„Nikada ne znate kakva će Crvena zvezda danas izaći na parket“ – rečenica koja možda i na najbolji način opisuje ovosezonske partije koje pružaju izabranici Janisa Sferopulosa. Mnogo uspona i padova, suviše nekonstantni nastupi koji predstavljaju pravi rolerkoster emocija za sve koji gledaju mečeve „crveno-belih“, bilo da su u hali ili kraj malih ekrana. Kada biste navijače upitali da li im je lakše da gledaju kako njihov tim ispušta vođstvo od 20 razlike i ulazi u neizvesnu završnicu, ili kako čitav meč juri veliki zaostatak sa istim epilogom, verujemo da ne bi znali šta da vam pre kažu, kakav odgovor je zapravo tačan i da li uopšte postoji.
Pobedila je Crvena zvezda u sinoćnom derbiju i tako se osamostalila na samom vrhu tabele ABA lige, ali ponovo je bilo „za dlaku“ tragičnog scenarija od onoga što se činilo kao rutinski trijumf, zbog čega se neprestano dešavaju isti problemi u crveno-belom taboru?
Nismo ovde da bismo pričali o suđenju, na koje će biti primedbi kakvo god da je bilo, niti da prepričavamo ono što se dešavalo izvan parketa, više je nego očigledno da su takve stvari normalizovane kada u bilo kom sportu igraju Zvezda i Partizan. Bilo je svakako juče pozitivnih tačaka i stvari na kojima bi Sferopulos i njegovi košarkaši mogli da „grade“ nastavak sezone, između ostalog, kada pobedite u ovako važnoj utakmici, nemoguće je ne odati priznanje pobedničkoj strani, ali isto tako se treba dotaći onih segmenata koji su već po ko zna koji put „skratili živce“ svim prisutnim navijačima u hali, kao i onima koji su gledali iz topline doma ili lokalnog paba.
Energičan početak Zvezde, sasvim očekivan s obzirom na to u kakvim se situacijama nalaze i jedan i drugi klub. Partizan je (ponovo) kao i u evroligaškom derbiju „častio“ rivala svojim nepojavljivanjem na parketu do sredine druge četvrtine. Da razjasnimo, objektivno Zvezda nije igrala ništa posebno, ali „crno-beli“ su bili odsutni i u glavama na nekom potpuno drugom mestu, što je dovelo do toga da se ekspresno napravi velika razlika na semaforu.
Nekako je prirodno očekivati da će rival, ukoliko sporije uđe u meč, pokušati da u nekom momentu preuzme inicijativu, promeni pristup i agresivno počne da igra na obe strane parketa. Crvena zvezda je sinoć uspela da odbije najjači nalet Partizana (treća četvrtina), a na kraju je dvadesetak sekundi pre kraja semafor pokazivao nerešen ishod u datom momentu, uprkos vođstvu od skoro dvadeset razlike početkom poslednje deonice. Gde tačno „leži“ problem?
Zvezda je trenutno tako struktuiran tim da elitnog skorera, odnosno čoveka koji će imati nekih sigurnih 15 ili više poena u proseku po meču u rukama, nema. Miloš Teodosić se vratio i samo njegovo prisustvo na parketu znači i otvorenije šuteve, bolje prilike za koš svim saigračima. Bolomboj je odigrao neverovatnu utakmicu i jedna od većih grešaka uprave (a svi znamo koliko ih je bilo, čitaj i biće) bila bi da se ne produži ugovor sa rusko-američkim košarkašem. Realnost je da niko nije očekivao ovako dobre partije od Džoela ove sezone, uz Tea sasvim izvesno najkonstantiji igrač.
Pogađao je Jago, pogađao je Hanga, Nedović je doprineo poenima, Giedraitis takođe, ali sve se to dešavalo na momente, neko od pomenutih igrača „bljesne“, zaniže dva ili tri pogotka, nakon čega sledi dobar period apsolutno ničega. Zvezdi nije dovoljan bljesak, jeste da se možda na pojedinim mečevima napravi osetnija razlika, ali ne da bi se onda i zadržala do samog kraja. Po ko zna koji put, kada se ušlo u egal, „crveno-beli“ ostaju potpuno bez rešenja na ofanzivnom kraju parketa. Dozvoljeno je protivniku da oživi i uvuče ih u nervozu.
Defanzivno, nije se previše stvari moglo zameriti, pogotovo u prvom poluvremenu, taj rezultat koji je tada obezbeđen „jahala“ je Crvena zvezda do samog kraja. Kaminski je odigrao brilijantan meč, ali svim ostalim košarkašima Partizana su (uglavnom) maksimalno otežavani šutevi, sve do poslednje četvrtine, kada ih je bilo otvorenih dovoljno da se pređe stotka da su svi prošli kroz obruč.
Potpun pad energije, šutevi koji su nerezonski i koji su ulazili na početku više ne mogu da „spale“ mrežicu, što po ko zna koji put izvlači sve mane ovog rostera Crvene zvezde na videlo. A kada je tako, na momente se zaista stiče utisak da Zvezda nema mnogo toga da traži u konkurenciji najboljih evropskih košarkaških klubova. Naravno, govorimo o Evroligi. Četvrtinu i po „lufta“ je Zvezda juče imala i opet je došlo do toga da jedna lopta odlučuje ishod. To ne sme da se dešava.
Od potpune odsutnosti do rapsodije pogodaka i lepih poteza, suviše je nekonstantno sve što igrači Zvezde pružaju ove sezone, zbog toga je došlo i do neplaniranih kikseva u Evroligi, zbog toga se navijači makar jednom ili dva puta u toku utakmice preznoje i zabrinu za već upisanu pobedu, ili uzaludno ponadaju da će njihovi igrači do kraja istopiti ogromnu razliku protivnika (kao protiv Albe). Da ne shvatite bilo šta pogrešno, ima mnogo kvaliteta u rosteru Zvezde, ali selekcija je bila takva da je najpopunjenija u fioci koja broji igrače koji imaju ugovor sa klubom, nego što je adekvatno dovođeno po pozicijama i mestima gde „škripi“. Da, baš ta selekcija za koju niko ne preuzima odgovornost kada se ispostavi da je loša.
Neizvesna je sudbina osvajača ABA lige, neizvesno je ko će biti u „plej-in“ zoni Evrolige, ali ništa nije neizvesno kao odgovor na pitanje koja će se verzija Crvene zvezde pojaviti na parketu danas – ona koja se hrani neverovatnom energijom i agresivnošću, koja izgleda kao kompaktan i uigran tim pun talentovanih igrača, ili ona koja izgleda kao skup košarkaša koji po drugi put istrčavaju zajedno na parket. Najčešće su tokom 40 minuta prisutne obe, pojavljuju se naizmenično po nekoliko puta. Ostaje fokus na završnici regularnog dela ABA lige, ali i hvatanju priključka u borbi za desetu poziciju u Evroligi. Potrebno je (na)učiti i izvući pouke iz problema koji se neprestano ponavljaju. Ova pobeda u derbiju je svakako injekcija samopouzdanja za sve, videćemo koliko će se toga dobrog iz nje proizvesti.
