Džon Braun: Motor bez pogona u crveno-belom dresu

U sezoni punoj oscilacija Crvene zvezde, učinak Džona Brauna prošao je tiho — ali brojke su bile glasne. Iako se od njega definitivno nije očekivala liderska uloga, pogotovo u napadu, uticaj na igru bio je ispod svih realnih očekivanja, kako u napadu, tako i u odbrani.

Braun je tokom regularnog dela Evrolige nastupio na 17 utakmica, provodeći na parketu u proseku 14 minuta i 45 sekundi. Njegova uloga bila je jasno definisana kao sporedna, ali čak i u takvom kontekstu, uloga koja podrazumeva limitiranu potrošnju lopte i specijalizovan doprinos mora da bude potkrepljena efikasnošću. To, međutim, nije bio slučaj.

Iako se nije očekivalo previše od njega u fazi napada, napadački segment njegove igre ove sezone bio je lošiji nego što je ikada bio tokom njegove karijere. Braun nije uputio nijedan šut za tri poena tokom sezone, a njegov učinak u zoni za dva bio je ispod standarda za visokog igrača – 42.2% uspešnosti (1.3 pogođena šuta iz 3.1 pokušaja po utakmici). Njegova ukupna efikasnost, izražena kroz True Shooting i eFG%, bila je najniža u timu.

Dubljom analizom efikasnosti, dolazimo do još jasnije slike napadačke neučinkovitosti američkog krilnog centra. TS% od 49.3% ukazuje na ozbiljan problem u ukupnoj realizaciji šuteva (uključujući i slobodna bacanja), jer se granica prosečne efikasnosti u Evroligi danas kreće oko 55–58%. Drugim rečima, Braun je svaki šut pretvarao u poene značajno lošije nego što je to slučaj kod većine njegovih vršnjaka na poziciji ‘četiri’.

Još alarmantniji je njegov eFG% (Effective Field Goal Percentage), koji iznosi svega 42.2%. Ovaj pokazatelj uzima u obzir vrednost šuta za tri poena, ali pošto Braun nije šutirao spolja, njegova brojka direktno oslikava slab učinak u zoni gde bi, kao visoki igrač, trebalo da bude najefikasniji. U kontekstu unutrašnje igre, ovaj procenat se smatra niskim čak i za bekove, a kamoli za igrača koji se oslanja na završnicu u reketu.

Zanimljivo je da je imao dobar učinak u iznuđivanju faulova – njegova FTrate vrednost (65.4) bila je druga najbolja u timu, što znači da je često završavao na liniji penala. Ipak, ni tu nije uspeo da napravi razliku, jer je sa 70.5% uspešnosti sa linije ostao samo prosečan.

Ni odbrambeni deo igre nije ponudio dovoljnu kompenzaciju za napadačke limite. Braun je beležio 2.6 skokova po utakmici, što je korektno imajući u vidu minutažu, a posebno se isticao na ofanzivnom skoku – sa 1.6 skokova u napadu po meču za manje od 15 minuta, pokazivao je želju i borbenost u fazi napada. Ipak, brojke izvan tog segmenta pokazuju minimalan uticaj: bez ijedne blokade tokom cele sezone, uz ukupno 0.7 “STOCKS” (ukradene lopte + blokade). Njegov defanzivni rejting od 113.7 (šesti najgori u ekipi) dodatno ilustruje da tim nije preterano profitirao od njegovog prisustva u tom delu igre.

Kada podvučemo crtu, Braun je bio najslabiji član rotacije Crvene zvezde u više važnih segmenata:

• Najgori +/- učinak u timu: -2.0
• Najgori Net Rating: -5.0
• Najgori True Shooting % (49.3%) i eFG% (42.2%)
• Najmanje poena po posedu (1.0)

Zanimljivo je da je imao izuzetno nizak procenat izgubljenih lopti (0.4 po meču) i mali broj ličnih grešaka (1.1), ali u kontekstu ostatka igre, to deluje kao nedovoljno da se istakne kao korisna opcija u rotaciji.

Pitanje koje ostaje jeste — da li je Braun žrtva lošeg uklapanja u tim ili jednostavno nije više profil igrača koji pravi razliku na ovom nivou? Njegova energija i fizička spremnost nisu upitni, ali bez konkretne produkcije, teško je opravdati mesto u timu koji želi da se bori za plej-of Evrolige.