Vladimir Kuzmanović: Mobilisati sve reprezentativce za SP zbog velikog uloga!

Naš današnji sagovornik je Vladimir Kuzmanović, nekadašnji košarkaš između ostalih OKK Beograda, Crvene zvezde i Budućnosti, jedno vreme funkcioner Košarkaškog saveza Srbije, a trenutno stručni konsultant u prenosima Sport Kluba.

Kakve su po Vama šanse naše reprezentacije na predstojećem Svetskom prvenstvu i koga vidite kao favorite za osvajanje medalja?

Bez obzira na mnoge probleme, verujem da pripadamo vrhu svetske košarke na nacionalnom nivou. Dakle, ne samo što smo u prošlosti pravili fantastične rezultate, već i sada raspolažemo plejadom vanserijskih košarkaša koji nastupaju u najkvalitetnijim ligama sveta. Imamo čak i NBA šampiona koji je, za razliku od prethodnih srpskih osvajača NBA prstena, imao dominantnu ulogu tokom cele sezone. Logično je očekivati da se oko njega okupi ostatak ekipe i da popravimo utisak sa prethodnog EP. To je naravno lakše reći nego uraditi i sa nekim konkretnim prognozama, izašao bih kada vidim sastav koji igrači će braniti boje Srbije. Za mene uspeh bi bio da obezbedimo učešće na narednom velikom takmičenju a to su Olimpijske igre 2024. Što manje evropskih ekipa u četvrtfinalu, povećavaju se šanse za nas, s obzirom da Evropa daje dva mesta uz domaćina Francusku. Sa ovog aspekta, finale nas direktno vodi na OI ali nadam se da će biti za nijansu lakše. Ukoliko ne, ponovo ulazimo u onaj rizik i stres zvani predolimpijski turnir koji je poslednji put ostavio poprilično gorak ukus u ustima. Zato treba mobilisati sve raspoložive igrače jer je ulog veliki. Izmakao je na poslednjem SP pa eto prilike za popravnim. Što se favorita tiče biće to borba evropskih i američkih ekipa. Ne deluje mi da je Australija podjednako snažna kao i 2016 dok će ostali sigurno pomrsiti račune mnogima. Američki tim skoro i da ne poznajem pa im ne bih dao ulogu favorita naročito ako Španija, Francuska i Srbija odu u najjačim sastavima, što već sada deluje problematično s obzirom da je Braun već otkazao nastup za Španiju. Dakle da sačekamo i naš sastav pa da nam bude malo jasnija slika.

I dalje se spekuliše kakav će biti spisak selektora Pešića, ali ukoliko Srbija izađe u najjačem sastavu, koga vidite kao glavne nosioce igre, a koga kao potencijalno iznenađenje?

Prateći finale NBA lige, da se zaključiti na koji način iskoristiti sav potencijal Nikole Jokića. Ipak preslikati nešto što se gradi godinama u svega mesec dana nije lako, ne samo zbog kratkog vremena već i zbog činjenice da svaki igrač ima drugačiju ulogu u svom timu. Ipak uvek postoji samo jedan način kako doći do trona : podrediti se kolektivu. Zaboraviti sve u tih 20ak dana, i za koliko novca igraš, i gde, i koliko poena daješ, i koliko minuta misliš da treba da igraš, i koju marku reklamiraš ti a koju on, i ko je lepši a ko viši….sve! I izaći na parket sa idejom MI a ne JA. Nije to neka nauka ali mi se čini da se vremenom izgubila. Tada mislim da ima prostora za sve igrače sa njihovim, specifičnim ulogama u timu. Mislim da Bogdan i Jokić mogu lepo da sarađuju jer na žalost to nismo videli na EP a možda je ta sigurnost u šutu uz sve ono što su naši momci odigrali u prvim mečevima EP, dovoljno uz jednu dobru hemiju i zajedništvo. Ima tu naravno i taktike i strategije, nisam pristalica onog našeg Kakva ekipa, i ja bih mogao da je vodim, ali se nadam da ćemo ukoliko bude potrebno, videti taj neki plan B koji je izostao na prethodnom takmičenju. Dakle….nije mi mnogo važno da budemo u najjačem individualnom izdanju već jakom kolektivnom a mislim da imamo igrače koji su to spremni da urade u cilju rezultata i plasmana na OI.

Na jučerašnjem meču Eurobasketa protiv Španije, naša mlada reprezentacija je ubedljivo poražena uz katastrofalan procenat šuta 28% iz igre. Da li smatrate da naši mladi igrači zaostaju u tehničko-taktičkoj obučenosti u odnosu na ostale konkurente protivnike i na koji način bi se to moglo promeniti?

To ne pratim dovoljno ali verujem da ima stvari koje se daju unaprediti i promeniti. Nisam pratio te igrače kroz sezonu, možda oni imaju i bolje dane što se šuta tiče ali Španija je organizaciono mnogo odmakla od nas i imaju mnogo jasniju strategiju kada su mlađe selekcije u pitanju. Što je rekao Džikić, mladi Španac se kali u Španiji, mladi Srbin u inostranstvu. I to je već prva velika razlika. Vidim da je Šaranović jedini igrao ABA ligi, odnosno košarku na višem nivou. Ne mogu da tvrdim u kojim klubovima igraju mladići iz Španije ali verujem da su u prednosti i u minutima i u kvalitetu lige. Mi se čudimo rezultatu samo zato što kažemo Pa mi smo Srbija, ne zato što znamo kako se i da li se dobro radi u mlađim selekcijama. Mislim da je to priča u kojoj teško mogu da se razlikuju uzroci i posledice a samim tim ne može se naći ni rešenje. Dok se ne dosetimo pa napravimo kakvu takvu jasnu strategiju šta želimo od prve lige, šta od mladih, šta od klubova jer desiće se da se smanji priliv igrača u A selekciju a tada će biti prekasno za bilo kakvu strategiju.

Dugo godina ste radili u KSS, bili direktor reprezentativnih selekcija… Mislite li da je jedan od problema nedostatak ozbiljnih klubova van Beograda i u kolikoj meri bi razvijanje drugih košarkaških sredina doprinelo razvoju mlađih kategorija i kasnije, reprezentacije?

Tri ciklusa i nešto više od dve i po godine sam bio u KSS. I veoma sam ponosan na taj period, ne samo zbog rezultata, već pre svega zbog jednog kvalitetnog odnosa unutar samog sistema. Postavili smo neka pravila kojih smo se pridržavali bez obzira na posledice i udare sa strane, kojih je, kao i uvek, bilo. Rezultat toga je činjenica da smo 2017. bili najuspešnija reprezentacija u Evropi sa jednom zlatnom, bronzanom, četvrtim i petim mestom. Sve vreme trajanja mog mandata sam se zalagao da deca ostaju i razvijaju se u svojim klubovima. Bio sam upoznat sa odlaskom dece iz mnogih regiona širom Srbije, koji su se čak kosili sa propisanim pravilima ali kad je interes u pitanju, sve se to ne važi. Na žalost moj uticaj na to kao čoveka iz reprezentativnog sektora nije mogao da bude velik i predstavlja dobro pitanje za ljude iz KSS koji uređuju tu oblast. Žao mi je što dan danas ti prelasci nisu uređeni tako da svi imaju koristi. I trener koji je učio to dete, i taj momak i klub koji ga dovodi i njegova porodica. Kroz istoriju su veliki igrači dolazili iz malih, košarkaški razvijenih sredina. Danas, kada su gradovi, i to globalno, sve veći, pitanje je da li je takav pristup izvodljiv i danas.

Nakon odličnog izdanja Partizana u Evroligi, i solidnog nastupa Crvene zvezde, očekujete li sličnu ili još bolju sezonu dva tima i mislite li da će srpski učesnici postati konkurenti u eliti na duže staze?

Bilo je pravo uživanje u 37 pobeda srpskih timova i nadam se da će nastaviti sa takvim igrama. Istorijska sezona je iza nas a verujem da bi položaj u okviru EL za naše predstavnike bio još bolji kada bi, makar u nekoliko osnovnih postulata, kvalitetnije sarađivali. No to su moje maštarije verovatno. Sezona ispred nas je možda još važnija zbog najava koje smo čuli a vezane su za sistem takmičenja najkvalitetnijeneg evropskog takmičenja. Malo su utihnuli glasovi o Dubaiju i dve divizije ali ne treba to u potpunosti odbaciti. Upravo na tome moraju da rade oba kluba. Da zauzmu takve pozicije da liga bude nezamisliva bez njih. Uložio bih sav novac i energiju u postizanje, recimo, trogodišnje licence pre nego na sastav za narednu sezonu jer samo sigurnost donosi mogućnost stvaranja novih igrača koji su za naše predstavnike ključno i dugoročno rešenje. Vidimo da igrači u četvrtoj deceniji potpisuju višegodišnje ugovore. Jedan od razloga je taj što je loš priliv mladih koji mogu da ih zamene a da se to ne oseti u kvalitetu. Mladi biraju NBA pre nego Evroligu i pitanje je kako će ona izgledati ako većinu budu činili američki igrači koji nisu uspeli u NBA. Šta je tu onda evropsko? S druge strane mislim da je samo učešće u toj ligi dovoljno dobra stvar iako iziskuje ogromna novčana sredstva koja bi, ruku na srce, mogla i drugačije da se iskoriste. Svedoci smo da na kraju ove sezone nije bilo mnogo timova koji se utrkuju da se uguraju među ovih 18. Ne znam ko bi bio taj da je Valensija ostala pri stavu da istupi kao što su već bili najavili. Mislim da su na neki način morali da ostanu tu gde jesu. Što se tiče same Evrolige nadam se nekoj boljoj komunikaciji i boljim rešenjima sada kada je rat sa FIBA završen.

Kako biste prokomentarisali disproporcionalnost sve jačih klubova (Partizana i Zvezde) i sve slabijih reprezentativnih rezultata? Koliki udeo u tome ima sve veći broj stranih košarkaša u klubovima?

Ta disproporcija već utiče na ABA ligu zar ne? Čujemo glasove sve većeg broja nezadovoljnih klubova i kada svi sednu za sto, obe strane imaju svoje dovoljno jake argumente. Nažalost, to je realnost i jako mi je žao što ABA liga u vreme kad je davala tri predstavnika za EL nije radila kvalitetnije čime bi se bolje pozicionirala u odnosu na Evroligu. No to je sada već daleka prošlost ali ne znači da ne treba uraditi neke poteze da bi budućnost bila kvalitetnija. Što se tiče stranaca uvek sam bio za to da stranac bude bolji igrač od onog kojeg imamo u zemlji. Neretko to nije bio slučaj i mislim da to jeste jedan od razloga što je priliv kvalitetnih domaćih igrača manji. Nema se vremena da igrač stasa i da se razvije jer se očekuje rezultat sad i odmah. Srećom još imamo dovoljno talentovanih igrača ali ne kao pre. 95o godište je bilo fantastično… Jokić, Gudurić, Jaramaz, Davidovac, Zagorac, Apić… Onda sledeće niko! ’97 Marinković i Peno… ’00 Petrušev i Smajlagić. Ko stiže od mlađih? Voleo bih da grešim i da će ih biti ali kako stvari stoje biraćemo od sve manjeg broja igrača a to na duže staze, ne valja. Ako ne mogu da nastupe za ekipe koje igraju Evroligu sigurno mogu da nastupaju u ABA ligašima uz zajednički interes da razvijamo igrače koji su potencijali za reprezentaciju. I to je teško postići danas jer nedostaju košarkaški autoriteti kakvi su bili recimo čika Ranko ili profesor Nikolić. Kada su nekoga slali na kaljenje, niko nije postavljao pitanje zašto, već je činjenica da je poslat od strane njih dvojice, bila garant za mesto u timu. Da se vratim na samo pitanje… Mislim da je prevelik broj stranaca dugoročno loša strategija.

Smailagić, Koprivica, Vukčević i Drezgić među crno-belima, Petrušev i Topić iz crveno-belih redova. Vidite li nekoga od njih kako idu stopama Bogdana Bogdanovića, Vase Micića…?

Hm… Voleo bih da vidim sve, ali vidim samo jednog i to najmlađeg, Nikolu Topića. Zašto? Zato što ne oduševljava izgledom, visinom, rasponom ruku, skočnošćiću….sve ono što su danas najvažnije odlike mladog igrača u čemu i jeste najveća greška. On upravo ima rezon, pristup, posvećenost i činjenicu da mora da koristi glavu u nedostatku svih tih “kvaliteta” . Možda NBA funkcioniše tako ali evropska košarka ne. Smailagić je imao tu “nesreću” da jako mlad ode u NBA, nedovoljno zreo za tako nešto. Jedno vrhunsko iskustvo ali teško će se tamo vratiti jednom kad izađe iz tog kruga. Najsrećnija okolnost je što je za trenera dobio nikog drugog do najtrofejnijeg evroligaškog ikada. Uspeo je da odigra dve sasvim solidne sezone uz mnoge pehove koji su ga pratili. Nadam se da će mu ova sezona biti najbolja a onda ćemo videti njegove domete. Koprivica je dugo igrao netakmičarsku košarku u Americi, nije bio spreman na ovo što ga je čekalo u Partizanu. Još traje njegova adaptacija i ova sezona mora da bude mnogo drugačija od prethodne dve. Da li će, ne znam ali će to odrediti dalji put u karijeri. Vukčević i Petrušev su glavom u NBA i najbolje za obojicu bi bilo da tamo i ostanu. Da li i ja mislim tako? Ne ali se bojim da nemaju takav mentalni sklop da se nametnu i budu nezamenljivi igrači u okviru EL. Ne zbog potencijala već zbog “glave”. Oni su već u NBA, sve ostalo je razočarenje. E a to je potpuno suprotno od Bogdanovog i Vasinog puta zar ne? Ovde su postali to što jesu, osvojili Evroligu koja bi želela ponovo da ih vidi i tek onda otišli da probaju u NBA. A Bogdan se nije lako navikavao na poraze u prvoj sezoni zato što je bio pobednik. Tako će i Vasa reagovati ako ostane u Oklahomi, jer nije navikao na učinak ispod 50% pobeda. Tada se i pristup košarci menja. Nema više onog stava da je košarka biti ili ne biti, kako deluje evroligaška sezona, već idemo da igramo da se malo zabavimo. Zato nas ne čudi pristup pojedinih NBA igrača kada dođu u Evropu, prosto ne razumeju važnost utakmice.

No odaljih se od teme. Svima njima želim puno sreće i daj bože da sam što više pogrešio u procenama, dodaje Vladimir.

Ovom prilikom bi napomenuli da je intervju obavljen pre vesti da Filip Petrušev ostaje u Filadelfiji.

Naš gost za kraj dodaje – “Pozdrav svim vašim čitaocima”.

Ovom prilikom se ispred cele redakcije Floutera zahvaljujemo Vladimiru Kuzmanoviću na vrlo prijatnom razgovoru u kojem se jako potrudio da našim čitaocima približi njegovo viđenje stanja u srpskoj košarci.