograma, bio je u lošoj fizičkoj formi. Videlo se da je vešt sa loptom, da je dobro dete, da ima dobar karakter…”, rekao je Meloun i nastavio:
“Bila je to utakmica u njegovoj ruki sezoni, protiv San Antonija sa Timom Dankanom. Nikola izađe na parket i spakuje 26 poena, 13 skokova i osam ili devet asistencija. Gledam i razmišljam kako je on to uradio protiv jednog od najboljih košarkaša ikada, na strani, u svojoj prvoj sezoni… Toliko je uticao na igru. I tada, kada je bio klinac, najveći utisak mi je ostavljalo to što je i tada bio nesebičan, što je pokazivao kakav mu je košarkaški IQ, da je već tada činio saigrače boljim”, rekao je Meloun.
Zatim je istakao bitan detalj i momenat koji su otključali pravi potencijal današnjih glavnih nosioca Denvera…
”Još jedan detalj je mnogo važan i o tome često govorim… Vraćali smo se kući posle teškog poraza, Dalas nas je razbio. Nikola je bio član idealne petorke rukija, ovo je sada njegova druga godina… Pokušavao sam da igram sa Jokićem i Nurkićem zajedno. Jednog dana Nikola mi je došao u kancelariju i rekao: ‘Šefe, gledaj, pusti me da ulazim sa klupe, ovako ne ide’. Sećam se da sam se posle toga vozio kući i pričao sa sobom i setio se da je on bio jedan od najboljih rukija kao centar, ne kao četvorka. Zapitao sam se šta to radim i zašto grešim. Od tada se cela franšiza promenila, on je postao naš prvi centar, Nikola je postao naša centralna figura i svi su shvatili da je Nikola poseban igrač i da sa njim možemo sve. Mari i on su postali najbolji pik’n’rol tandem lige. Tada smo otključali njihov pravi potencijal i od tada se sve promenilo za franšizu”.
O sastancima i razgovorima sa Jokićem…
”Stalno sam imao sastanke i razgovore sa Nikolom, tokom sezone, kada ode u Srbiju, tokom priprema… Sećam se i da smo pričali kada sam doneo odluku da ga stavim za startnog centra. Ne sećam se svih detalja, ali znam da sam mu se praktično izvinjavao zato što sam ga stavljao na četvorku. Rekao sam mu da ćemo ga vratiti na centra, da jednostavno nije išlo onako kako sam prvobitno zamislio, iako smatram da je dobro što smo pokušali i to. Vratio sam ga na centra, dao mu slobodu da bude ono što jeste i kliknulo je brzo. On je shvatio šta mu se otvara, sada smo godinama među četiri najbolja ofanzivna tima lige, a Nikola je najveći razlog toga”.
Jokić – Nurkić…
”Nikola je imao dobru sezonu, Nurkić se vraćao iz povrede… Sećam se da sam pričao sa Timom Konelijem, koji je tada bio GM, saglasili smo se da imamo dvojicu dobrih igrača u svojim redovima, znao sam već tada da liga ide ka smanjivanju petorki, ali sa shvatio da obojica imaju kvalitet i da možemo da probamo da iskoristimo to tako što ćemo da igramo ‘big ball’ košarku. Svi smo bili za to, ali do decembra smo shvatili da ne ide. Nurkiću je bilo teško kada smo mu rekli da moramo da menjamo nešto, ali rezultat toga je da je Nikola postao dvostruki MVP i šampion NBA lige. Nurkić je otišao u Portland i postao uticajan igrač. Svi su bili zadovoljni na kraju, a verujem da Nurkić i Nikola ne bi mogli da koegzistiraju u Denveru duže od onoga što jesu”.
Anegdota o izbacivanju igrača sa treninga u Jokićevoj prvoj sezoni…
”Ne znam kako je u drugim timovima, kod nas nije praksa da isterujemo igrače sa treninga. Sećam se jednog detalja iz Nikoline prve sezone, imamo šuterski trening pred Golden Stejt, odradili smo ga jako loše. Sve sam ih isterao napolje, jer smo bili kao pos**ni. Nikola kao klinac odlazi kod Majka Milera i pita ga šta se dešava, šta će da rade svi sada kada su izbačeni. Majk je bio pravi veteran i rekao mu je da ode kući, da se opusti i dođe na utakmicu spreman. I te večeri smo pobedili. Takvi momenti ponekad mogu da posluže kao sredstvo za motivisanje igrača”, priča trener Nagetsa i dodaje:
”Bilo je trenutaka tokom našeg osmogodišnjeg zajedničkog rada kada sam se ‘obrušavao’ na Nikolu, ali je važno da svi igrači u timu znaju da nisu zaštićeni. Nebitno da li je to Nikola, Mari ili Kristijan Braun. Nikola i Džamal stalno govore da ne treba niko da ih izdvaja, da su svi zajedno kao tim, da nema izuzetaka”.
Džamal Mari i njegov doprinos nakon povrede…
”Posle svega što je Mari prošao, kada se vratio na parket nakon duge povrede trebalo mu je vremena da nađe sebe, ali onda je imao jednu utakmicu u kojoj je prosto prelomio i počeo da pokazuje sve. Mnogo je radio da bi se vratio. Znaš da ponekad nije dovoljno da samo mnogo radiš, moraš da pređeš onu granicu kada prelaziš u elitni nivo. Džamal je generalno jedan od igrača koji su psihički i fizički najjači, bar među onima koje znam. Može da promaši deset šuteva zaredom, a kada ubaci jednu, dovoljno mu je samo to da eksplodira. Mnogo sam srećan zbog Džamala, što se vratio. Veliki je doprinos dao našem timu, u svemu što smo napravili”.
O dugo čekanoj tituli u Koloradu…
”Najveći problem je to što svi žele sve da se desi juče. Odnosno, sve i odmah. A ponekad je potrebno strpljenje… Da mi to imamo shvatio sam kroz razgovore sa Timom Konelijem, koji me je doveo pre osam godina, porodicom Krenke, Kalvinom Butom… Svi smo želeli da ostanemo na istom kursu i ne izgubimo naš put. Mogli su da mi daju otkaz mnogo puta dosad, ali su svi odlučili da ostanu strpljivi, da radimo na nečemu velikom, da razvijamo mlade igrače. Svi su bili zadovoljni putem kojim smo išli, bez obzira na to što nije uvek bilo dobro. Zato sam zahvalan svima u franšizi što su imali strpljenja i što smo zajedno dočekali ovo”.
Ceo podkast pogledajte:
