“Idemo tamo gde treba da završimo”, bile su reči Željka Obradovića u neformalnom video snimku koji se proširio među onima kojima je Partizan blizak srcu, a koje su kasnije postale kultne. Zamislio je i ostvario trofejni trener svoje uspehe sa voljenim klubom. Vratio se u veliki, najveći klub ovih prostora koji je nakon slavnih godina i velike dominacije dugo vremena bio u rezultatskoj krizi.
Čuvari vatre Partizana
Počele su teške godine trojkom Nolana Smita pre devet godina. Od tada, uz podređen odnos, manjak sponzora i novca košarkaški klub Partizan je vodio borbu za goli život. Dobro pamte navijači Partizana one koji su bili tu kada je bilo najpotrebnije. I dalje su u podsvesti tesne pobede i teški porazi u borbi za opstanak sa Sutjeskom i Šentjurom. Sada su još slađe Džiletove evropske epopeje po Ludvigzburgu, Solnoku i Sasariju. Prepričavaju se i dalje poludistance Kevina Džounsa, trojke Hečera i energija Uroša Lukovića. Neće nikada biti zaboravljeni čuvari vatre koji su sačuvali Partizan i omogućili da se najveći trener svih vremena vrati u klub i opet ga povede stazama stare slave.
Teške godine su prolazile, navijači su ostali osnovni stub i podrška kluba, a oni koji su se u tom periodu odlučili da brane čast Partizana – postali su besmrtni.
Vraćaju se dani pobede!
I onda, nakon svih tih godina, neuspešnih sezona i maleroznih poraza – pojavio se on. Najveće trenersko ime u istoriji i čovek koji je simbol Partizana. Čovek koji je probudio klub i kompletnu navijačku svest. Čovek koji je svojim dolaskom istoriji ovog kluba dopisao jednu od najlepših stranica.
Pričaće se o ovoj sezoni zauvek. Pričaće se o timu koji je bio definicija porodice, koji je disao kao jedno i koji je imao najbolju konekciju sa navijačima ikada. Tim koji je bio strah i trepet za svaki evropski klub. Tim koji se poigrao sa Makabijem, Efesom, Realom, Olimpijakosom, Fenerom… Pamtiće se praćke kapitena Pantera u Monaku i Madridu, ali i Nanelijeve u Splitu i Podgorici. Trifine i Madarove defanzivne bravure. Lesorovi MVP nastupi i Ledejev X faktor u finalu. Pisaće se još o Smajlijevim kucanjima, Janijevoj igri leđima i Anđušinoj paljbi po Monaku. Ostaće upamćeno da niko i dalje nije odbranio Egzumov prodor. Pamtiće se ovacije malom Balši, Tristanu i Savu. Prolaziće još dugo kroz glavu Aleksine simultanke poput flešbekova.
KK Partizan – definicija porodice
U Evropu i svet je poslata slika pune Arene svaki meč, preko pola miliona gledalaca u sezoni, sjajnih koreografija i vrelih atmosfera. Dočekali su navijači Partizana nakon dužeg vremena svojih pet minuta i učinili ovu sezonu veličanstvenom. Oboreni su svi mogući klupski, regionalni i evropski rekordi. U mečevima najvišeg intenziteta i rivalstva je pokazano dostojanstvo, viteštvo i gospodstvo. U odnosu sa igračima iz Francuske, Australije, Grčke, Amerike i Izraela, trenerom iz Španije, po ko zna koji put je dokazan kosmopolitizam, slobodan duh i um i poenta osnivanja i postojanja crno-belog giganta.
Doživeli smo potpuni igrački, navijački, organizacioni i rezultatski povratak Partizana. Povratak institucije evropske košarke koja je ovaj trofej svakako zaslužila. I baš zbog toga što je institucija i baš zbog toga što je Željko Obradović najveći ikada, ovaj trofej nije dovoljan za apetite kluba poput Partizana. Potrebno je nešto mnogo veće, uspeh čiju su slast pristalice crno-belih osetili pre tri decenije. I baš zbog toga, siguran sam da san Partizana neće stati i da će Željko Obradović ovaj klub odvesti tamo gde treba da završi.
