“Neverovatan je osećaj, ali nije sve na svetu. Ima mnogo drugih stvari koje takođe volim. Uspeli smo u našem poslu, osvojili smo titulu. Možemo da idemo kući.”
Denver je podigao svoj prvi šampionski pehar, posle 47 godina čekanja i nadanja. Delirijum je u hali, svi su na nogama, u pozadini se čuje standardan slogan za Ball Arenu i navijače Nagetsa – “MVP, MVP “. I još standardniji ili preciznije – zaslužniji za čoveka koji uzima mikrofon. Na leđima mu je ćerka Ognjena, pored njega porodica, žena i braća.
Nema tompusa, naglih nastupa, dizanja publike, isticanja sebe i svog učinka. Daje gore pomenutu izjavu a potom isto onako tiho, jednostavno i lako, kao što igra i dominira, odlazi sa strane, u skoro poslednji red Denverovih jurišnika sa pogledom na ćerku. Reklo bi se da je u pitanju neki sporedni faktor, sa slabijom ulogom koji neće da se nameće, jer njegovo nije došlo. Zapravo, potpuno je drugačije.
Zbog čega? Zato što je Jokić, ono što ima da pokaže, pokazao i dokazao na terenu. U 48 minuta rovovske borbe; sa protivnicima, medijima, prognozama, stilom i načinom života koji mu se nameće. Verovatno i sa samim sobom. Da ostane takav kakav jeste, van mašinerije zvana NBA liga koja diktira svoja pravila i kriterijume.
Sada, kada su stranice ovog sporta ispisane obeležjima rođenog Somborca, može se slobodno podvući da je Nikola u tome i uspeo. Prevrnuo je celu organizaciju, američku javnost, narative i ustaljenje obrasce naglavačke. Naterao je ceo jedan svet, ekstremno brz i surov da pleše po njegovim taktovima – sporim, laganim i lepršavim.
Ljudi, gde god da se nalaze, pored svega cene rezultat. Vremenom, što je on veći i zastupljeniji, bez obzira koja su mišljenja imali o njemu, ne mogu ostati imuni. Tako je Jokić postao ne samo prihvaćen, već i obožavan.
Prošlost nam govori da su vrhunska sportska dostignuća “preko bare” ostvarivali samo odabrani. I to po krilatici: fantastični individuaci, ekstremni talenti, isklesani kao Mikelanđeov “David”, malteno superheroji. Deran sa severa Srbije jeste prozvan supeherojem – Džokerom, ali je daleko od tih kategorija. Ne trči prebrzo, ne skače previše, u toku sezone ima jednocifren broj zakucavanja.
Budućnost će izvesno doneti drugačiju raspodelu uloga. Dominacijom poslednjih par sezona, Jokić je stekao status primera svim novim generacijama da prepreke ne postoje, osim u nama samima. I da se mišići uvek mogu nabildovati, ali glava i mozak nikada.
PISALI SMO O NIKOLI:
- https://flouter.rs/nikola-jokic-nije-gledao-arizona-dream/
- https://flouter.rs/bas-je-dobro-biti-nikola-jokic/
MANIPULATOR BROJKAMA
Kada za 20, 30 godina, budu stasavali neki novi klinci i učili na potezima Denverovog asa pitaće se kako i šta je radio u ovom upravo završenom Plej – ofu. Kao što se i mi pitamo, sa malo više opravdanog čuđenja, jer smo tome prisustvovali uživo. Pitaće se da li postoji potreba da više igraju igrice. Jer ni najbolji “upgrade” nije toliko nestvaran koliko je igra Nikole Jokića stvarna.
NBA liga je osnovana pre 77 godina. Na parketima najveće košarkaške pozornice prolazili su istinski velikani sporta pod obručima, igrali u različitim epohama, pomerali granice, osvajali neosvojivo. Međutim, u toj dugoj i bogatoj istoriji, od Vilta preko Medžika pa do Džordana i Lebrona, niko nikada nije beležio partije kao Somborac u prethodna dva meseca.
Niko nikada nije beležio istorijske brojke uz tako izraženu disfunkcionalnost. Plejmejker u telu centra, sa rukom beka i postavkom krila. Vrhunski strelac sa nedostatkom osnovnih fizičkih fundamenata za vreme u kom igra. Komandant tima koji ne viče, ne traži čarke i ulazi u sukobe, osim kada ne krenu na njega, što je već u genima. Dvostruki MVP koji odbija medije radi brčkanja u bazenu i konjskih trka. Čovek sa veštinom obaranja svih stastičkih polja koji pritom o sopstvenoj statistici ne progovara ni reč.
Ipak, mi ćemo morati.
Prvi u istoriji koji je tokom Plej – ofa predvodio celu ligu u poenima, skokovima i asistencijama. Prvi u istoriji sa 500 poena, 250 skokova i 150 asistencija u jednom Plej – ofu. Prvi u istoriji koji je u NBA finalu imao 30 poena, 20 skokova i 10 asistencija. I za nas najbitnije – prvi Srbin sa MVP trofejom regularnog dela i Velikog finala.
ONO ŠTO SE NE MERI BROJKAMA
Da, zaista je posebno kada se ostvari tripl – dabl, ne jednom, već 121. put u karijeri. Lepo je kada se postigne 40 poena i uz to uhvati 20 skokova i 10 asistencija. Posebno i lepo – jednom rečju istorijski je kada svoj tim i čitavu ligu predvodiš u svim statističkim kategorijama. Kada znaš da ono što činiš, iznova, predstavlja mesto i vreme koje se možda više nikada neće ponoviti.
Ali, da li je to ono što Nikola smatra svojom najvećom vrednošću? Ili je njegova veličina samo njemu znana? Svi mi smo u kontaktu sa odgovarajućim poslom. Neko taj posao smatra epohalnim dostignućem, neko ga prezire, neko ga naprosto odrađuje. Jokić ne upada ni u jednu od ovih klasa. On naprosto živi život tako da mu posao ne promeni ostala zadovoljstva i isto tako da ta zadovoljstva negativno ne utiču na njegov posao. Dok je bio u Plej – ofu režimu, sva koncetracija, potrebna i nepotrebna bila je svedena na košarku. Sada, kada je zadatak obavljen, ona će se usmeriti na druge aktuelnosti koje su verovatno i važnije Nikoli od 30 poena i 15 skokova.
