Milivojević: Oduvek sam želeo da dovedem srpski tim u Australiju. Zastava, grb Partizana

U velikom intervjuu za Meridiansport, jedan od rukovodilaca košarkaške lige Australije (NBL), Srbin, Nikola Milivojević govorio je o predstojećem turniru koji će se održati pod njegovom organizacijom. U Australiju putuju Partizan i Panatinaikos, uz dva domaća tima, Sidnej Kings i Adelejd 36ers.

— Odrastao sam pored dvorane Pionir, proveo detinjstvo na Tašmajdanu. Kad mi se gleda košarka, strčao bih tu. Smejem se na pomisao. I dalje pričam da sam dao poslednji koš na terenu OKK Beograda, pre nego što je nestao. Bio sam klinac.

MIlivojević je otvorio ovaj intervju sećanjem na detinjstvo.

— Ovo je u poređenju sa velikim projektima koje još imamo fenomenalno i profesionalno. Delegacije dva kluba su bile u Australiji. Provedeš vremena sa njima i onda postane lično, bolje nego kada ne poznaješ ljude sa kojima posluješ. Došli su u februaru, ja sam sada bio u Atini i Beogradu. Svake nedelje imamo razgovore na temu marketinga, prodaje. Prvo i najbitnije, jeste što smo u ovu priču ušli kao zajednički partneri. Sa željom da kreiramo najbolji mogući rezultat. Nije tipična promocija. Da dovedeš timove, platiš im dolazak i njih ne zanima kako će to ispasti. Ovde svi imaju interes. Stvarno su momci iz Panatinaikosa i Partizana fenomenalni, na čelu sa Duletom Karavesovićem (direktor Partizana) i Janisom Lirasom (direktor marketinga i prodaje). Ako naiđemo na problem, brzo se reši.

Dogovor je tekao lako.

— Želimo stvarno da napravimo nešto što će se videti u Evropi, Australiji i celom svetu. Biće turnir u Sidneju, tako da smo razmišljali šta bismo mogli. Opera je simbol Australije, jedna od najpoznatijih svetskih destinacija, tako da je bilo logično da napravimo tu nešto veliko. Biće šou sa dronovima, ugostićemo predsednike. Fenomenalna slika svega što radimo zajedno. Svi su fleksibilni i žele da to bude najbolje.

Promocija Australije je jedna od najbitnijih stavki.

— Razmišljali smo šta bi bilo najbolje. Igraće se u najvećoj dvorani u Sidneju, Kudosbenk, izgrađenoj za Olimpijske igre 2000. godine. Najlepša arena zaslužuje da predstavi turnir, sa 18.000 gledalaca. Hteli smo za te dve utakmice da sakupimo najviše ljudi, biće 36.000 u dva dana. Onda smo razmišljali kako da napravimo uvod u sve, čisto da klubovi posle dugačkog puta imaju malo pripremu. Melburn junajted igra u dvorani kapaciteta nešto više od 10,000 mesta, ali je tamo ogromna grčka populacija, dok je srpska u Sidneju. Zato smo organizovali utakmicu Panatinaikos – Partizan u Melburnu. Biće festival košarke i zabave, noći za navijače, kako dolikuje. Australiji priliči aspekt zabave, van okvira košarke, festival za navijače, a opet da donesemo duh evropske košarke i pokažemo našim navijačima kako se to radi.

Navijači su nešto bez čega ovaj turnir nema smisla.

— Već deset godina konstantno radimo na porastu popularnost i građenju košarke u Australiji. Radimo šta god možemo da naše navijače u Australiji i Novom Zelandu izložimo bilo kojim aktivnostima. Naša sezona je relativno kratka, znamo da moramo da imamo što više košarkaškog sadržaja. Kod nas je najbolji način da dovodimo što više sa strane – Evroligu, NBA, Harlem Globtroters. Jednostavno, gledamo to u globalnom smislu, pokušavamo da pokažemo javnosti pozitivne smerove. Cilj ovog turnira jeste da donesemo taj duh evropske košarke koji postoji u Beogradu i Atini.

Australijska košarka se polako podiže.

— Da pogledam iz sebičnog ugla – a tu mislim na NBL – ovde ima toliko ljudi koji vole košarku, grčke i srpske nacionalnosti, a ne dolaze u velikom broju na naše utakmice. Zato i želimo da napravimo u dva grada, to će jednostavno biti 45.000 ljudi koji će prisustvovati utakmicama lično, pa još uz skrin-blokove koje ćemo imati, znači preko 50.000 će iskusiti mečeve u dvorani i ispred. To mnogo pomaže angažovanju, stvara se nova publika. Čak to otvara i mogućnost da naši timovi nađu načina da sklope saradnju sa Panatinaikosom i Partizanom, da uzajamno pomažu jedni druge, da rade i u toku godine. Moći će navijači ta dva kluba ovde da se aktiviraju, biće dobro i jer naši klubovi mogu da rade različite aktivnosti sa brendovima kakvi su Partizan i Panatinaikos. Nema razloga zašto utakmice Evrolige, ne bi ovde bile spektakl kao što su Premijer lige, gde postoje fan klubovi. Sve to može da pomogne klubovima, kao i nama na polju demografije.

Stvaranje nove košarkšaške publike jeste cilj Milivojevića.

— Panatinaikos je organizovao „Pavlos Janakopulos“ turnir na Olimpijskom stadionu i teško je posle toga uraditi nešto u Grčkoj što bi nadmašilo taj događaj. Jednostavno, najlogičnije je bilo za njih da vide šta može da se uradi van granica zemlje. Partizan je bio gost prošle sezone, kroz Željka Obradovića ta dva kluba imaju dobre odnose. Ja sam pre toga na Fajnal-foru Evrolige upoznao Dimitrisa Janakopulosa i ponudio saradnju i pomoć oko građenja brenda, samo da se jave. Kada su odlučili da izađu van granica Grčke, broj jedan je bio igranje sa Partizanom, broj dva – pozvao je nas. Tako dobre priče počinju – međuljudskim odnosima.

Sve se dogodilo spontano.

— Moram da spomenem da nije bilo Jelene Todorović verovatno se sve ovo ne bi ni desilo. Ona me upoznala sa ljudima iz Panatinaikosa, znam ljude iz Partizana preko druge linije i napravljen je taj spoj, trougao. Sve što je u životu dobro i zanimljivo, dolazi kao proizvod pravog tajminga I dobrih ljudi.

Jelena Todorić je ključan faktor u svemu ovome.

— Imamo stvarno velike projekte sa NBL, ali ne postoji ništa što može da nadmaši činjenicu da dovodimo tim iz mog rodnog grada. Pre 10 godina smo pokušali, kada je Obradović bio trener Fenerbahčea. Skoro smo se bili dogovorili, ali su na kraju iskrsli problem sa kalendarom. Pričali smo i sa ljudima iz Crvene zvezde. To je deset godina želje i pokušaja da se dovedu timovi Evrolige. Uvek će mi biti blizu srca da probam da dovedem tim iz Srbije. Lično, za sve ove godine, doživeću nešto najlepše. Kod Opere, taj dron šou prikazaće srpsku zastavu, grb Partizana. Iznad Sidneja.

Pokušaji su postojali, ipak evo prve realizacije.

— Lično, verujem da ne možeš da popraviš nešto što ne meriš. A mi gledamo naše godišnje mete i svake godine obaramo ciljeve. Ove godine smo oborili istorijski rekord u posetama utakmica u preko četiri decenije postojanja lige. Sto se tiče brodkasta, cilj je uvek 30 odsto rasta, da li na društvenim mrežama, da li što se tiče navijača koji gledaju na televiziji. I to smo postigli ove sezone još jednu godinu zaredom. Kada vidimo ko veruje u nas, ko je zainteresovan da razgovara o projektima, to nam pokazuje koliko NBL jača. U jednoj godini dolaze PAO i Partizan, dve nedelje kasnije Nju Orleans Pelikansi stižu. Da se jedna od njih dogodi u godini, fantastično je. Već 15 godina Leri Kestelman (vlasnik NBL) radi na prevođenju njegove vizije u stvarnost, a onda smo se svi mi priključili. Čini se da sediš, radiš i to niko ne primećuje godinama, a onda odjednom kad krene, inercija nosi, momentum raste i dovodi do novih fenomenalnih stvari. Već imamo priče o novim projektima. Reputacija NBL raste.

Aktivno se radi na rastu lige, što govori i dolazak Nju Orleans Pelikansa.

— Sećam se kada sam dolazio u Evropu i NBA, većina bi me pitala šta je to NBL. Morao sam da objašnjavam. Sada to više nije slucaj. Ipak i pored svega, ne zaluđujemo se gde smo i šta smo. Iako smo sada možda mnogo bliže terenu na velikim takmičenjima, na jakim utakmicama i vidimo da dobijamo mnogo više respekta, još je pred nama put gradnje i mnogo zajedničkih ciljeva. To nas čini baš srećnima. Nastavljamo viziju koju je Leri od početka imao. Da izgradimo NBL da postane druga najbolja domaća liga u svetu.

NBL želi da bude tik ispod NBA lige.

— Sa FIBA smo uvek imali super odnose. Ta saradnja se nastavlja. Prošle godine smo poslali Tasmaniju na Interkontinentalni kup. Sa Zoranom Radovićem smo razgovarali na Svetskom prvenstvu i rekao je da do sada ICC nije učestvovao tim iz Okeanije i da bi bilo dobro imati predstavnika sa svakog kontinenta. Činjenica da nas je FIBA pozvala i da smo mogli da pošaljemo ekipu tamo za nas je velika čast. Ove godine će to biti Illawara Hawks. Kad pogledaš u globalu, uzbudljivo je to što se projekti nižu. Nemaš vremena da staneš i sagledaš. Pre mesec dana smo Leri i ja pričali o tome koliko je NBL napredovala i koliki kredibilitet sada ima na globalnoj sceni. Predstoji nam naporan put, da nastavimo sa vizijom koju imamo. Ali, lepo je sesti i pogledati uspehe u trenucima kao sada, kada lansiramo ovaj turnir.

FIBA i NBL grade svoj odnos.

— Nama kao ligi su potrebne nove perspektive. To je jedini način razvijanja i rasta. U to sam uvek verovao. Imamo super australijsko gledanje na sport, mnogo američkih uticaja… Šta nemamo? Više evropskih pogleda na košarku. A to je očigledno veoma važno. Za mene je bilo pitanje kako što više ljudi dovesti ovde. Sa igračima je teško, jer mogu više da zarade u Evroligi. Sa trenerima je isto teško, ali opet ima šanse. A Marko je fenomenalan lik koji je bez trunke ega došao, spreman da uči isto toliko kao da deli svo svoje znanje i iskustvo. Ako nastavi ovde da radi sa Adelejdom, definitivno verujem da ce biti jedan od glavnih trenera u NBL, sigurno! A ja ću nastaviti što je više moguće da razgovaram sa ljudima iz Evrope, Srbije. Kada se poklope kockice, nadam se da Marko neće biti usamljen u Australiji.

Marko Marinović je otišao da radi u stručnom štabu Adelejda, a očekuje se da će se još Srba odlučiti da radi “tamo dole”.