Beslać: Do dogovora između mene i Partizana nije došlo uprkos obostranoj želji

Dušan Beslać je u meču sa Finskom debitovao za nacionalni tim i pružio jednu jako dobru partiju. U razgovoru za Meridian Sport govorio je tremi, igranju pred punom halom, zašto se nije odazvao na poziv za basket jednom sugrađaninu…

Intervju prenosimo u celosti.

“Nije loše ući u igru sa Aleksom”, nasmejao se Beslać na činjenicu da su njegove prve sekunde u dresu Srbije ispraćene nestvarnim ovacijama – doduše, upućenim njegovom saborcu.

“On je pre svega zaista veliki čovek, moj prijatelj. Baš smo se zbližili prethodnog leta.”

Prijalo je, ali nije otopilo svu nervozu koju nosi prvi nastup za državu. O tome i priča za Meridian sport 25-godišnji krilni centar.

“Imao sam tremu i pre utakmice, a videlo se to i u prva dva-tri minuta od kada sam ušao. Ali, verovao sam u sebe. Kada sam prebrodio taj početak, zaigrao sam onako kako mogu i kako mi je selektor rekao.“

To podrazumeva ogromnu energiju u skoku, borbu za svaku loptu… Tako je Beslać i razbio nervozu. Ofanzivnim skokovima, iznuđenim faulom, odlaskom na liniju penala…

„Ta sekvenca mi je dala vetar u leđa. Moja uloga je takva da uradim sve za pobedu.”

Uloga je rasla kako je vreme odmicalo, tako da je Beslać poslednju četvrtinu, u trenutku kada je Srbija bila u najjačem naletu, otvorio trojkom, sa dva ofanzivna skoka i polaganjem.

“U tom trenutku, posebno posle pogođene trojke… Ne mogu ni da vam opišem osećaj.”

Probaće Dušan…

“Moj dečački san je da obučem nacionalni dres. Pa još pred punom dvoranom. Doživeti to je… Evo, dan kasnije sam pun pozitivne energije. Divno je.”

U trenu smo, u glavi, prošli kroz karijeru Dušana Beslaća i shvatili da, možda, nikada nije igrao pred punom dvoranom koja navija za njega. Onako kako je bilo u Pioniru u meču protiv Finske.

“Nikada nisam igrao pred ovolikim brojem ljudi. Prvi put u životu. Njima sam beskrajno zahvalan, dali su i meni, kao i celom timu, vetar u leđa. Posle svega što je ova reprezentacija učinila, nakon osvojenog srebra, zaslužili smo. Ja kažem „mi“, iako nisam bio u tom timu. Ali osećam se kao deo reprezentacije. Ovaj tim igra sa ogromnom borbenošću, energijom… Stvarno ima šta da se dopadne ljudima.”

Beslać je znao šta ga čeka, jer iako nije debitovao do sada, bio je deo reprezentativnih akcija i u nekim prethodnim prozorima.

“Ovo mi je treće okupljanje sa momcima, upoznat sam sa celim sistemom, znam šta selektor traži.”

Mada, nije bilo svejedno u 24. minutu kada je Finska povela devet razlike.

“Igraju drugačiji stil, sa puno trčanja, kretanja… Bilo nam je potrebno da uhvatimo ritam. Kada smo stegli u odbrani, bilo je lakše. Lakše su dolazili i poeni. Ali, u trećoj četvrtini kao da smo u jednom trenutku shvatili: ’Pa mi možemo da izgubimo!?’ Krenulo je sve kako treba.”

Samo da se nastavi i u narednom meču, protiv Gruzije u Tbilisiju, 26. februara. Tamo Beslaća očekuje možda i poseban zadatak, čuvati Tornikea Šengeliju, najveću zvezdu gruzijske košarke i asa Virtusa.

“Baš smo imali sastanak i krenuli smo da razmišljamo o njima. Selektor je Aleksandar Džikić, prva zvezda Šengelija. Skautiraćemo ga što-bolje. Po stilu igre možda smo i slični, ali on je vrhunski igrač, ima impresivnu sezonu, prepametan je i veoma jak. Probaćemo da se izborimo sa njim.”

Šengelija ima sjajnu sezonu u Virtusu, ali ima i Beslać u Saratovu. Prvi put, posle igara u Smederevu, Dinamiku i Vojvodini, da je otišao u inostranstvo ovaj 206 santimetara visoki momak iz Bačke.

“Za sada je sve super. Imao sam sreću da mi je trener Milenko Bogićević, mnogo mi je pomogao po pitanju adaptacije. Tri meseca sam se prilagođavao, igrao drugačije kao stranac, ali sada je sve došlo na svoje. Imam slobodu, jedan sam od nosilaca igre, na teren sam po 30 minuta, dobro znam šta ljudi očekuju od mene.”

To što se očekuje je malo drugačije u odnosu na ono što je potrebno od njega u reprezentaciji.

“I tamo je na prvom mestu energija i odbrana. Naravno da imam prostor i da šutnem, ali prvobitno je odbrana. U Vojvodini sam dobio veliku slobodu i poverenje u napadu, tako da se malo ’zataškalo’ trošenje energije u odbrani. Ali, otkad znam za sebe, prvo što su mi treneri govorili je da sve kreće od odbrane. A ja sam to uvek imao u sebi.”

To ga je, možda, preporučilo i Partizanu prethodnog leta. Ipak… O toj epizodi Dušan kratko govori.

“Postojalo je interesovanje, sa obe strane. Ali, do dogovora nije došlo iz nekih drugih razloga.”

Sadašnjost je Saratov. I budućnost, ako ne bude promena u ugovoru koji važi na još godinu dana. Od odlaska u Rusiju, Beslać nije dolazio kući. Beograd je njegov dom, dok su roditelji u Somboru. Prvi put je u Srbiji posle dugo vremena.

“Ovi prozori su i zbog toga značajni. Dođeš u svoju zemlju, pričaš sa svima maternjim jezikom. Na kraju krajeva, napuniš baterije i za nastavak sezone. Dobro je i za klub.”, objašnjava Dušan.

Za kraj, samo jedno pitanje… Zašto se nije javio Nikoli Jokiću kada je pre nepunih 13 godina njegov sugrađanin pozvao nekoga na basket u Somboru.

“Niko me nikad nije to pitao. Pogrešio sam. Tri godine sam mlađi, ali poznajemo se. Ako sledeći put pozove, sigurno sam tu.”, dodaje dobro raspoloženi Dušan Beslać, momak koji je prvi put u dresu Srbije ušao u igru zajedno sa Aleksom Avramovićem.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *