Satoranski otvorio dušu i udario na Barselonu: Pokazali su da im nije važno da pobeđujemo!

Tomaš Satoranski zatvorio je veliko poglavlje karijere u Barseloni i odlučio da napravi potez koji bi trebalo da mu donese nešto drugačiju ulogu i manje fizičko opterećenje. Češki plejmejker karijeru nastavlja u Hapoelu iz Tel Aviva, gde će deliti svlačionicu sa Vasilijem Micićem.

Satoranski je sa izraelskim klubom dogovorio jednogodišnju saradnju, a Hapoel će zbog situacije na Bliskom istoku imati bazu u Sofiji. Mečeve domaćeg prvenstva igraće u Izraelu, dok ostaje da se vidi hoće li tokom sezone biti moguće da evroligaške rivale dočekuje u Tel Avivu.

Čeh u novi klub stiže svestan da više neće biti glavni organizator igre. Tu ulogu imaće Micić, što Satoranskom u ovom trenutku potpuno odgovara.

“Želeo sam nešto manje zahtevno. Moja uloga će sigurno biti takva. Nisam prvi plejmejker, tu je Vasilije Micić. Mislim da ću biti drugi ili treći organizator igre, a to je nešto što sam tražio u okviru Evrolige“, rekao je Satoranski za češki „Seznam Zpravy“.

Sličan plan postojao je i u Barseloni, ali se tokom sezone nije ostvario zbog manjka opcija na poziciji plejmejkera.

“I u Barseloni su mi obećavali da neću toliko igrati u domaćem takmičenju, ali pošto nismo nikoga doveli, to se nije dogodilo.“

Velika minutaža ostavila je trag, posebno zbog problema sa leđima koji ga prate već godinu i po dana.

“U jednom periodu igrao sam po 30 minuta u Evroligi. Posle svake evroligaške utakmice telo vam je potpuno uništeno, a već drugog ili trećeg dana igrali smo u španskom prvenstvu. I tamo sam ponovo provodio mnogo vremena na terenu. Takvo opterećenje verovatno nije bilo primereno problemu koji sam imao.“

U Hapoelu očekuje rasterećeniju ulogu, ali ostanak na najvećoj evropskoj sceni za njega nije dolazio u pitanje.

“Drago mi je što ostajem u Evroligi, to mi je bila glavna motivacija. Iako sam prvi put imao zdravstvenih problema, odigrao sam jednu od najboljih evroligaških sezona u poslednjih nekoliko godina. Potvrdio sam sebi da i dalje mogu mnogo da pružim ekipi, bilo u odbrani ili organizaciji igre.“

Rastanak sa Barselonom ipak nije prošao bez emocija. Posebno mu je teško pao način na koji je završio poslednju utakmicu finalne serije protiv Valensije.

“Kada je trener u završnici finala izveo mene i Veselog, bilo je teško da se tako opraštamo sedeći na klupi.“

Satoranski je, međutim, već neko vreme razmišljao o promeni. Kao jedan od razloga za eventualni ostanak video je Ćavija Paskvala.

“Kada je trener Ćavi Paskval, po mom mišljenju jedan od najboljih u Evropi, odlučio da ne nastavi, naslutio sam da od mog ostanka neće biti ništa. On je bio jedina veza koja je mogla da me zadrži. Želeo sam da promenim sredinu. Poslednje dve godine nismo imali uspeha iz političkih i finansijskih razloga i nismo dovodili odgovarajuće igrače.“

Još oštriji bio je kada je govorio o odnosu fudbalskog rukovodstva Barselone prema košarkaškoj sekciji.

“Barselona je bila ogromno razočaranje kada je reč o tome kako se fudbalsko rukovodstvo odnosilo prema košarci. Poslednjih godina stalno su nam podmetali nogu i pokazalo se da im nije toliko važno da pobeđujemo. Protiv toga je veoma teško boriti se.“

Uprkos svim problemima, smatra da je ekipa izvukla mnogo iz sezone i stigla dalje nego što se možda očekivalo.

“Sigurno nismo igrali najbolje, ali potpisano je sedam igrača starijih od 34 godine. Mislim da je prilično zadivljujuće što smo izdržali sve do finala protiv Valensije, gde više nismo imali nikakvu šansu.“

Sada okreće novu stranicu. U Hapoelu neće nositi isti teret kao prethodnih godina, ali ambicije izraelskog kluba ostaju maksimalne.

“Sada u Hapoelu imamo vizionara za vlasnika i sigurno želimo da osvojimo Evroligu. Ovim angažmanom za mene počinje period u kojem više neće sve zavisiti od mene. To je nešto što sam svesno tražio, iako znam da će mi u podsvesti biti teško da se naviknem,“ zaključio je Satoranski.