Mihajlo MarkovićKošarkaši Crvene zvezde su i drugi put zaredom odbranili domaći teren i izjednačili u finalnoj seriji na 2:2. Majstorica će se igrati u beogradskoj Areni, u četvrtak, sa početkom od 20 časova.
Sve dosadašnje priče, nagađanja, medijski ratovi i sukobi na parketu i van njega više nisu bitni. Važno je samo ono što će se desiti sutra, u ulici Bulevara Arsenija Čarnojevića br. 58. Na tom mestu, u najvećoj sportskoj dvorani u Srbiji i regionu, za trofej srpskog i regionalnog prvaka boriće se Partizan i Crvena zvezda.
Dve potpuno različite strane, sa drugačijim obeležjima, kulturom, načinom pripadnosti. Ipak, sa istim mislima i ciljem – osvojiti sedmu rekordnu titulu šampiona ABA lige.
Kao što je potpuno logično i normalno, obe ekipe imaju svoje razloge nadanja i zebnje. Dug put je iza njih, puno pređenih prepreka, uspona ali i padova. Pritisak koji se oseća u vazduhu itekako je vidjiv i prisutan na licima igrača, navijača, objektivnih posmatrača, ako takvih ima. Davno smo naučili da je derbi više od događaja, stvar prestiža, društvenog statusa i teritorijalnog opstanka.
I da u takvim utakmicama sportisti ne kroje samo svoje sudbine, već i sudbine svojih porodica, prijatelja, brojnih pristalica nikada upoznanih kojima će promeniti život.
Teško je reći ko će u najavljivanom duelu sa tim simbolom obaveze i odgovornosti bolje snaći. Domaćin, gladan trofeja i povratka stare slave, pred 200000 grla i glasova spremnih na poslednji atom snage radi pobede. Ili gost, apsolutni vlaladac regiona poslednjih deset godina, u nikada težem izazovu za odbranu osvojene titule.
Priprema tokom čitave sezone, rad i pristup treningu, talenat i kvalitet, individualni i timski, staće u jednu utakmicu, od 40 minuta efektivne igre i Bog zna koliko igre živaca i strpljenja. Nema popravnog.
Kako se sutra bude izašlo, izaćiće se i svaki naredni put. Ovi dueli prave razliku između onog ko ulazi u istoriju i onog ko čega pred vratima. Vrata se otvaraju sutra od 20 časova, a u kom duhu će se zatvoriti, odgovor ćemo dobiti par sati kasnije.
A PRE PETE…
KAKO JE ZVEZDA DOŠLA DO IZJEDNAČENJA
Ako su u duelima na gostojućem parketu neki aspekti Zvezdine igre i nedostajali, u značnoj meri su nadoknađeni u Pioniru. Mnogo izraženija agresivnost na lopti i bez lopte, sigurniji šut sa distance, manje grešaka i naboj sa tribina uzrokovali su da tim Duška Ivanovića prvo prepolovi a onda i u potpunosti neutrališe prednost Partizana.
Istina, nije to uvek izgledalo ni najlakše ni najlepše, međutim u derbiju se to ni ne očekuje. Kada je bilo najpotrebnije ulazili su šutevi – što Vildoze i Nedovića, što Kampaca i Lazarevića.
Timski je klub sa “Malog Kalemegdana” izgledao poprilično bogatije. Za razliku od utakmica u Štark Areni gde je uloga visokih igrača bila skromna, u narednom dvomeču su upravo Petrušev i Mitrović pravili najveće probleme odbrani gostiju.
Raznovrsnost njihove kreacije, dobra uigranost na malom prostoru i Partizanov ulazak u rane prekršaje činili su troglavu aždaju kojoj leka nije bilo. Poeni iz reketa omogućili su čak 46 poena u prvom i 34 poena u drugom, znatno čvršćem i ofanzivno lošijem meču.
Bekovska linija Zvezde uspela je na dva fronta poraziti protivničke napadače. Nedović i Vildoza u nedelju, odnosno Dobrić i Kampaco u utorak su stabilnijim šutem spolja, lakšim i bržim protokom lopte, ali i brojnim iznuđenim greškama crno – belih doprineli da razlika u poenima iz izgubljenih lopti bude u oba meča dvocifrena (21:5 i 29:15).
Naravno, očekivalo se da domaći tim na konto vatrene atmosfere uđe u duele grublje, po cenu faula, što se kaže muški, u meso. Sudijski kriterijum je to dozvolio a gosti nisu uspeli da se prilagode. Upravo taj energetski momenat se čini kao važan adut u odlučujućoj utakmici, jer će Zvezda odbranom, a Partizan napadom pokušavati na nametnu svoj ritam.
KAKO JE PARTIZAN ISPUSTIO VOĐSTVO
Ono što je rečeno u prošlom tekstu, pred najavu treće utakmice – da je najveća enigma kako će se ekipa Željka Obradovića prilagoditi na Zvezdinu batinu apostrofirala se u prethodna dva duela. Panter i Naneli kao najopasniji strelci, odnosno Zek Ledej i Matijas Lesor kao najsigurniji iz reketa su završavali oba meča u Pioniru sa debelim minusom indeksa korisnosti. Nije upitna želja niti sposobnost za postizanjem koševa, ali je to u većini slučajeva izgledalo kao ples u krutim cipelama, manjeg broja i izlizanog đona.
Dok je prvi meč još i pokazao naznake poznate igre Partizana, sa vidljivim ekstra pasom, dobrom pokretljivošću i pravovremenim iskakanjima, u drugoj utakmici toga apsolutno nije bilo. Koncetracija se povremeno budila iz sna, žustrina je ostala u svlačionici ili već bila preneta na majstoricu, a i faktor sreće je izostao – otvoreni šutevi Pantera izlazili iz koša, a Lazareviću i Kampacu ulazili.
Moraće, što nije nikakva nauka, u četvrtak mnogo bolje. I to na oba kraja terena. Partizanovih 56 poena od sinoć su najslabije izdanje tog tima u ovoj sezoni (gore i od one utakmice u Pireju).
Očekuje se, naravno, da puna hala bude vetar u leđa igračima i zapravo pokaže od čega je satkan crno – beli tim. Završili su regularni deo kao prvi na tabeli, imali prednost od 2:0, gde zaista ne bih pravio nikakvu paralelu sa serijom protiv Reala (skroz drugačije okolnosti i protivnik), imaju meč loptu, treću, pred domaćim navijačima. Na njima je da pokažu jesu li kadri zadatka koji ih čeka.
Luka Kostić
