Partizanovi navijači su uvek bili veoma košarkaški pismeni i uvek su znali da pozdrave kvalitetan potez igrača svog, pa čak i protivničkog tima.
Od generacija koje su se u Hali sportova divile bravurama Kićanovića i Dalipagića, preko Saletove lepotice u Istanbulu, pa sve do Kecmanove trojke i simultanki Bogdana Bogdanovića.
Uvek su Grobari imali tu čast da u crno-belom dresu gledaju vrhunske evropske i svetske košarkaše koji su vremenom stvarali kult kluba.
Ipak, ova publika je uvek sa posebnim simpatijama pozdravljala borbu na terenu i one košarkaške majstore koji shvataju značaj dresa koji nose.
Bacao se Vesa Petrović za loptu i na +20, završavao je Novica utakmice redovno sa krvavim dresom ili čalmom na glavi, pozdravljali smo mi svi sa tribina kapitena Lovernja, ne znajući pritom da će jednog dana u Partizanu igrati Žofrijev sunarodnik koji će postati jedan od najdominantnijih evropskih centara i koji će sa šipke povesti pesmu 20 hiljada Grobara.
Nezamislivo je pomenuti mašineriju Željka Obradovića koja ove sezone predstavlja jednog od najnezgodnijih protivnika u Evropi, a ne pomisliti među prvima na Matijasa Lesora, momka sa Martinika, koji je nakon mnogo najavljivanja došao u Partizan krajem 2021. godine kao bivši igrač najomraženijeg rivala crno-belih.
Iako je dobar deo navijača skeptično najavljivao Lesora kao privremenu opciju do kraja sezone dok se ne nađe bolje rešenje, francuski centar je od prvog meča pokazao zašto u igračkom CV-u ima klubove poput Makabija, Monaka i Bajerna.
Od samog starta u novom dresu je pružao dominantne partije i pokazivao neverovatnu energiju i borbu. Bilo je potpuno očekivano da će zbog sličnog temperamenta i strasti kliknuti sa igračem poput recimo Zeka Ledeja, ali je verovatno retko ko očekivao da će igrač koji je u regionu ostao upamćen po promašaju za titulu u finalu ABA lige postati jedan od glavnih kandidata za MVP nagradu Evrolige i koji će pored zapaženih partija, u ekipu doneti i neverovatnu hemiju.
Doneo je Matijas ono što je nedostajalo nakon odlaska Novice Veličkovića, a što se tražilo u Radetu Zagorcu. Nije Lesor direktno postao lider i motivator ekipe kojeg su Grobari priželjkivali, ali je kao čarobnim štapićem doneo ono nešto da ponovo, kao u slavna vremena, jedan košarkaški tim i navijači postanu definicija porodice koja zajedno sjajno funkcioniše i koja simboliše pojam ljubavi.
Nakon pobede protiv Monaka započeo je tradiciju da nakon svakog meča povede navijanje pred punom Arenom. Dan nakon velikog evroligaškog brejka protiv Crvene zvezde uspeo je i da se pojavi kao kum na venčanju jednog od navijača.
Možda i najupečatljivi momenat Lesorovog boravka u Partizanu bio je trk u publiku nakon preokreta protiv istog rivala u martovskom meču u AdmiralBet ABA ligi kada je ubacio 27 poena i uhvatio osam skokova.
Bio je to trk momka koji se potpuno skapirao sa Grobarima koji su po ko zna koji put pokazali kosmopolitski, avangardni duh kluba za koji navijaju. Već uveliko se peva pesma posvećena Matijasu Lesoru koji sve to uzvraća stalnim pozivanjem pesme “Partizan i samo Partizan“.
Iako mnogi već sada najavljuju ozbiljne ponude za francuskog centra, ja sam potpuno siguran da ovakav odnos jednog igrača sa navijačima najavljuje jednu od najlepših priča u stranicama klupske istorije.
Matijasa i drugare očekuje da završe započeto, a dominantne partije u Areni protiv Olimpijakosa i Reala, kao i brejkovi na strani protiv Efesa i Fenera nam potpuno legitimno daju za pravo da očekujemo mnogo radosti na oba fronta.
U to ime, skromno bih poželeo da naš ljubimac sa Martinika u maju, tamo negde u Litvaniji povede “Tango smrti”.
