Mladi košarkaš Crvene zvezde Andrej Kostić ove sezone je pod dvojnom registracijom nastupao za Dinamik i crveno-bele. O aktuelnoj sezoni, ko su mu učitelji i koliko je napredovao igrajući za klub sa Dorćola, otkrio je u razgovoru za Meridian Sport.
Želeo je da dobije minute, a odluka o odlasku na pozajmicu u Dinamik se ispostavila kao pun pogodak.
– Veoma sam zadovoljan kako je protekla sezona. Negde sam znao da će biti uspešna, jer sam verovao u sebe, kao i u odluku da izaberem Dinamik za prvu stanicu u seniorskoj karijeri. Verovao sam sve vreme da će biti dobro i radio da bude tako. Čini mi se da će mnogi krenuti ovim putem.
Ispostavilo se da su Dorćol i Andrej idealna kombinacija, tako ne čudi što je dvorana kraj Dunava često bila ispunjena do poslednjeg mesta.
– Pamtiću ovo iskustvo. Odlazak u Dinamik je nešto što sam potencirao. Bila mi je velika želja da se oprobam u Košarkaškoj ligi Srbije. Predosetio sam da će biti pravi potez i niko nije protiv moje odluke. Biće mi žao što više neću biti deo Dinamika. Mnogo sam zahvalan svima u klubu. Svi su mi maksimalno pomogli da se što bolje i brže adaptiram.
Saradnja sa Stevanom Mijovićem?
– Dobar trener! Videće svi koliko. On je još mlad, a već zna mnogo. Razume mlade igrače, neguje brz stil košarke, što mi je posebno odgovaralo i stvorili smo sjajan odnos, kao sa svima u Dinamiku, tako da sam prezadovoljan.
Kada već pričamo o trenerima, nije tajna kako Sferopulos veruje u mladog Andreja.
– Konstantno pričamo i daje mi savete. Sferopulos veruje u mene i očekuje se da dobijem više šanse sledeće sezone. I dalje čekam pravu šansu. Nadam se većoj minutaži i mislim da će biti prilike za tako nešto u narednom periodu.
Pripreme pred večiti derbi.
“Oseća se da će utakmica sa Partizanom. Vidi se po treningu, motivaciji i igračima. Svima je apsolutno jasno šta sledi.”
Ubedljivo najmlađi član tima?
“Najmlađi sam… Svakako da nam nisu iste teme, ali zaštitnički se odnose prema meni. Ja sam po prirodi takav, volim da se šalim i očigledno sam im postao drag. Samo moram da pazim da ne preteram… Da ne bude koja ćuška. Vaspitavaju me. Branko, Teo i Mitrović najviše.”
Sam početak treniranja sa prvim timom je bio utisak sam po sebi.
“Pre sam bio fasciniran. Oduševljavalo me je kako trče, šutiraju, treniraju… Sada sam se već negde navikao. Trčim s jednog na drugi trening, pa ni nemam vremena da razmišljam previše o tome. Postala je moja svakdonevnica.”
Prethodni period je bio vrlo naporan za mladog košarkaša, koji je umeo da pređe i po 480 kilometara u 24 časa kako bi s jedne stigao na drugu utakmicu.
– Nema slobodnih dana. Uvek dođem ranije, odem kasnije.. To mi prvi Teo stalno priča, da tako mora i nema mi druge nego da slušam.
