Vukčević otvoreno o Partizanu: Imao sam loše iskustvo, zbog toga sam čekao sa Srbijom

Tristan Vukčević ovog leta nije mogao da pomogne reprezentaciji Srbije zbog povrede, ali ističe da želja nikada nije bila sporna.

Posle terapija i individualnog rada, košarkaš Vašington Vizardsa spreman je za povratak timskim treninzima.

“Imao sam neku povredu, i nisam mogao da igram. Onda sam primao injekcije i klub me je posavetovao da je bolje da odmorim i spremim za sezonu, tačnije da ne rizikujem novu povredu igrajući za reprezentaciju. Sada sam super. Ovo je poslednja nedelja gde radim individualno, od naredne počinju timski radovi za koje sam ja fizički spreman“, započeo je 23-godišnjak.

Iako nije mogao da bude deo ekipe, Vukčević je pomno pratio nastupe Srbije.

“Super su momci. Meni je iskustvo na Evropskom prvenstvu bilo i dobro, i loše. Naravno loše jer smo izgubili od Finske, što niko nije očekivao. Ali, osim toga, meni je bilo baš lepo sa momcima i ‘Karijem’. Gledam stalno reprezentaciju, od kada sam krenuo da igram ozbiljniju košarku, sa 13/14 godina. To je počelo sa Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima.“

Koliko mu reprezentacija znači pokazuje i zanimljiva priča iz školskih dana u Madridu.

“Sećam se jedne utakmice, koja se igrala dok sam u Madridu išao u školu. Mislim da mi je to bio drugi dan nastave kada je Srbija igrala sa Argentinom. Sećam se da nisam otišao na čas kako bih gledao utakmicu – i uhvate me. U školi nisam čuo ni reč, već su odmah zvali Real Madrid i rekli: ‘Ovaj se nije ni pojavio na času, bio je u biblioteci i gledao košarku’. Kada sam izašao iz autobusa video sam dva direktora iz kluba pred sobom, odmah sam znao da sam nagrabusio“.

Posebno mesto u njegovoj reprezentativnoj priči zauzima Svetislav Pešić.

“Čak i kada nisi deo reprezentacije vidi se da je atmosfera fenomenalna. To sam sada imao priliku da osetim i na svojoj koži. Svi se družimo, ‘Kari’ je meni jedan od omiljenih trenera sa kojima sam radio u karijeri. Legenda, baš mi je drag, čujemo se i dalje par puta godišnje. Prelepo mi je to iskustvo, zbog njega uglavnom. Dao mi je mnogo saveta i mnogo toga me je naučio. Tih mesec dana priprema u Pazovi, sa dva treninga dnevno… Baš mi je pomogao, promenio mi je stil i razmišljanje o košarci što mi je bilo baš drago.“

Pešić mu je pomogao da iskustvo iz Partizana odvoji od reprezentacije.

“Meni je uvek bilo u glavi da igram za Srbiju. Imao sam loše iskustvo u Partizanu, zbog kojeg sam odlučio da sačekam i da vidim da li ću se vratiti Srbiji posle svega. Pešić mi je objasnio da su reprezentacija i Partizan totalno drugačiji, da to nisu iste stvari – što je i bila istina. Ta atmosfera… Ti se osećaš dobro u reprezentaciji, bude sve pozitivno i lepo. Ideš na to da osvojiš, da pobediš.“

Iako je odrastao u Atini, Vukčević je imao jasnu odluku kada je dobio mogućnost da igra za Grčku.

“U tom periodu sam pričao i sa trenerom Grčke, koji je pokušavao da me nagovori da igram za Grčku. Ja sam odrastao u Atini, ali na kraju krajeva sam mu i rekao: ‘Ja se osećam kao Srbin’. Prezime mi je Vukčević, tata mi je igrao za Srbiju. To što sam odrastao u Grčkoj ne znači da sam Grk.“

“Ja smatram da je najbitnije da ti osećaš želju da se boriš za svoju zemlju. Tu nemaš neku finansijsku dobit, ne dobijaš ti neke pare da bi igrao, igraš jer voliš. Odmah sam mu rekao da je najrealnija opcija Srbija.“

Konačnu potvrdu svojih osećanja dobio je tokom Olimpijskih igara u Parizu.

“Kad sam video utakmicu između SAD i Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine – tada mi je bilo još jasnije. To je najbolja utakmica koju sam ikada gledao u životu. Ušao sam u televizor, vrištao i drao se do te mere da su komšije kucale na vrata da vide šta se dešava, da li sam okej“, zaključio je Tristan Vukčević.