Mario Nakić: Sada sam u evroligaškoj ekipi, kod najboljeg trenera

Mario Nakić je neko kome nije trebalo puno da se navikne na atmosferu koju priređuju navijači Partizana. U interjvuu za Meridian sport, saopštio je kako je još uvek zadivljen činjenicom da igra u svom voljenom, dečačkom klubu. Od oca je nasledio ljubav prema Partizanu, imajući u vidu da je njegov otac vrlo uspešno nosio crno-beli dres, osvojivši titulu evropskog šampiona 1992. Nakon prijateljskih mečeva, naročito nakon meča u hali 3 beogradskog sajma, ostao je pun utisaka.

Naježio sam se čim sam ušao u dvoranu. Tokom zagrevanja pevam pesme u sebi. Stvarno nerealan osećaj.

Bilo je predivno, odličan ambijent. Hvala navijačima za to. Baš smo o tome razovarali već posle prve utakmice u svlačionici, kako je za prijateljsku utakmicu atmosfera bila neverovatna. Jedva čekamo da krene sezone, da uđemo u Arenu.

Navijači Partizana su napravili neverovatnu atmosferu i kreirali uveritiru za ono što čeka novajlije u Parnom valjku.

Kako da ne! I dalje imam te momente kada zastanem i sebi kažem: ’Au, u Partizanu sam.’ Pa i sad, kad sam pred utakmicu video svoj dres, isto sam se naježio. Sve to budi neke lepe emocije. Sve ovo su dosta lepi trenuci za mene. Stvarno sam presrećan.

Živopisno objašnjava osećaj koji ga obuzima konstantno, još uvek se ježi.

Sve ide okej, sada sam u evroligaškoj ekipi, kod najboljeg trenera. Sve ide kako treba, na meni je i dalje da radim da se dokazujem i da iskoristim sve ovo što imam u Partizanu na najbolji mogući način.

Činjenica jeste da je trener okosnica ekipe, ali je potrebno zalaganje i želja kao što Mario i sam kaže.

Nije tu bilo mnogo diskusije, već sam o tome i pričao. Kada se pojavila ta šansa, to da me želi Partizan, odmah sam rekao da pristajem. Samo da mi kažu da potpišem i to je to. Nisam uopšte razmišljao ni sekund. To je nešto što sam želeo ceo život. Stvarno sam presrećan ovde.

Kako je reagovao kada je saznao da je ponuda Partizana na stolu, bez razmišljanja je doneo odluku.

Vidim sebe da na svim utakmicama dajem borbenost i energiju sa klupe. Da se bacam za svaku loptu, da pomažem ekipi u bilo kom segmentu igre. Da li to bilo minut ili više, stvarno ću da dam maksimum, sve od sebe. To je nešto što i navijači mogu da očekuju od mene. Da je najbitnija koncentracija, borba, želja. Da navijači vide da se boriš. Jer, publika ovde dobro poznaje košarku, dobro se razume u ovaj naš sport. I kada je dobro, ali i kada krene loše, najbitnija je borba. Da se nikada ne odustaje.

Daće sve od sebe, želi da to i navijači vide, a zna da i kad je loše, podšrka ne posustaje. Svestan je uloge navijača, i da je šesti igrač najveća motivacija.

Partizan je uspešno počeo pripreme, sa pobedama na turniru u Trapaniju, ali i u Beogradu. Predstoji put u Atinu na Panatinaikosov turnir na starom olimpijskom stadionu. Potom 26. septembra startuje ABA liga, Borac dolazi u goste Parnom valjku, meč koji se iščekuje mesecima. Hemija se pravi, kvalitet ekipe raste, igrači se uigravaju, a kohezija će sama doći.