Larkin: Partizanovi navijači, to je drugačiji nivo posvećenosti klubu

Košarkaš Anadolu Efesa, Šejn Larkin, u intervjuu za portal Basketball Sphere, govorio je o svojoj NBA karijeri, saigračima u Efesu, atmosferi koju prave navijači Partizana…

Prenosimo delove intervjua, a kompletan intervju možete pročitati ovde.

O prvom susretu sa Dirkom Novickim

Larkin se definitivno etablirao kao jedan od najboljih igrača u Evroligi tokom poslednjih šest sezona. Međutim, počeo je košarkaško putovanje kada je ostvario san o ulasku u najbolju svetsku ligu, u trenutku kada je izabran od strane Atlante kao 18. pik prve runde na draftu 2013. godine. Ubrzo su prava na njegov ugovor prosleđena Dalasu.

,,Očigledno je da je biti draftovan u NBA bilo kao ostvarenje sna, a onda kratko nakon toga, sedam ili osam dana kasnije, slomio sam skočni zglob vežbajući za Letnju ligu. Nisam potom mogao da putujem s timom u Las Vegas.”

Govorio je i o svom prvom susretu sa Dirkom Novickim.

,,Moj prvi susret s Dirkom bio je tokom tog leta kada sam imao operaciju na skočnom zglobu i ostao sam neko vreme u Dalasu da bih se uverio da je sve u redu nakon operacije. Dakle, sredina leta, sezona je još uvek verovatno tri meseca daleko, i ulazim tamo u 8:30 ujutru da proverim svoj zglob kod timskih fizioterapeuta, kad ono ulazi Dirk. U to vreme zaista nisam očekivao da će on biti tu.“

,,Nisam mislio da će u zgradi biti bilo ko osim mene jer je bilo leto, a da on uđe tamo sa NBA prstenom i svim priznanjima koja je stekao, objasnilo je zašto je sjajan igrač. To je bio sjajan primer meni kao novajliji, jer ako ovaj momak u 14. godini NBA karijere može biti ovde u 8:30 ujutru tokom leta da vežba, onda nema razloga zašto ja, koji nemam nikakva priznanja u datom trenutku, ne bih mogao uložiti istu količinu rada ako želim imati sličan uspeh kao on.”

Isprepletane karijere Larkina i Buboe

Francuski košarkaš Rodrig Buboa i Šejn Larkin su već šest sezona saigrači u Efesu, ali njihove karijere su povezane više nego što se u prvi mah može pretpostaviti.

,,Naša putovanja i priče su usklađene. Počeli smo veoma slično, obojica u Dalasu igrajući za istog glavnog trenera, nosili smo isti broj, a onda smo obojica završili u Evropi, u Baskoniji, u našoj prvoj sezoni Evrolige zajedno. I tokom godina smo zajedno osvojili više prvenstava i kupova. Definitivno smo jedan drugome bili svedoci odrastanja od vrlo mlade dobi. Poznajem ga od svoje 23. godine, a sada imam 31 godinu, tako da osam godina kasnije biti povezan na ovakav način je sjajno iskustvo.“

Prve uspomene sa Efesom

Pobeda u finalu nacionalnog šampionata nad Fenerbahčeom, koji je sa klupe predvodio Željko Obradović, prekinula je 10 godina pauze bez naslova prvaka za Efes, ali i označila početak stvaranja novog “super tima” pod trenerskom palicom Ergina Atamana.

,,To je bila veoma važna pobeda za naš tim i naš klub, te za sve igrače koje smo imali u prvoj sezoni. Ta sezona nije završila onako kako smo želeli u Evroligi, tako da smo očigledno bili tužni zbog toga. Mogli smo lako da se predamo i prepustimo ostatak sezone da bude kako bude, ali smo se borili zajedno tokom cele sezone. To što smo u tom trenutku imali priliku da osvojimo prvenstvo, čak i ako nije Evroliga, nešto je što klub nije osvojio 10 godina, i nijedan od nas iz tima to nije osvojio pre. Za nas je bilo važno da se u tom trenutku i toj utakmici ujedinimo, i da pobedimo protiv takvog legendarnog trenera i tima koji je bio na tako visokom nivou. Definitivno je bilo veliko za naše samopouzdanje. To nam je pomoglo da pređemo u sledeću sezonu, gde nas je bukvalno bilo nemoguće zaustaviti. Tokom te COVID godine, ne mislim da bi nas bilo ko mogao pobediti osim povreda. Ta serija protiv Fenerbahčea definitivno je gurnula sve nas da imamo takvu sezonu, hemiju i dominantni tim u Anadolu Efesu.“

U sada već čuvenoj Kovid sezoni, Efes je do prekida takmičenja u Evroligi bio prvi a sam Šejn je bio u trci za MVP-a. Na žalost svih, zbog poznatih razloga, sezona je morala biti prekinuta.

,,Ostao je gorak ukus jer, da je ta sezona završena, verovatno bih bio vodeći strelac i MVP, a mi bismo izvesno osvojili Evroligu i Superligu Turske. Svi ciljevi i dostignuća koje smo želeli da postignemo te sezone bili su pred nama, i bili smo samo nekoliko meseci daleko od toga. Veoma smo naporno radili na tome kao grupa, i pošto smo izgubili tu prvu šampionsku titulu Evrolige, osećaj je bio kao da ti je nešto otrgnuto iz ruku. To je nešto što je van tvoje kontrole, i definitivno je bilo srceparajuće.”

Ključ uspeha i dve uzastopne titule prvaka Evrope

Nakon izgubljenog finala od moskovskog CSKA u prvoj sezoni, pa prekida zbog pandemije virusa, Efes je imao dve opcije. Da se uzdigne iznad situacije ili da potone.

,,Ključ uspeha u tim sezonama bio je naša hemija. Zadržali smo istu grupu zajedno tri godine, svi smo se poznavali, svi smo razumeli kako da igramo zajedno. Ako smo imali lošu utakmicu, znali smo šta treba da uradimo kako bismo okrenuli stvar. Ako smo igrali dobro, razumeli smo kako da zadržimo taj ritam. Naša hemija i naše iskustvo koje smo uspeli da izgradimo od prve do treće godine bilo je ono što nas je gurnulo ka tom prvom šampionatu. Imali smo talenat, ali je više bilo u tome koliko smo bili složni i koliko smo imali hemije. Samo smo morali da se pogledamo ili možda napravimo brzi krug i kažemo svima da znamo šta treba da uradimo u bilo kom trenutku. Ako smo vodili, gubili ili bili izjednačeni, ako nam je bio potreban veliki šut, veliki potez ili odbrana – šta god to bilo, znali smo na koga da računamo, kako da se podržavamo i kako da se složimo kako bismo postigli svoje ciljeve. To nas je činilo posebnim.”

O Vasiliju Miciću

Iako je glavna zvezda Atamanovg tima bio upravo Larkin, uz njega je u zvezdu tima izrastao neko od koga se to možda nije očekivalo.

,,Vasa ima veoma poseban dar za dodavanje lopte. To sam vrlo rano primetio. On je neko ko je visoki bek koji je mogao da brani, igra na postu, organizuje akcije. Kako je vreme prolazilo, postajao je samouvereniji i dobijao je više slobode od trenera Atamana. Onda smo počeli uviđati kako može da postiže poene. Svake godine napravio je korak napred u pogledu svoje sposobnosti postizanja poena. To ga je pretvorilo u jednog od najboljih igrača u Evropi.”

Iz sezone u sezonu, Micić je sve više i više napredovao.

,,Nikada nije izgubio svoju sposobnost dodavanja, ali kada je dodao tu sposobnost da izađe na teren i postigne 25, 26, 27, 30 poena bilo koje večeri – to ga je učinilo veoma teškim za čuvanje. Morali ste da birate svoj otrov – da li želite da on postiže poene, ili da više igrača angažujete na njemu pa će on pronaći druge saigrače na otvorenom šutu. To je ono što je Vasu činilo tako posebnim i to je verovatno bio deo razloga zašto smo bili tako sjajan tim. Svi smo se nekako razvijali, dodavali različite aspekte u našu igru svakodnevno da bismo rasli i igrali zajedno, samo gurajući jedni druge da budemo najbolji igrači koji možemo postati.“

Micić je letos, nakon godina spekulacija, otišao u NBA ligu i potpisao za Oklahomu. Ipak, svaki početak je težak, pa tako i Vasino prvo NBA iskustvo.

,,To definitivno nije bilo ono što je očekivao kada je potpisao za OKC. Siguran sam da su mu govorili da će svake večeri igrati backup minute, 15-20 minuta, igrati sa loptom, igrati slobodnije, igrati tačno kako je igrao u Evropi. Trebalo mu je neko vreme da se prilagodi NBA-u, jer je to potpuno drugačiji stil košarke.”

Ipak, promena kluba usred sezone kao da je prijala Miciću.

,,Znam Vasu kao izuzetno vrednog radnika, gleda video analize, uvek je u teretani gde radi na različitim dribling pokretima i različitim šutevima, tako da nije u pitanju njegov talenat ili njegova motivacija. Više je reč o prilici koju će dobiti. Uvek je teško promeniti ekipu usred sezone u NBA ligi. Ovaj potez u Šarlot iz OKC-a može mu pružiti priliku koja mu je potrebna da izađe na teren i pokaže šta može. U Šarlotu sada, imao je više utakmica sa šest ili više asistencija.”

Odnos s Erginom Atamanom

Kakav odnos ima sa trenerom sa kojim je sarađivao u klubu, ali i reprezentaciji Turske, i da li ima nesuglasica kao što se spekulisalo.

,,Ataman voli da održava poslovni odnos s igračima. Ne bih rekao da smo imali veliko prijateljstvo, ali mislim da postoji mnogo međusobnog poštovanja. Razumeo je šta sam mogao da uradim i kakav sam značaj imao za njegov uspeh u Anadolu Efesu. Imao sam isti stepen poštovanja prema njemu. Sloboda koju mi je pružio i dozvolio mi da izađem tamo, igram, i pravim greške pomogla mi je da postanem igrač kakav sam danas. Uvek će postojati poštovanje. Ne znam nijednog igrača koji ima odlično prijateljstvo sa Atamanom. Nikada nisam video nikoga ko ima super lični odnos s njim, ali definitivno postoji dobra količina poštovanja s obe strane terena.”

Partizan i najteže gostovanje u Evroligi

Sledeća utakmica koja očekuje ekipu Tomislava Mijatovića zakazana je za četvrtak u Štark Areni. Larkin je nedavno izjavio da je najteža gostujuća utakmica za njega u Evroligi upravo protiv Partizana.

,,Igranje u Beogradu, podrška navijača koju imaju tamo je na visokom nivou. Definitivno utiču na način na koji možete komunicirati sa saigračima na terenu. U nekim utakmicama nismo u mogućnosti da pozivamo akcije, ne vodimo razgovore na terenu i pustimo stvari da idu same. Tamo su navijači toliko intenzivni od početka do kraja utakmice da to čini utakmicu teškom za sve. Treneri da komuniciraju sa igračima i igrači da komuniciraju sa trenerima. To definitivno ima uticaja i na to kako sudije vide igru ponekad. Bio sam u mnogim različitim arenama gde su navijači definitivno uključeni u igru i pevaju i viču tokom cele utakmice. Oni su glasni i to je teška atmosfera, nikada nisam igrao u areni u kojoj ima 15, 20, 22 hiljade ljudi koji stoje, skaču, pevaju pesme i vrište sat i po vremena.”

Nije to baš uobičajeno, ni za evropske okvire, kako je istakao Larkin.

,,To je neki drugačiji nivo posvećenosti prema klubu. To je nešto što volite da vidite, tu strast koju imaju za svoj klub i stvari koje su spremni da urade kako bi njihov tim doneo pobedu. To je veoma impresivno, i morate imati poštovanje prema tome jer to čini igru prijatnijom.”

Promena trenera

Nakon osipanja šampionskog tima, i odlaska Atamana sa klupe, na njegovo mesto došao je Erdem Džan. Nije imao sreće mladi turski stručnjak sa povredama svojih igrača, ali ni sa rezultatima pa mu je nedavno uručen otkaz.

,,Promena trenera je bila nesrećna za trenera Džana. Na kraju dana, on je dobar čovek koji ima principe i dobre ideje. Imaće puno uspeha u budućnosti. Imali smo toliko povreda od početka do sredine sezone da nismo mogli tačno da vidimo kako izgleda naša slika kada smo zdravi. Imali bismo određene igrače u sastavu dok su drugi povređeni, a kada su se oni oporavili, drugi bi se povredili. Čini se da nikada nismo imali kompletan tim koji je mogao da trenira zajedno ili da igra dve, tri nedelje zajedno. Čak i u predsezoni, kako smo mogli izgraditi tu hemiju o kojoj sam govorio ranije. Biti u mogućnosti da razumemo jedni druge na terenu čak i bez razgovora, to uvek zahteva neko vreme jer smo imali nove igrače i novog trenera, ali sve te povrede su to učinile mnogo težim.”

Umesto Džana na klupu je došao dugogodišnji pomoćnik u klubu, Tomislav Mijatović.

,,Klub je doneo odluku koju je doneo, ali definitivno razumem zašto su to uradili jer smo imali dva teška poraza u nizu. Imali smo puno očekivanja od ovog tima pre početka sezone. Najveća razlika s Tomislavom je ta što postoji drugačija energija u svlačionici. Tomislav je jedan od najpozitivnijih ljudi koje sam ikada upoznao. Iako je napredovao od asistenta do glavnog trenera, i dalje održava tu pozitivnost, uvek ohrabruje momke. Uvek nam govori o sledećem potezu čak i ako promašimo šut ili napravimo grešku – trener Mijatović je uvek tu da vas podrži i da vam da ‘petaka’.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *