Rusmir Kratovac
Košarkaški klub Partizan doživeo je sinoć poraz u Vitoriji poenima Čime Monekea u poslednjim trenucima meča, i to svega dve nedelje nakon ispuštanja velike prednosti protiv Olimpijakosa u Pireju. Premalo sreće za dva jako bitna brejka i situacija slična onoj u prošloj sezoni. Ili ipak ne?
Kada vratimo film godinu dana unazad, svi se sećamo raznoraznih “stručnih” komentara o igrama i timu Partizana. Svako malo smo mogli videti sezonske ulaznice na oglasima. Bez ikakvog respekta se pljuvao čak i Željko Obradović koji bi, da nema to ime, već odavno bio bivši. Verovatno bi bio zamenjen još u novembru u cilju šok terapije i instant rezultata, što bi se ponovo tražilo nakon prve krize novog trenera. Ipak, Partizan je od dolaska najtrofejnijeg evropskog trenera podigao nivo kluba u svim segmentima, te se vremenom potpuno izdigao iznad regionalne košarke i organizaciono postao merna jedinica evroligaškim takmacima.
Rezultatski, čini se da situacija zapravo nije ista. U ABA Ligi, crno-beli su sebi napravili velike glavobolje porazom na gostovanju Megi u trci za prvo mesto regularnog dela. Zbog njega će ili čekati potencijalni kiks konkurenata (pre svih Crvene zvezde), ili pobedu u direktnom okršaju. Kada se gleda Evroliga, Partizan je prošle godine nakon šest kola imao jednu pobedu više, ali i jedan meč više pred svojom publikom. Po ličnom viđenju, situacija u elitnom rangu je definitvno povoljnija. Parni valjak je sva četiri poraza u ovoj sezoni doživeo i prethodne od istih protivnika, s tim što je ovaj put ubedljivo slavio na gostovanju Asvelu i preokretom kući protiv Crvene zvezde. Upravo ona dva meča koja su lani bila poslednja u onoj crnoj seriji u novembru nakon čega je Partizan počeo da igra sve bolje i dođe do toga da igra najlepšu košarku u Evropi, kojoj je stvarima van terena bio uskraćen odlazak na fajnal-for. Bitan izazov će biti opet pobediti kod kuće sve utakmice koje su moranje da se pobede (Baskonija, Alba, Makabi, Žalgiris, Asvel, Bajern), ponoviti neke velike brejkove poput onog protiv Crvene zvezde, brejka u Monaku, ili ona dva u Istanbulu. Neophodno je i ispraviti realne kikseve iz prošle sezone kojih, ruku na srce, nije bilo mnogo. Dva su već ispravljena, a neka tek trebaju – primljenih sto poena od Valensije u Areni i od Albe u Berlinu.
Kada se sve podvuče, duboko verujem da Partizan neće imati ništa manje uspešnu sezonu od prethodne – te da ovaj put nikakvi udarci ispod pojasa, oni najprljaviji, neće omesti najvećeg trenera današnjice da po drugi put dosanja svoj najveći san sa beogradskim Partizanom.
Miloš Nikolić
