Od NBA “ratnika” do elitnog 3-and-D oružja: Šta Lamar Stivens donosi Partizanu?

Kada je Partizan objavio potpisivanje dvogodišnjeg ugovora sa Lamarom Stivensom, bilo je jasno da Đoan Penajroja dobija veliko pojačanje. Napuštajući NBA, gde je izgradio reputaciju neumornog defanzivca igrajući za Klivlend, Boston i Memfis, Stivens je prošle sezone prešao Atlantik kako bi se pridružio ekipi Pariza. U glavnom gradu Francuske ne samo da je pokazao nastavak njegove čvrste igre koja ga je krasila u SAD, već je pokazao i ofanzivnu evoluciju koja njegov dolazak u Beograd čini jednim od najintrigantnijih pojačanja ovog leta.

U svojoj srži, Stivens je građen kao lajnbeker. Sa visinom od 201 centimetara i težinom od 104 kilograma, on predstavlja fizičku “anomaliju” na krilu. Ta građa je motor njegovog defanzivnog identiteta. U evropskoj košarci, koja sve više zahteva preuzimanja u odbrani (odnosno switchability), imati igrača poput Stivensa je apsolutni luksuz. On je uporan defanzivac na lopti koji poseduje brzinu kojom lako može da preuzima bekove na perimetru i čistu snagu za borbu protiv tradicionalnih visokih igrača na postu. On ne samo da preuzima, već i kvari igru protivnika, pretvarajući dobre odbrane u prilike za tranziciju sa neverovatnom energijom koju će beogradska publika zavoleti od prvog dana.

Ali, pravo otkriće njegovog boravka u Parizu bila je njegova ofanzivna transformacija. U NBA ligi, Stivens je često bio ukalupljen kao “igrač zadatka”, neko čiji su ofanzivni doprinosi viđeni kao bonus. U Evropi su njegovi napadački zadaci porasli, a on je na taj izazov odgovorio briljantno. Prosečno beležeći 9.3 poena za nešto manje od 20 minuta po utakmici u Evroligi, pokazao je novu, održivu efikasnost.

Najviše se istakao njegov šut sa distance. Istorijski gledano, Stivens je u Americi bio vrlo nekonstantan šuter, ali je u Evropi znatno unapredio taj segment igre, šutirajući 48% za dva i impresivnih 42% za tri poena. Kada tu pouzdanu pretnju spolja kombinujete sa njegovom eksplozivnošću, dobijate istinsku, multidimenzionalnu pretnju u napadu.

Stivens i Partizan su gotovo savršen spoj. Ekipi su potrebni fizička čvrstina i fleksibilnost, pogotovo nakon odlaska Isaka Bonge, a Stivens nudi i jedno i drugo. Ako uspe da zadrži šutersku formu koju je pronašao u Parizu, on potpuno nadilazi etiketu situacionog defanzivca i projektuje se kao elitno “3-and-D” krilo na evroligaškom nivou.

Partizan u Stivensu ne dobija samo igrača koji će popunjavati mesto u rotaciji, već prekaljenog borca koji ulazi u svoje najbolje godine. Sa svojom čvrstinom, dokazanom evropskom produkcijom i neumornom energijom, čini se da je Lamar Stivens kao stvoren za intenzivnu, naelektrisanu atmosferu Partizanove košarke.