Nije dobro, nije nimalo dobro. Nešto očigledno ne štima u timu Partizana ove sezone, a večeras su po ko zna koji put, kao na indigu preslikani porazi koji se ponavljaju.
Prvo od poslednja tri “biti ili ne biti” meča je izgubljeno u Štark areni. Olimpijakos je savladao crno bele sa 74:69, što je ujedno i njihova najveća prednost koju su imali.
Meč za Partizan je počeo baš onako kako se to priželjkivalo, a pomalo i moralo. Grizlo se za svaku loptu, svaki skok i svaki poen. Sveo je domaći tim crveno bele iz Pireja na 32 poena u prvom poluvremenu, delovalo je da se ekipa budi, počev od kapitena Pantera, Doužera, pa sve do Kaminskog i Kabokla.
Ona čuvena treća četvrtina Partizana je čak delovala savršeno, odlazio je Partizan više puta na dvocifrenu prednost od 10 do 15 poena prednosti, PJ Doužer je hvatao sve, krao… (12p, 9sk, 4as), izgledalo je da je to konačno to….
Da sve podseća na čuveni “Dan mrmota” i sedmi poraz na isti način ove sezone (Virtus x2, Bajern x2, Olimpijakos u prvom meču, Baskonija i Olimpija Milano), pobrinuo se Barcokasov tim koji je koristeći izgubljene lopte Partizana da napravi 12:0 seriju i time istopi prednost crno belih.
Voda je ušla u uši, kola su krenula nizbrdo, a Partizanovo dete – Gos (17p) je predvodio Olimpijakos do preokreta. U poslednjem kvartalu su dozvolili samo deset poena domaćih, dok su oni dali 28. Doduše, ako se može tražiti alibi u nečemu, to je izostanak Zek Ledeja koji je daje posebnu energiju ovoj ekipi.
I sve se ponavlja, play – in je još uvek moguć, ali pitanje je koliko se zaslužuje.
