Filip Petrušev: Bio sam kolateralna šteta, u NBA bih se vratio, ali na neka veća vrata

Reprezentativac Srbije, Filip Petrušev, u razgovoru za Mozzart sport, osvrnuo se na protekli dio sezone, koji je za njega bio izuzetno turbulentan.

Petrušev je po završetku Svetskog prvenstva i osvajanja srebrne medalje sa nacionalnim timom, otišao put Filadelfije. Odlični nastupi u dresu Crvene zvezde, podstakli su 76erse da nekadašnjem studnetu Gonzage pruže šansu u najjačoj ligi sveta. Ipak ,epizoda u Filadelfiji nije dugo trajala. Samo nekoliko dana nakon početka sezone, Filip je kao deo velikog trejda, zajedno sa Džejmsom Hardenom i Pi Džej Takerom, poslat na zapadnu obalu. Priliku da se dokaže u dresu Los Anđeles Klipersa nije dobio. Usledila je selidba u Sakramento, gde se zadržao svega par nedelja. Nakon što su ga Kingsi katovali, na red je došao povratak u Evropu. Petrušev je opet obukao crveno-belo ali ovaj put u Pireju. U Evroligi je odigrao deset utakmica i prosečno beleži 5.5 poena i 3.3 skoka, dok u domaćem prvenstvu na šest odigranih utakmica u proseku postiže 11.2 poena i hvata 4.8 skokova.

foto: FIBA Basketball

Trenutno Filip pomaže nacionalnim timu da se plasira na Evrobasket 2025. Kvalifikacije su otvorene pobedom nad Finskom, a Srbiju u okviru ovog prozora očekuje još jedan meč. U ponedeljak momci Svetislava Pešića gostuju u Tbilisiju, gde ih dočekuje Gruzija predvođena Šengelijom i Šermadinijem. Upravo je najavom ovog susreta, Filip započeo razgovor za Mozzart:

“Uveliko se spremamo za Gruziju i biće mnogo lakša priprema nego za meč sa Finskom koja je čudna ekipa. Gruziji su dvojica glavnih igrača (Toko) Šengelija i (Gjorgi) Šermadini koje svi odlično poznajemo. Oko njih će biti glavna priprema, kako da ih napadamo i branimo, uz Amerikanca iz Makabija koji je takođe vrlo dobar igrač. Svi ostali dopunjavaju njih. Glavni akcenat će biti na njihovim liderima“ govori Filip, pa ističe kako će na susretu u Tbilisiju najveći pritisak biti na visokim igračima Srbije:

“Biće najveći deo odgovornosti na meni i ostalim visokim igračima. Moramo i timski da ih zatvorimo i budemo aktivni na strani pomoći, što je nedostajalo protiv Finske. Razlog tome je to što kod Finaca svi šutiraju za tri, dok visokim igračima Gruzije to nije glavni kvalitet i moći ćemo da imamo pomoć ostalih saigrača. Timska odbrana je ključ“.

Sa pritiskom će se, ističe, nositi i protivnik, koji je kvalifikacije otvorio porazom protiv Danske:

“Imaće verovatno i pritisak. Finci su sigurni, pa je borba između Gruzije, Danske i nas za prolaz na Evrobasket. Verujem da ni treneru Džikiću, ni ostalima u Gruziji nije svejedno posle iznenađujućeg poraza od Danske. Kada bi izgubili od nas i otišli na 0-2, ne bi im bilo prijatno. Pogotovo imaju motiv više pred svojim navijačima, biće puna hala i tamo se pravi dobra atmosfera. Biće nezgodna utakmica za nas, ali to je obaveza da budemo dodatno motivisani i koncentrisani“.

Prethodni put kad je nosio nacionlani dres, okitio se srebrnim odličjem. Uspeh na Mundobasketu je probudio publiku, koja je, kaže, pomogla svojom energijom u trijumfu nad Finskom:

“Super. Ovo je prvi ‘prozor’ tokom sezone gde je puna hala, maltene kao za evroligaške utakmice u Beogradu. To je, pre svega zbog uspeha u Manili i euforije zbog reprezentacije koja i dalje traje, mnogo je lepše igrati pred punim tribinama, što nam je mnogo značilo. Gubili smo u jednom trenutku gotovo deset razlike, ali su nas navijači pogurali. Bilo je lepo i videti i doživeti atmosferu pune dvorane“.

Na pitanje da li je i koliko, uspeh u Manili uticao na njegov igrački rast, odgovara:

“Pomoglo mi je, najviše u tome da shvatim šta je sve potrebno da bi jedna ekipa doživela uspeh, uzimala medalje. Individualno sam najviše napredovao kod Duška Ivanovića u Zvezdi, pošto mi je pružio priliku i tu sam na individualnom nivou najviše napredovao. Manila mi je pokazala šta zaista sve treba jednoj ekipi, koliko je bitno žrtvovati sebe zarad ekipe i raditi sve što je ekipi potrebno da bi se pobedilo. Doživiš osećaj satisfakcije, prvo jer je reprezentacija, a onda čak i više nego kada individualno praviš uspehe, bez onih timskih. Igrao sam ranije u Megi i Zvezdi, gde sam doživeo individualni napredak, a možda je izostao neki timski uspeh. Manila mi je otvorila oči u tom smislu, jer je tim na prvom mestu, kada se svi podrede timu i kada se napravi super atmosfera dolazi do rezultata. O nama niko nije razmišljao kao učesniku finala Mundobasketa, realno. Posle uspeha je mnogo prijatnije biti sa timom, sve je lakše i lepše, to mi je u perspektivi najviše značilo“.

Povratak u Evropu nije bio jednostavan. Trebalo je vremena da povrati formu i uigra se, ali sada se pronašao, što se vidi u njegovim nastupima:

“Trenutno se osećam dosta dobro. Kada sam se vratio iz SAD, bio sam igrački u dosta lošoj formi. Trebalo mi je sigurno mesec dana da se vratim fizički i naviknem na ekipu, da se upoznam sa stilom igre koji igra Olimpijakos, a koji je opet prepoznatljiv u Evropi, sa dosta kretanja i dodavanja. Trebalo mi je vreme da pronađem svoje mesto u timu koji svake godine ima najviše ciljeve, ide na Fajnal for i titule, ima jako kvalitetne igrače u svojim redovima. Poslednjih mesec dana sam pronašao svoju ulogu i način na koji pomažem ekipi u kojoj se zna sve, ko šta tačno radi. To se videlo po našim rezultatima, ali i mojim partijama u poslednje vreme“.

Nastup na najvećoj pozornici u svetu košarke nije prošao onako kako se očekivalo. Početak u Filadelfijinom kampu tokom predsezone slutio je na dobro ali onda su Klipersi poželeli Hardena i umešali prste:

“Najteži mi je bio period posle trejda, jer mi je u Filadelfiji bilo super u početku. Odradio sam prvi trening kamp sa njima i u predsezonskim utakmicama sam dobio šansu koju sam vrlo dobro iskoristio i čak sam se malo pomerio u rotaciji ispred nekih visokih igrača. Stvarno se fenomenalno radilo i sve je bilo super, a onda se desio taj trejd. Bukvalno, nisam imao nikakve veze sa tim, već su to bili neki brojevi i neke druge stvari oko ugovora zbog kojih sam trejdovan. Dobio sam posle pozive od trenera, u momentu kada nisam znao da ću da budem u trejdu. To je tako u NBA ligi, kada superzvezde prelaze iz ekipe u ekipu, ima dosta kolateralnih šteta, ako se može tako reći, a ja sam bio jedna od njih“.

“U NBA ligi, kada usred sezone prelazite kao mlad i nedokazan igrač u drugu ekipu, jako je teško nametnuti se. Tokom sezone ne postoje treninzi i baš je nezgodno, ako je ta ekipa popunjena i spremna, kao što je u mom slučaju to bilo u Sakramentu, nemate kada da se dokažete i nađete mesto. Onda vas šalju u Razvojnu ligu i tada je sve dosta drugačije bilo za mene, koji sam igrao Evroligu i imao uspeha u istoj. Teško je snaći se u svemu tome, a posebno narednih nekoliko sedmica ili mesec dana posle trejda“.

izvor: Hoopz

Raspored utakmica i putovanja u NBA ne ostavlja prostor za dokazivanje mladim igračima. Klubovi ih šalju u razvojnu ligu, gde će se boriti za minute u prvom timu. Ipak, za Filipa, koji je prethodnu sezonu proveo igrajući Evroligu, to nije bila prava opcija:

“Odlučio sam da se vratim u Evropu. Olimpijakos je odmah reagovao i odmah su me dočekali sjajno, znali su u kakvom sam stanju. Imali su potpuno razumevanja, što Amerikanci kažu: ‘Take your time’, da uzmem vreme da se vratim u formu. Imao sam dosta treninga sa kondicionim trenerima i stručnim štabom koji je pomogao mnogo da se vratim u formu. Naravno, trener Barcokas nije mi pravio bilo kakav pritisak da se prarano vratim. Sve je išlo svojim tokom, što je dovelo do toga da nađem svoje mesto i da igram sve bolje, kao u poslednjem periodu“.

izvor: Eurohoops Greece

U Grčku nije stigao u najboljoj formi. Ipak, kod trenera Barcokasa, naišao je na razumevanje:

“On mi nije iznosio neka posebna očekivanja. Iskusan je trener i ima iza sebe dosta ovakvih situacija, da mu igrači dolaze tokom sezone. Bio je tolerantan, pustio je da sve ide svojim tokom. Kada sam počeo da igram, nije ni on znao tačno šta da očekuje od mene, jer se već znalo ko šta radi u timu. Nije Olimpijakos u tom momentu bio u sjajnoj formi, neke su utakmice pobeđivali, neke gubili, ali se znalo šta im treba i šta im nedostaje. Tu sam našao svoje mesto, čak i više na poziciji ‘četiri’. Barcokas, opet, koristi dosta igrača u rotaciji, u prvoj petorci se već zna ko šta radi, u drugoj je bilo dosta nedoumica. Uskočio sam u taj prostor i zajedno sa još nekoliko igrača shvatili smo šta se traži i očekuje. Sve je došlo samo od sebe, nametnuo sam se ličnim kvalitetima kojim mogu da pomognem“.

U Panatinaikosu ga je dočekalo dobro poznato lice. Na pitanje, koliko mu je prisustvo Nikole Milutinova pomoglo da se privikne na život u Atini, odgovara:

“Mnogo, kada imate nekog iz svoje zemlje, pa još iz reprezentacije, baš je sve lakše. I ostali igrači su se pokazali, sjajni su momci. To je već stvar kulture u Olimpijakos, da vlada porodična atmosfera i da svi pomažu međusobno. Dosta vremena provodimo zajedno i van terena, što nije slučaj svuda ili čak u većini ekipa u Evropi. Kada imate Nikolu koji je u Atini svoj na svome, mnogo mi je to značilo. Ne samo na terenu, gde su mi svi pomogli, već van terena, pošto mi je pomogao da uživam u drugim stvarima, da ne moram stalno da razmišljam o košarci“.

Filipu pritisak igranja derbi utakmica nije stran. Vruća atmosfera i pritisak publike ga dodatno motiviše:

“Sada sam odigrao samo gostovanje Panatinaikosu i atmosfera je jako dobra. Definitivno su beogradski i grčki derbi bez konkurencije. Bio sam u drugačijoj poziciji, jer sam stranac u Grčkoj i ne razumem jezik. I možda je bolje za mene što ne razumem neke stvari, što mogu da se fokusiram samo na košarku i utakmicu. Bez dileme, ovo je nešto što volim i na šta sam navikao, volim da igram u takvim utakmicama, gde je vruća atmosfera i gde je publika dosta uključena. To me dosta motiviše. Imamo 14. marta derbi na našem parketu, pa ćemo da vidimo kako će to da izgleda“.

Na pitanje da li je igranje sa druge strane Atlantika još uvek njegov san, odgovara:

“Kako da kažem, NBA je bio moj san još u Megi, da kao jako mlad igrač odem tamo i vidim kako sve to izgleda. To sam manje-više uradio. Takođe sam video da to uopšte nije ono – NBA, pa deset mesta prazno, pa Evroliga. Ne, Evroliga je jako teško takmičenje, u kojoj nastupa mnogo kvalitetnih igrača koji nisu u NBA ligi jer je tamo stil takav, kakav jeste. Imaju, rekao bih, možda i dozu bojazni prema igračima iz Evrope, uzimaju ih samo ako se pokaže da su stvarno najbolji u Evropi. Videli smo Micića i Vezenkova, koji su u NBA ligi počeli od nule. To je slučaj sa svima. Trenutno mi je u karijeri najbitnije da igram, da imam ulogu, po mogućstvu u ekipi koja ima najviše ambicije i ciljeve, što Olimpijakos definitivno jeste. Tako da je moja situacija sada dobra“.

Za kraj, ističe:

“Što se tiče NBA, shvatio sam da nije merilo kvaliteta da li si tamo ili ne. Nisi automatski igrač na višem nivou, ako si u NBA. Ako bi opet bilo prilike, naravno da bih išao, ali na neka veća vrata, posle nekog vremena provedenog u Evropi“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Verified by ExactMetrics