ABA FINALE – Borba za tron se nastavlja!

Košarkaši Partizana su poveli 2:0 protiv Crvene zvezde u finalnoj seriji ABA lige. Domaći teren je u celosti odbranjen i sva pažnja se iz Štark Arene seli u halu Pionir.

I pre početka ove sezone skoro svaka prognoza išla je u pravcu Večitog derbija u finalu regionalnog šampionata. Potpuno sa razlogom, jer su učešće oba tima u Evroligi, značajno veća ulaganja i ozbiljna imena u personalu predstavljala relevatntno pokriće. Samim tim, drugi glavni konkurenti su pokazali da ta konkurencija ipak ima svoje granice – koš razlika u polufinalu: Budućnost -77 i Cedevita Olimpija -22.

Tako smo kao i prošle godine došli do istih rivala u borbi za titulu, samo sa promenjenim ulogama. Crno – beli su posle više od decenije (13 godina) završili regularni deo kao prvoplasirani i obezbedili prednost domaćeg terena. Sa druge strane, crveno – beli su neočekivanim porazima od hrvatskih predstavnika, Zadra i Cibone sebe doveli u nezgodnu poziciju ili bar poziciju u kojoj se nisu nalazili do sada.

Ukratko, moglo bi se reći da je ovo dovoljan uvod u duel koji je vrebao iza ćoška. Međutim, kako to i biva kod nas, posebna vrsta uvoda, scensko – medijskog spektakla je tek trebala da počne. Prebacivanje već napukle loptice ispratili su razni udarci, što školskog, što inovativnog karaktera – od saopštenja, pomeranja termina, odlaganja i svega ostalog iz narodne : “tresla se gora, rodio se miš.”

Slične predigre ispratile su i prethodne derbije, ali se činilo da će za razliku od utakmica u Evroligi (koje su organizaciono prošle odlično), ABA biti kamen spoticanja. Rukovodstvo sa vidno narušenim autoritetom gde deluje da Partizan i Zvezda komanduju situacijom a ne obrnuto. Čelnici dva tima sa armijom navijača gladni trofeja, po cenu najvećih kleveta i optužbi. I na kraju srpske sudije koje odlučuju da se povuku iz čitave priče, neki zbog rehabilitacije i povrede pete, a neki zbog privatnih putovanja. Eto, zadesilo se baš u momentu odigravanja finalne serije.

Iako je ovaj potez izgledao kao istorijski presedan za svakako trnovitu istoriju regionalnog prvenstva, bila je to prilika da se vidi razlika između domaćih i stranih sudija (hrvatskih i slovenačkih). Prve dve utakmice u Areni protekle su bez značajnijih incidenata, videćemo šta nas očekuje u Pioniru.

IGRALA SE I KOŠARKA…

Da ne bude da se samo priča o dešavanjima van terena, i sam parket je doneo intezitet dostojan Večitog derbija. Gledali smo zaista uzbudljiva dva meča, u kojima je slavio ofanzivno potentniji tim. Bez obzira, što se često kaže da napad donosi pobede, a odbrana titule, videli smo i na primeru Rome i Murinja da parkirani autobus kao alibi na manjak produkcije na drugom kraju nije rešenje. Bar ne za protivnika sa dovoljno municije u svom arsenalu.

BLIZU A DOVOLJNO DALEKO

Što se tiče Crvene zvezde, momentume slabije igre i koncetracije kao da je zamenila u periodu od 48h. Prvi duel je započela sa deficitom od -20 na poluvremenu da bi se kasnije vratila i svela utakmicu na malteno jedan posed. Drugi je protekao u egalu do pauze i sredine treće deonice kada su gosti ponovo doživeli stagnaciju.

Trenutak koji je verovatno prelio čašu (i u očima navijača i igrača) bio je zicer promašaj Stefana Lazarevića na 70:65 za Partizan koji je zaista iz kategorije nemanja komentara. Osim što se dogodio u tako važnom momentu, problem je što nije prvi put i što po maleru uvek isprati neizvesnu završnicu.

Međutim, i mnogi sledeći napadi završavali su se greškama. Luka Mitrović, standardno redovan u isporuci poena, izgubio je dve vezane lopte na isti način – preko pick&roll akcija. Kampaco se u oba meča nije proslavio procentima (29% i 25% iz igre). Njegove asistencije i čitanje protivničke postavke jesu važan adut Duška Ivanovića (neupitno pričati o Fakuovom kvalitetu), ali je Partizan očito izazivao omalenog Argentinca na šutu spolja i to je dalo efekta.

Još jedan važan faktor koji Zvezda mora popraviti pred treću utakmicu jeste realizacija slobodnih bacanja. U prvom duelu 13/19 (68%), u drugom 12/19 (63%) nisu nešto što smete dozvoliti protiv najbolje ekipe po tom segmentu u Evroligi.

Jedina svetla tačka tima bio je Nemanja Nedović sa 21 postignutim poenom.

Nažalost, mnogo više se priča o vrlo ružnom skandiranju njegovoj supruzi i njemu lično. Žene, deca, generalno ljudu koji nisu akteri jednog sportskog događa ne smeju na takav način, primitivan, najbedniji mogući biti označeni i opevani. Svako od nas ima pored sebe žensku osobu (majku, sestru, baku, devojku, suprugu) i sigurno nam nije lepo kada jedan čovek kaže neku pogrdnu reč, a kamoli hiljade njih. I ovo nema veze sa navijačkim opredeljenjem, već sa imalo ljudskosti u nama, posebno sada, u trenutku borbe protiv nasilja i zaštite onih koji nisu nikome ništa nažao učinili.

DOMAĆI TEREN DONEO SAMOPOUZDANJE

Malteno sve ono što Zvezda nije iskoristila u prve dve utakmice, Partizan jeste. Primera radi, poslednja stavka iz gore navedenog dela – visok procenat slobodnih bacanja omogućio je domaćinu 22, odnosno 18 poena. Pored toga, šut za dva u drugoj utakmici iznosio je 21/30 (70%) što za ovakvu fazu i na papiru tvrdu i neizvesnu utakmicu kakvu derbi nosi sa sobom jeste itekako impresivno.

Trojke, iako je delovalo suprotno, nisu predstavljale prevagu u dosadašnjoj finalnoj seriji. Međutim, ako pogledamo rostere, jasno je da Željko Obradović ima više sigurnih ruku na raspolaganju – od Pantera, Nanelija do Ledeja i Smailagića koji mogu lako ući u seriju i napraviti dar – mar. Alen je fantastično iskoristio prostor koji je zalaganjem dobio, bio najefiksniji u timu, hvatao bitne skokove, naročito u napadu i pritom defanzivno držao i Petruševa i Mitrovića dovoljno daleko od reketa.

Prednost Partizana jesu starteri – od 88 u prvoj čak 65 poena postigli su igrači koji su počinjali utakmicu, dok je drugoj od 87 njihovih bilo 62 koša. To govori da ono što poseduje, Željko maksimalno koristi. Nema previše iskakanja, iznenađenja (u tom kadrovskom smislu), rotacija je svedena na osmoricu, uz eventualno prisustvo Alekse Avramovića u trećoj utakmici.

Jedina boljka crno – belih, izuzev povremenih izgubljenih lopti jeste reket. Ona se istina drastično iznevesilila u odnosu na meč iz utorka kada se dozvolilo 40 poena. Poeni iz druge šanse bi se takođe morali smanjiti, jer takvi potezi ubijaju karakter odbrane i timske discipline.

PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU: