Kostić: Ne vozim, Teo i Kalina me odbace

Početkom Jula, potpisao je prvi profesionalni ugovor u trajanju od četiri godine. Zvezdin projekat za budućnost i jedan od nosilaca mlade reprezentacije sa kojom je uzeo evropsko srebro, u intervjuu za “Sportklub” govorio je o Crvenoj zvezdi, treneru, saigračima, ostvarenju sna…

“Meni je igranje u najjačem klupskom takmičenju poput sna. Ako se tako nešto desi, biću spreman, mada ću imati malo treme. Tako je uvek na početku, a kasnije ćemo videti. Pričaćemo kada se to desi. Svestan sam da moram mnogo kvalitetno da treniram i dokažem da ja to mogu.”

“Sve mi je ovo skoro neverovatno, iako sam u to verovao od početka i, imao neki cilj, to mi je sigurno bilo na prvom mestu u Zvezdi, videćemo… Stvarno ne znam, svestan sam da moram puno da treniram, dam sve od sebe. Potrudiću se da se tako nešto desi, najbitnije je kako radim i ponašam se…Ceo život nisam propuštao utakmice Evrolige, dolazio sam u „Pionir“ i Arenu sa kadetskim, pa juniorskim timom, sa drugovima iz škole, porodicom…A sada imam šansu da budem „dole“, na terenu, uh…”

A kada se nađeš u istoj svlačionici sa jednim Teodosićem, Kalinićem ili Dobrićem, da li je neko od njih bio tvoj idol?

“Kako nije, Teo, Kalina, svi oni, ma ne znam šta da kažem, jednostavno ne mogu da verujem da ja sada pričam sa njima u tom smislu, ma to je čudesno dobar osećaj. Sve mi je još neverovatno iako sam se malo navikao. Već sam izvesno vreme sa njima, preciznije, svaki dan treniramo zajedno.”

Na pitanje da li pored domaćih, ima i stranih idola, koji su rasplamsali želju i ambiciju da se bavi ovim sportom, Kostić je odgovorio:

“Uvek sam se ugledao na neke srpske igrače zbog reprezentacije, ali i zbog svega ostalog, zato što su jednostavno naši. Ali, priznajem da mi je imponovalo, posle jednog juniorskog turnira Evrolige u Kaunasu, kada sam po povratku u hotel, prvi put uživo video neke koji su mi se igrački dopadali kao Saša Vezenkov ili Džordan Lojd. To mi je dugo ostalo u sećanju.”

Relacija sa Janisom Sferopulosom?

“Trener – igrač, upijam sve što mi kaže. Zadovoljan sam i srećan što mogu da radim sa takvim trenerom. Na meni je da slušam i treniram.”

Da li je mnogo strog?

“Nije, zapravo, kako kad. Ja sam najmlađi, pa tako mora…”