Nedović objasnio zašto je više voleo da radi sa Ivanovićem: Kod Sferopulosa nema plana B

Nemanja Nedović je ovog leta završio svoju drugu epizodu u Crvenoj zvezdi, ali način na koji je došlo do rastanka sa klubom ostavio je mnogo prostora za pitanja. Iako je u maju potpisao novi dvogodišnji ugovor, samo mesec dana kasnije saznao je da crveno-beli menjaju plan i da više ne računaju na njega.

O svemu što se dešavalo pretprošle sezone, ali i tokom njegovog boravka na Malom Kalemegdanu, Nedović je detaljno govorio u podkastu „6.75“. Dotakao se odnosa sa trenerima Duškom Ivanovićem i Janisom Sferopulosom, ambicija Crvene zvezde u Evroligi, dešavanja u svlačionici, Kodija Milera-Mekintajera, Miloša Teodosića, ali i načina na koji mu je saopšteno da je njegova priča sa klubom završena.

Jedno od prvih pitanja odnosilo se upravo na trenere sa kojima je sarađivao u Crvenoj zvezdi. Kada je trebalo da izabere između Duška Ivanovića i Janisa Sferopulosa, Nedović nije imao dilemu.

Sa kim si imao bolju saradnju u Crvenoj zvezdi, sa Duškom Ivanovićem ili Janisom Sferopulosom?

„Sa Duškom“.

Nedović je potom objasnio šta je, iz njegovog ugla, bila ključna razlika između dvojice trenera. Posebno je istakao način na koji Ivanović tokom utakmice reaguje na ono što se dešava na terenu.

„Oni su različiti treneri. Moram sad da pazim šta pričam. Duško ima svoj sistem, drži se toga, priprema utakmice je uglavnom ista, ali ima adaptacije. Ako se desi ovo, radićemo ovo, ako se desi ovo, radićemo ovo. Kod Sferopulosa ima priprema utakmice, ali retko kad te adaptacije u toku utakmice“, priča Nedović za podkast „6.75“ i dodaje:

„On uglavnom to pripremi dobro, stvarno, i taj prvi plan je super. Na kraju krajeva, mi smo te poslednje godine, do ove sada, imali najbolji skor ikada u Evroligi. Imali smo više pobeda nego poraza, imali smo dobre pobede, velike pobede protiv Barselone. On se u Barseloni odluči za visoku petorku, svi sve preuzimaju, ja igrao pet minuta, neko još od bekova igrao pet minuta, i mi pobedimo Barselonu. Super, svi srećni. Naravno, uvek hoćeš da igraš, ali, je**te, ako pobedimo Barselonu u Barseloni, šta mogu da kažem? Ne mogu ništa“.

Prema njegovom mišljenju, najveći problem nastajao je onda kada početna zamisao ne bi funkcionisala.

„To je, ja mislim, glavna razlika, što nema tog nekog plana B. Plan A, ako je vrhunski, radiće. Ako ne radi, onda se okreće nekim drugim rešenjima, rotiranju 12 igrača, i tu smo se mi malo, da kažem, pogubili. Na kraju krajeva, najbitnije utakmice koje smo trebalo da pobedimo te godine, da odemo direktno u plej-of, da se ne bakćemo sa plej-inom, mi smo te utakmice izgubili“.

Kao primere utakmica koje su, prema njegovom mišljenju, mogle da budu prekretnica, Nedović je izdvojio duele sa Makabijem, Efesom i Real Madridom.

„Sećam se Efesa isto kod kuće u Areni. Sećam se Real Madrida kod kuće u Areni. Arena gori, hoće sve da se sruši. Mi smo pre toga dobili Virtus, 50 ili 40, ubili ih. Znači, letimo, samopouzdanje na maksimumu. Real nam stane u 2-3 zonu i mi sad kao: ‘Ha, šta ćemo?’ I nema šta. Svi kao: ‘Ajde ti, ajde ti, ajde ti.’ Te najbitnije utakmice, moje neko mišljenje, a imam iskustva da smem da primetim, igraju se sa sedam-osam igrača. Devet maksimalno, a taj deveti da uđe da napravi dva faula. I ja da budem taj deseti, jedanaesti, dvanaesti – nikakav problem. Samo daj da pobedimo najbitnije utakmice u sezoni koje će da nas katapultiraju gore, na peto ili šesto mesto, jer je sve bilo tu. I ti onda ne brineš ni o čemu. Igraš plej-of, čoveče“.

Nedović je govorio i o svom odnosu sa Sferopulosom, posebno o situacijama kada bi dobro otvorio utakmicu, a zatim dugo ostajao na klupi.

Jesi li sa Sferopulosom pričao o situacijama kada dobro otvoriš utakmicu, pogodiš nekoliko šuteva, a onda dugo ostaneš na klupi?

„Znaš šta, generalno nisam neko ko ide kod trenera za svaku sitnicu i kuca tamo kad je nezadovoljan. Ja uglavnom hoću to da dokažem na treninzima, na utakmici. Pusti me, ja ću ti vratiti. I ako možda loše krenem utakmicu, meni treba dva poteza, ja se zapalim i mogu da ti uzvratim to poverenje koje si mi dao. Mi smo imali možda dva-tri razgovora tokom sezone, od toga dva oko produžetka ugovora. Taj jedan je bio kad smo se ja i on malo… Ne pokačili, nego jednostavno, bilo je nekih nesuglasica, kao što ih ima i u porodici, i na poslu, i bilo gde. To je najnormalnija stvar. Sledeću utakmicu bude bolje, ja sam tu nešto krenuo… Bukvalno sam bio u fazonu: ‘Ja igram svoju igru i to je to.’ Vratio sam samopouzdanje, krenuo dobro da igram i on me tad pozvao na razgovor. Tu smo izgladili sve“.

Ipak, kada govori o prošloj sezoni, Nedović se najviše vraća na utakmice za koje smatra da su mogle da odvedu Zvezdu direktno u plej-of.

„Vraćam se opet na te najbitnije utakmice, jer je svima bilo u interesu da se te utakmice pobede. Mene ne zanima moja statistika, ne zanima me tuđa statistika, koliko igram, šta igram. Daj da pobedimo utakmicu. Nađi najbolji način da pobedimo utakmice. Mnogo mi je krivo što nas je to na kraju koštalo plasmana u plej-of“.

Tokom sezone bilo je i brojnih priča o navodnim sukobima u svlačionici Crvene zvezde, uključujući i spekulacije o fizičkim obračunima među igračima. Nedović je takve navode odlučno odbacio.

„Ja u životu nisam udario nikoga. Nisam šamar udario, a ne pesnicom da sam nab’o nekoga. Na treningu se dešavaju svaki dan nesuglasice. Imaš jake faulove, neko se naljuti što mu nije suđen faul, zatrči se, nabode te ramenom… Ali to sve ostaje tu. Mi posle treninga, svako svojoj porodici, svako svojoj kući, zaboravlja se sve. Sutra je novi dan, jer ti si tu deo ekipe koja ima neki zajednički cilj i svi radimo ka tom cilju. Sad da krenemo da se bijemo među sobom… Nije ljudski. Dovoljno smo zreli i iskusni da shvatimo da to nije način. Tako da nije bilo ničega od toga“.

Jedna od tema bila je i Kodi Miler-Mekintajer, odnosno spekulacije da je američki plejmejker na terenu favorizovao određene saigrače.

Da li si primetio da Kodi Miler Mekintajer na terenu favorizuje određene igrače, recimo one od kojih očekuje da će mu asistencija biti upisana?

„Nisam, iskreno. Ja to nisam primetio. Bio sam godinu dana sa njim i nisam primetio. Mislim da se on i dalje razvija kao plejmejker. Neke stvari koje, na primer, Teo vidi na terenu, on ne može da vidi. Ali ima telo, ima kvalitet da razvije to. Ja sam igrao sa njim jednu godinu i on je bukvalno tokom sezone napredovao, napredovao. Voleo sam da igram s njim. Ponekad sam zamerao da kasni sa pasom, da možda ima dribling viška i tako dalje, ali to je jednostavno on. On je takav igrač. Opet kažem, mislim da i dalje ima prostora za napredak, ali to što kažeš nisam primetio, iskreno“.

Na konstataciju da Miler-Mekintajer ponekad bira rešenje koje mu donosi direktnu asistenciju, Nedović je odgovorio u svom stilu.

„Možda ne favorizuje igrače, nego favorizuje asistencije. Možda je u fazonu: ‘Okej, ovde mi je asistencija, ovde je hokej asistencija, ali to se ne piše’, pa daje ovu asistenciju. Možda je to. Mislim, to se dešava svima nama“.

Poseban deo razgovora posvećen je Milošu Teodosiću, nakon što je Branko Lazić nedavno rekao da je iskusni plejmejker tokom poslednje sezone bio „povremeni posetilac svlačionice“.

Kako je iz tvog ugla izgledala Teova druga sezona u Zvezdi?

„Prva Teova sezona u Zvezdi je bila super, stvarno. Pomogao nam je puno i bio je tu. Nije bilo povreda, izdržao je celu sezonu. Povredio se na početku, na pripremama sa Duškom. Mislim, ko se nije povredio na tim pripremama, to je bilo super, jer je stvarno bilo cepanje. U drugoj ga nekako, ne znam, Sferopulos nije koristio kao u toj prvoj. Okej, godine i sve, ali opet, Miša je mogao da doprinese. Ako ne kao u toj prvoj sezoni, mogao je da doprinese. Bila je utakmica kad ga ne ubaci uopšte, kad ga ubaci dva-tri minuta. Onda protiv Pariza nije igrao uopšte, pa protiv Splita ga pusti 25 minuta, mi izgubimo protiv Splita. Mislim da je on mogao mnogo bolje da se hendluje te sezone“.

Nedović je, ipak, ukazao i na zdravstvene probleme koji su pratili Teodosića.

„Onda su se neke stvari desile sa zdravljem, sa povredama. Bio je on tu, ali nije baš stalno trenirao sa nama, iz opravdanih razloga. Imao je neke zdravstvene stvari koje pre nije iskusio“.

A onda je razgovor došao do teme koja je za Nedovića očigledno ostala posebno bolna – načina na koji je saznao da Crvena zvezda više ne računa na njega.

Kako ti je uopšte saopšteno da Zvezda više ne računa na tebe?

„To je posle tri dana bilo“.

Posle tri dana od potpisivanja?

„Posle tri dana od kada je meni Miško rekao za to. On me je nazvao i kao: ‘E, Nedo, gde si?’ Ne, ‘Nedice, gde si, šta ima?’ Ja rekoh: ‘Nedica? Ja sam sad Nedica.’ Rekoh: ‘Ništa, evo, bio sam nešto u Atini, vratio se iz Atine.’ I on kao: ‘Na meni je ovaj težak zadatak da ti saopštim… Doneta je odluka…’ Ja rekoh: ‘Okej, sve kul, sve okej. Hvala ti puno što si me pozvao.’ I to je to“.

Nedović je zatim precizirao datume, čime je dodatno objasnio zbog čega mu je čitava situacija teško pala.

Kada je tačno produžio ugovor, a kada saznao da klub menja plan?

„U maju. Dvadesetog juna mi je rečeno. A ja sam 20. maja potpisao“.

Posebno ga je pogodilo to što je samo mesec dana ranije verovao da je pitanje njegove budućnosti u klubu rešeno.

„Nezgodna je situacija, ali, je**te, pre mesec dana ste imali priliku da mi kažete: ‘Nedo, hvala na svemu. Ističe ti ugovor, nećemo ga produžiti. Bilo je sjajno, bilo je super.’ Date mi onaj dresić za koliko sam utakmica imao, ne da mi ga dajete tamo u hodniku Pionira. Date mi dresić, sve super, hvala lepo. Ja tad pregovaram sa dva kluba, jer se non-stop odlaže. A meni je priča: ‘Ma nemoj da brineš ništa, brate, ti si naš. Nemoj da brineš ništa.’ Sferopulos mi kaže: ‘Dok sam ja tu, ti si tu, Nedo.’ To su te priče. Ja kažem: ‘Ljudi, ja stvarno insistiram na tome, vi mene zovete na te sastanke.’ I to se odlaže, odlaže… Onda: ‘Otkazujemo sve, nema produžetka do kraja sezone’, ovo-ono“.

Ipak, nakon utakmice sa Igokeom stvari su se promenile. Nedović kaže da je tada dogovor o novom ugovoru postignut gotovo ekspresno.

„Posle Igokee, kad sam dao 26, ja odem kod Željka. On me pozove i mi se za dva minuta dogovorimo. Za dva minuta smo se dogovorili. Pružili ruke jedan drugome, to je to. Pokazali mi tamo novu teretanu, novo sve: ‘Ovo ti je novi dom, ovde ćeš da vežbaš, ovde sastanci…’ Ja rekoh: ‘Super, top, sve.’ I onda posle mesec dana – u drugom pravcu“.

Zbog svega toga, Nedović smatra da je rastanak mogao da bude mnogo drugačiji.

„Imali ste priliku da se lepo raziđemo kao ljudi. Zahvalite mi se, zahvalim se ja vama, ja nastavim da pregovaram sa ta dva kluba, tada možda završim nešto. Ipak imam porodicu, hoću da razmišljam unapred malo, da organizujem sve. Ja sve ostavljam kada oni nude taj dvogodišnji ugovor, iako sam čekao dva-tri puta da se to desi. I eto, to vam je to, ukratko“.

Na pitanje šta je moglo da se promeni za samo mesec dana, Nedović je odbacio mogućnost da se odgovornost za rezultate pripiše pojedincu.

„Je l’ ja igram tenis? Jesam ja teniser, pa sam igrao sam protiv Spartaka, protiv Budućnosti? Ja bih razumeo da ja igram sam tu. Ekipa je pala kolektivno posle tog poraza od Budućnosti, gde smo se borili. Izgubiš, je**te, na onaj flouter sa trojke Mekinlija Rajta. Nije sad da si izgubio 20 razlike, pa kao sramota. Boriš se tamo, ideš tamo u rov, je**te, šlemove na glavu i ideš u rov. Dajem sve od sebe da uđemo u finale ABA lige i to je veliki udarac na samopouzdanje, na raspoloženje svih stranaca. Kao što vidimo i ove sezone, oni se iščekiraju posle Evrolige. Neki ne, čast izuzecima. Na nama, Srbima, ostaje taj teret KLS-a. Mi imamo te sastanke: ‘Bitan je KLS.’ I nije sad da sam ja u fazonu: ‘Ma kakav KLS, brate.’ Ja hoću to da osvojim“, priča Nedović za podkast „6.75“ i dodaje:

„Ali ja nisam tu Džordan, je**te, da mogu sam da dam 50 poena i da mogu sam da utičem na sve. Pa kao: ‘Okej, ti si kriv za to’, ili Luka je kriv, ili Branko je kriv. To je ekipa. Ima mnogo faktora koji su uticali na sve to i na to što se izdešavalo“.

Na opasku da se sličan scenario ponovio i naredne sezone, Nedović je kratko odgovorio:

„Pa nije. Sve isto. Bukvalno sve isto. Ali ide nova energija, ovo-ono i tako dalje“.

Na kraju, Nedović je otkrio i detalj koji ga je posebno pogodio, a koji se nije direktno odnosio na njegov ugovor. Reč je o načinu na koji je obeležena njegova 300. utakmica u dresu Crvene zvezde.

„Meni je već tokom sezone bilo čudno što se to odlaže, a priča se neka druga priča. Ono što je mene mnogo povredilo bio je moj dres za 300 utakmica za Crvenu zvezdu. Luka odigrao, ne znam koliko, Branko isto… Daju im se dresovi na sredini terena, navijači… Znaš, to nama znači, stvarno. To može malo da te digne. Kad te ljudi tako lepo uvaže, nama to znači. Mene jedan dan zove Ana, devojka koja nam radi marketing: ‘E, Nedo, jesi u Pioniru?’ Ja završio terapiju, rekoh: ‘Jesam.’ Ona će: ‘E, pa samo da ti dam ovaj dres za 300 utakmica.’ Ja rekoh: ‘Koji dres?’ Odgovara: ‘Pa ovaj uramljeni dres za 300 utakmica u Crvenoj zvezdi.’ Rekoh: ‘Ana, kod tebe je dres.’ I daje mi devojka u hodniku Pionira dres za 300 utakmica“.

Za Nedovića, međutim, taj detalj nije bio samo pitanje ceremonije, već signal o odnosu koji je klub imao prema njemu.

„To su neke stvari koje možda deluju banalno, ali ti dovoljno pokažu. Dovoljno ti kažu o nekim ljudima i tako dalje“.

Upravo su, kako je zaključio, međuljudski odnosi ostavili najveći trag nakon njegovog odlaska iz Crvene zvezde.

„Jeste bezveze. I sad je: ‘Nisam ja, on je. Nisam ja, on je.’ Upiranje prstom. Nije ni bitno, na kraju krajeva“.