Laso: Željko je majstor, njegov uticaj na Partizan je ogroman

Pablo Laso, dugogodišnji trener Real Madrida, a sada trener Bajern Minhena, doputovao je sa svojom ekipom u Beograd pred duel sa Partizanom. U razgovoru za Mozzart Sport, pričao je o raznim temama koje se tiču košarke, ali najviše o svom narednom protivniku i Beogradu.

Intervju prenosimo u celosti.

O Beogradu i atmosferi

“Za mene je Beograd oduvek bio grad košarke. Sećam se utakmica u Pioniru protiv Partizana i Crvene zvezde, uvek sam razmišljao o tome koliko je atmosfera sjajna. U Beogradskoj areni je još i bolje.”, kaže Laso na početku razgovora za Mozzart Sport i nastavlja:

“Igrao sam u Areni protiv Zvezde, još nijednom protiv Partizana, ali gledao sam utakmice na televiziji. Naravno, ovde sam vodio svoje ekipe na dva Fajnal fora Evrolige, tako da znam sa koliko strasti ljudi ovde doživljavaju košarku. Na primer, sećam se kada sam jednom prilikom hodao ulicama Madrida, baš kada je Partizan igrao tu, navijači iz Srbije su mi prilazili i tražili da se fotografišemo. Neverovatno je koliko ljudi vole košarku ovde. I to mi se mnogo sviđa.”

Opet, kada treba da igrate u takvom ambijentu kao gosti, stvar je skroz drugačija…

“Naravno, atmosfera je ovde uvek fenomenalna, ali to je dobro za domaćina, ne i za nas koji dolazimo sa strane. To je normalno. Publika živi za svoj klub i navija svim srcem, to je ono što bih poželeo svakom klubu da ima, navijače koji podržavaju svoj tim u svakom trenutku, gde god bili. Partizanovi navijači su uvek na 100 odsto i to je deo njihove kulture, to je deo onoga što čini Partizan, koji se uvek bori do kraja, bez obzira koliko dobro ili loše igrao. Uvek pokušavaju da nađu način da se izbore sa stvarima kako bi bili ti koji su preživeli na kraju.”

Kako generalno vidite Partizan otkako se Željko Obradović vratio?

“Željko Obradović je jako pametan čovek i sve ovo o čemu smo pričali je iskoristio da izgradi dodatnu stabilnost koju klub uživa. Stvorio je posebnu kulturu i Partizan sada živi u dobroj situaciji, koja može da potraje godinama. Naravno, Partizan već ima renome velikana, uz sjajnu atmosferu, tim i klub. Sada ima sve što je potrebno da nastavi hod stazom pobednika. Rekao sam još u najavi utakmice da znamo koliko je teško igrati protiv Partizana u Beogradu, ne samo što je ovo veliki klub, već zato što će navijači pogurati ekipu da igra najbolje što može.”

Ambicije kluba i ciljevi u sezoni

Gledajući stanje na tabeli, Partizan je u ovom trenutku bliži Top 10 zoni. Bajern je dovođenjem vas za trenera pokazao jasnu ideju da želi da nadogradi sve što je dosad urađeno i da plej-of postane standard za klub. Koliko ste zadovoljni onim što ste dosad uradili u Minhenu?

“Za nekoliko sedmica igramo na završnom turniru nacionalnog kupa, to je za nas važno. Kup je jedno takmičenje koje smo od početka sezone naciljali kao nešto što želimo da osvojimo. Pošto završnicu igramo u Minhenu, imamo visoka očekivanja. Što se tiče prvenstva, trebalo nam je svima malo vremena da razumemo dinamiku takmičenja, pre svega novim trenerima i meni kao treneru. Sada smo u pobedničkoj seriji koja pokazuje da smo razumeli takmičenje. U Evroligi se ekipa takmiči vrlo dobro. Moj jedini problem sa Evroligom je to što nam nedostaje još koja pobeda. Bili smo jako blizu da dobijemo neke utakmice, ali nismo. Ako razmišljam samo o rezultatima, u redu, mogao bih da budem manje zadovoljan nego što bi trebalo. Opet, mogu da budem ohrabren činjenicom da smo ozbiljni takmičari i pobeđujemo u nekim bitnim utakmicama. Izgubili smo neke mečeve, ali opet sam srećan zbog toga što ekipa veruje u ono što radi i to je jako važno.”

A, realno, svako bi voleo da može da pobeđuje iz dana u dan…

“Naravno, to je naš takmičarski duh. Meni nije cilj samo da pobedim Partizan, nego svakog narednog rivala. Radim svakog dana da bismo pobeđivali. Ali moramo da shvatimo da ipak postoji i onaj drugi tim na parketu, koji takođe želi da pobedi. Nije sve samo u tome da li si zadovoljan pobedama ili ljut zbog poraza, nego da osećaš nešto dobro i pozitivno zbog onoga što se dugoročno radi. Moram da istaknem igrače, jer se zaista trude da postanu bolji iz dana u dan, da budu još konkurentniji i to mi je kao treneru mnogo bitno.”

Kada klub dovodi trenera poput Pabla Lasa, zna se da to nije na godinu ili dve, već da to bude nešto što traje. Bajern ima ambiciozan projekat, nova dvorana (SAP Garden sa 12.500 mesta prim. aut.) uskoro će postati funkcionalna, košarkaška sekcija želi da prati put fudbalskog tima koji je na vrhu lanca ishrane. Kako vi gledate na situaciju u klubu?

“Moja vizija se nije promenila, ista je kao prvog dana kada sam došao. Što se ekipe tiče, znao sam od prvog dana da će ovo biti teška godina za sve nas, godina adaptacije, pritom smo imali dosta povređenih igrača i reprezentativaca koji su se vratili pred početak sezone. Plus, tu su i novi igrači u timu, kladili smo se na momke koji nemaju mnogo iskustva u Evropi. Znamo da nas čeka selidba u novu dvoranu koja će biti dosta veća od Audi Doma, na nama je takođe da branimo veliki brend kakav je Bajern Minhen, koji je u fudbal uspešan godinama”, kaže Laso i nastavlja:”Kada dolaziš kao trener u takvu sredinu, naravno da postoji mnogo stvari o kojima mora da se vodi računa. Da li to znači da ćeš od prvog dana da budeš na istim talasnim dužinama sa ljudima u klubu i da se saglasiš oko svega? Ne. To je normalno. Bajern mora da se adaptira na Pabla Lasa, baš kao što i Pablo Laso mora da se adaptira na Bajern. Sve što sam video kada sam potpisivao ugovor, ideju, projekat, tim i perspektivu, dokle možemo da dođemo, sve je i dalje tu. To je sjajno, za mene kao trenera. Ipak, postoji nešto što svaki trener ne zaboravlja…”

Šta?

“Sutra si ovde, prekosutra si možda već na nekom drugom mestu. To je nešto što niko od nas ne može i neće da zaboravi i prosto je naša obaveza da to prihvatimo kao činjenicu. To je sport. To ne znači da se moje ideje menjaju, jer one su uvek iste i jasne. Možda neki igrač ima drugačiju ideju i zato promeni klub, što mi se već dešavalo ranije, ali je normalno je da prihvatiš da su pravila košarke i sporta generalno takva. Nisu ovo više vremena ser Aleksa Fergusona, koji je u Mančester Junajtedu proveo skoro 30 godina. Treneri se sada češće menjaju, kao i igrači, sve je to deo biznisa. To opet ne znači da mi se ideje menjaju. Zato sam jako srećan što mi se vizija Bajerna nije promenila. Imamo dobre, kvalitetne ljude da zajedno radimo na promenama i da dođemo do zacrtanih ciljeva.”

O Partizanu i Željku Obradoviću

Kada se kaže Partizan, za trenera to znači da ga čeka duel sa najtrofejnijim strategom Evrope. Željko Obradović je preko tri decenije u ovom poslu, koliki je njegov uticaj na košarku kroz sve te godine?

“Pre svega, Željko Obradović je kao trener postigao isti broj poena kao Pablo Laso, Janis Sferopulos, Dejvid Blat… Svi smo ubacili isti broj poena – nula (smeh). U redu, da li to znači da Željko nije je*eni majstor? On je taj, on je majstor. Pokazao je to na vreme. Imao sam privilegiju da me trenira u Madridu i bilo je to pravo uživanje, jer je svaki trening bio kao mala škola velikog majstora. Ako bih sada govorio o njemu, ne bih ga gledao kao trenera, već kao prijatelja. Jako sam ponosan zbog toga. Kad god dođem u Beograd, pozovem ga i izađemo na večeru. Naravno, pričaćemo o košarci, ali to radimo ka prijatelji, što je mnogo bitno.”

Šta vidite kao njegovu najveću vrednost?

“Ono što ga čini velikim trenerom je to što tačno prepoznaje talenat svojih igrača i što sve to zna da složi u kvalitetan tim. Naučio sam mnogo o tome tokom vremena dok me je trenirao u Madridu, ali i dok je radio u drugim klubovima. Manje-više sam pratio njegovu celu karijeru. Njegov uticaj na Partizan je ogroman. Uz dužno poštovanje, Partizan pre Željka… Sećam se da sam vodio Real protiv Partizana na početku svog rada u Madridu, ali ovo je sada skroz drugačiji tim, konkurentan je za vrh Evrope i svi imaju veliko poštovanje prema klubu. Željko ima veliki uticaj na to i želim mu sreću u daljem radu.”

Kako je takmičiti se protiv njega, svi žele da nadmudre najvećeg?

“Gledajte, ne gledam to tako. Ne radim svoj posao da bih pobedio Željka ili bilo kog drugog kolegu. Želim da pobedim sve i svakog. Ako pobedim u utakmici koju je Željko Obradović vodio na drugoj strani, neću reći da je Pablo dobio Željka, nego da je Pablov tim nadigrao Željkov. Nikada ne gledam stvari lično. Možda ćemo izgubiti ovaj meč sa Partizanom, a Panter će da ubaci 78 poena. Moj posao je da ga zaustavim u tome, a možda ne uspem. Uradiću sve kao trener da se to desiti. Na kraju će Panter ubaciti neke poene, isto to će da uradi i Nik Vajler Beb, ali ni tada to neće biti duel njih dvojice. Ne. Ovo je ipak timski sport. To treba razumeti. Ne kažem ja da Nik ili Kevin neće imati svoj uticaj u pobedi jednog ili drugog tima, imaće, baš kao i Lučić, Laso, Željko, svi će ostaviti deo sebe. Nikada ovo nije igra jedan na jedan, već timska stvar.”

O Vladimiru Lučiću

Pomenuli ste Vladimira Lučića. Vratio se na teren posle dugog oporavka od povrede. Kako vidite njegov uticaj na Bajern?

“Sećam se Luče još iz vremena kada je igrao u Španiji i pre toga za Partizan. On je naš lider, kapiten. Bio je dugo odsutan i znali smo koliko je važno da ga vratimo u tim, ali da ga ne požurujemo. Objasniću… Ne možemo da gledamo stvari tako da se on vratio i sada automatski očekujemo da pobeđujemo sve, da svaka lopta ide njemu i da će on da ubacuje šuteve za pobedu. Ne, to ne ide tako. Moramo da ga uvedemo ritam i pokažemo koliko verujemo u njega, a verujemo mnogo.”

Kao kapiten Bajerna sigurno imate poseban nivo komunikacije?

“Znate šta sam mu prvo rekao kada sam došao? Ovako: ‘Luča, ta smešna priča da si ti četvorka je gotova. Igraćeš na svojoj poziciji’. Zašto? Zato što je Luča po meni čista ‘trojka’. Naravno, može on da bude i četvorka i bilo koja druga pozicija na terenu, jer on je borac i uvek će da uradi sve kako bi tim pobedio. Ali, njegova prirodna pozicija je ‘tri’ i verujem da je tu najkomotniji, da sa te pozicije možemo da izvučemo maksimum iz njega, da možemo da dobijemo mnogo toga dobrog u odbrani, napadu, svemu što je potrebno za tim. To govori mnogo o njemu kao igraču, lideru i osobi, ali svesni smo da će mu biti potrebno još malo vremena pre nego što bude onaj pravi.”

O kalendaru takmičenja i potencijalnom proširenju Evrolige

Ostalo je još još devet utakmica do kraja prvog dela Evrolige i tek dolaze najvažnije bitke. Ipak, Bajern već iza sebe ima preko 40 takmičarskih utakmica. Kako se vi kao trener i ekipa nosite sa izazovima fizički i psihički iscrpljujućih sezona?

“Kalendar nas tera da stvaramo ambijent u kojem igrači moraju da igraju kvalitetno u više utakmica nego obično. To je deo našeg posla. Šta to znači, da treba da igramo samo utakmice i nemamo treninge? Ne. Da li to znači da treba unapred da odustajemo od nekih utakmica? Ne. Mnogo je stvari koje treba uzeti u obzir. Na primer, imamo utakmice koje brzo odu na 20 razlike i onda moraš da juriš zaostatak. Zašto? Ekipe igraju na dva dana i nije lako držati ritam. Meni se to desilo jedne godine u Madridu, čini mi se da smo igrali u Vitoriji. Gubili smo 30 razlike i onda smo umalo dobili utakmicu, na šest minuta do kraja. Promašili smo na kraju nekoliko šuteva, oni su pogodili trojke i otišli na 12-13 razlike i to je bilo to. Nema tu mnogo razmišljanja, odmah se okrećeš sledećoj utakmici.”

Ipak, saglasni ste sa tim da toliko opterećenje brže ‘troši’ igrače?

“Gledam na košarkaše kao na kola. Da bi se auto kretao, moraš da mu sipaš gorivo. Za košarkaše gorivo je trening. Ako svaki dan voziš auto, možda u nekom trenutku neće raditi dobro. Opet, ako ti stalno stoji u garaži, neće raditi dobro. Moramo da budemo svesni toga, da se nosimo sa tim, mada trenerima nije lako da to drže u balansu. Jednostavno, moramo da se naviknemo na ovakav kalendar. To je scenario za sve nas.”

I pored toga, spekuliše se o ulasku Dubaija, Londona i Pariza, što neminovno vodi ka širenju takmičenja i verovatno ka još većem broju utakmica. Kako gledate na to?

“Nisam neko ko može o takvim stvarima da odlučuje, ali mogu da iznesem svoje mišljenje. Već smo u situaciji da momci igraju skoro 100 utakmica godišnje. To nije normalno. Ako u godini imate 365 dana i 100 utakmica, to znači da se igra na svaka tri dana. Zabrinut sam zbog toga da li su košarkaši kao glavni glumci ove priče spremni da se nose sa tim. Nemaju vremena za odmor, za trening i ne znam da li je dobro rešenje za košarku dodati još utakmica na ovakav kalendar. Naravno, ljudi traže šou, ali sam možda romantik, pa želim da taj šou bude baš dobar. Teško je balansirati sve, jer želiš da pružiš šou ljudima, ali i da bude dobar. Zabrinut sam za šou, da li je zaista dobar, jer želim da bude.”

O mladim igračima i njihovom razvoju

Kada kažete da ste romantik, da želite kvalitetan proizvod, da li smatrate i da je sve manje mladih igrača koji igraju na visokom nivou? Imali ste Luku Dončića koji je jedinstven, ali posle njega nismo imali mnogo primera momaka koji su bili blizu tog nivoa ili se ističu…

“Kada govorimo o mladim igračima, ne stavljamo na sto jednu bitnu stvar. Evo, baš sam danas pričao sa jednim prijateljem. On mi je rekao da je svojevremeno ustajao u tri ujutru kako bi gledao Divca i Stojakovića u Sakramento Kingsima. Danas klinci sve to pogledaju na telefonu, sažetke. Svet se promenio, mladi igrači su se promenili i to moramo da prihvatimo. Treba da ih vodimo, da im pomognemo da postanu bolji, najbolja verzija sebe, to je posao trenera. Nije to lako, nikad nije, svet se promenio. Ali, ne smemo da odustanemo. Edukacija je mnogo bitna stvar, za njih, za mlade igrače edukacija mora da bude na prvom mestu. Mi kao treneri treba da budemo i učitelji u neku ruku. Ponekad nije lako, ali treba da razumemo da je tako. Izazov je veliki, ali ga prihvatamo kada počnemo da se bavimo ovim poslom.”

Šta predviđate za evropsku košarku u budućnosti? Nedavno je direktor Partizana Zoran Savić baš govorio o tome koliko će tek biti izazovno za ovdašnje klubove, kada NBA bude lansirala još dve franšize, pošto je i sada već jako teško naći adekvatan kvalitet…

“Sećam se, pre jedno šest godina sam razgovarao sa trenerom Fuenlabrade, Hotom Kuspinerom koji mi je bio pomoćnik u Realu. Pričali smo tada o potpisivanju Amerikanaca. Bio je jednostavan razgovor, govorili smo kako mi treba igrač na poziciji ‘četiri’, baš lagan razgovor (smeh). I on mi kaže: ‘Pablo, razmisli, ako je tebi teško da pronađeš Amerikanca, zamisli kako je meni i Fuenlabradi’. Sada je još teže naći pravog igrača, jer je konkurencija još veća. Imamo Razvojnu ligu, azijsko tržište, Japan… U NBA će neminovno porasti broj utakmica. Zato verujem mnogo u proces stvaranja.”

Toga je nažalost sve manje…

“Jednostavno je, ako ne možeš da nađeš igrača, neko mora da ga napravi. Ti kao trener si taj koji to mora da uradi. To je sada potpuno drugačija tematika. Ako igrač ne želi da igra kod tebe, već da ode negde drugo, onda si sje*an. Lako je. Ti kao trener treba da uradiš sve, da ubediš tog igrača da treba da ostane sa tobom, da bude u poziciji da raste korak po korak. Kao treneri i edukatori, to je važna stvar u procesu rasta tima, košarke i samog igrača.”

Odakle početi sa menjanjem slike i njihovog mentaliteta?

“Dete od 13 godina ne može da razmišlja o tome kako će sutra da igra u NBA. Sa 13 godina, treba da misliš o tome kako ćeš nedeljom da igraš sa svojim lokalnim timom, dete ne treba da razmišlja šta će možda da se desi u budućnosti. Treba da uživa, da igra košarku, da se trudi da bude najbolja verzija sebe. Ako sa 13 već razmišljaš kako ćeš igrati u NBA, imamo problem.”, zastao je Laso i završava:

“Stvar je u tome što onda svi imamo problem. I sada moramo da radimo na tome da menjamo svest mladih igrača. Sve će doći u svoje vreme, ali mora mnogo da se radi, da se žrtvuje mnogo kako bi se postao veliki igrač. Ne treba živeti u snovima, nego živeti da ostvariš te snove. A, to je najteži deo puta. Lepo je imati snove, ali kako doći do njih? E, to je jedinstveni put za svakog igrača.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *