Trinkijeri: Smailagić i ja svaki drugi dan pričamo o Partizanu

foto: @bczalgiris X

Italijanski stručnjak je u intervjuu za Meridian Sport pričao o Žalgirisu, Partizanu, večitom derbiju,…

Trinkijeri ističe da ga za Beograd veže puno lepih stvari:

„Sete uvek ima. Uvek je specifično i teško kad dođem u Beograd. Veže me puno lepih stvari, kao i to što uvek ideš tamo gde je prava košarka, puna arena i ludilo. Ne mogu da ostanem hladnokrvan i ravnodušan prema tome”.

Trinkijeri se kladio sa svojim saradnicima da će Partizan pobediti derbi:

„Dobio sam dve večere i fantastičnu bocu vina, jer sam se sa mojim igračima i pomoćnicima kladio ko će dobiti derbi. Bilo je samo pitanje vremena, da tim oseti da može. Evroliga je izuzetno teška i ubija u pojam. Čim malo padne koncentraciju i ‘spustiš’ fizikalije gubiš utakmice sa svakim protivnikom. A svaka utakmica je tako bitna, kritično važna, tako teška da je bolje da ne gledaš tabelu, nego samo da radiš i pokušavaš da budeš bolji svakog dana.”

Obrazložio je i zašto se kladio:

„Znao sam da će u jednom trenutku Partizan početi da igra vrhunski i da dobija velike utakmice. Po meni u Partizanu najvažniji čovek je trener. Uvek imam specifičan pogled ka crno-belima, uvek će biti moj klub. I znam da nema niko bolji od Željka za taj klub. Imali su težak period i teške poraze, ali sam odmah video da se tamo nešto konstruiše, gradi. Trebalo je samo da dođe do jedne velike utakmice i da to počne da ide svojim tokom. Zvezda je u tom trenutku igrala fantastično i svi su mislili ‘Evo, biće to jedan dobar zalogaj’. Bila je domaćin, igrala fantastično, imala sve – veliki roster, iskustvo, domaće igrače koji su igrali milijardu derbija. Svi, cela Evropa, pazi i moja svlačionica, nema ko tako nije mislio. I samo sam rekao ‘OK, ti ćeš večeru, ti ćeš važnu bocu vina, ti ćeš drugu večeru’. I svi pali. Lagano. I sad nemam mesta gde da stavim vino.”

Prokomentarisao je i utakmicu između Zvezde i Bajerna:

„Zvezda je protiv Bajerna, koji je do te utakmice igrao fantastično, pokazala kako se odgovara na težak poraz.”

Dotakao se i paklemnog ritma utakmica zbog duplih kola Evrolige:

„Pa… Nije stvar koliko je teško ili lako. Možda prava reč nije zaboraviti, nego ići dalje. Jer igraš svakih 48 sati. Izračunao sam da čemo u decembru imati samo četiri treninga i čak 11 utakmica!?”

On i Alen Smailagić se vraćaju u Beograd, a italijanski stručnjak nije siguran da li će uspeti da rastereti svog centra pred taj duel:

„Iskreno da ti kažem, ne znam da li ću uspeti. Jer, svaki drugi dan pričamo o Partizanu. Kad si bio igrač ili trener crno-belih, to nikad ne ide iz tebe. Kad da igram protiv Partizana i kad mi navijači pokažu onako poštovanje izuzetno mi je teško da vodim tu utakmicu. Sa druge strane, još mi je teže kad znam koliko je to dobar tim. Beograd zna mnogo da ti da, ali i da zauzvrat puno traži. U miru sam sa samim sobom, znam koliko će mi biti teško, ali znam i koliko mi je drago da dođem u Arenu.”

Na pitanje o tome koje su sličnosti i razlike Žalgirisa i Partizana, rekao je:

„Imaju mnogo sličnosti, opet jako su različiti. Na Balkanu je sve vatra, sve do smrti i sve sad, danas i ovde. Ta strast, ludost, taj pritisak… Recimo da je i Grčka deo Balkana. Samo tamo je takav pritisak i strast. Nema postoji ništa drugo, danas je košarka, utakmica, važna utakmica, derbi i to je životno važno. Dođe 20, 25 hiljada ljudi”, slikovito kao i uvek kaže italijanski stručnjak, pa nastavlja: „Ovo je baltička zemlja, hladno je i nije tako vatreno, ali ista je ljubav, ogromna ljubav prema ekipi. I ta ljubav, svakodnevna, čak i kad si loš me podseća na Partizan. Za nju moraš da se trudiš, da se bacaš, žrtvuješ telo, srce i dušu za ekipu i na kraju ako nisi bio dovoljno dobar, sve će ti oprostiti. Da bi se to desilo moraš da se bacaš u vatru.”

Dotakao se i razvijanja mladih domaćih košarkaša u Litvaniji:

„Vidite sad svi u Italiji igraju tenis. Zašto? Jer je jedan Italijan, Janik Siner trenutno najbolji teniser na svetu. Kako se u istoriji događao ‘bum’ košarke u nekoj zemlji? Kroz reprezentaciju, pobedom na olimpijskim igrama, svetskom ili evropskom prvenstvu. Posle toga ti treba jak klub koji igra Evroligu. Da bi se više dece odlučilo da igra košarku neophodni su domaći igrači. Ali, najteže je razvijati domaće igrače i uspevati da dobijaš utakmice. Jer, njih je sve manje i manje. Svi najbolji mladi igrači sad idu na koledže koji ih plaćaju. Žalgiris trenutno u NKAA ligi ima 17 igrača! To znači da kad gledam našu akademiju, imam tek treći rang po kvalitetu igrača. Prvi i drugi su već otišli i nije bilo šanse da ih zadržimo. Zato mi izgleda sve jako kompleksno, ali nema dileme o potrebi za domaćim igračima. Navijači vole kad vide domaćeg igrača koji se baca i igra protiv najboljeg Amerikanca, pa proba da mu lupi bananu, zaustavi ga u odbrani ili pogodi otvorenu trojku. Poslednjih godina smo sve gledali parcijalno – Evroligu, domaću ligu, domaće igrače, reprezentacije. Mislim da se to mora posmatrati kao celina. Sad vidimo da i reprezentacije imaju pune dvorane. Sad je, svaka utakmica neizvesna, dramatična… Velika Britanija je dobila Grčku. Da, Velika Britanija je dobila Grčku! Ok, to je bila Grčka tri ili Grčka četiri, ali mnogo je ljudi gledalo tu tekmu. Španija je dobila u Slovačkoj, u utakmici kakvu nisam dugo video takvu dramu kakva se desila u poslednjim minutima produžetka. To je ono što košarci ide u korist. Međutim, pronaći balans je najteža stvar.”

Za kraj upitan je šta publika u Beogradu može da očekuje od Žalgirisa:

„Drage volje bih rekao, ali ne znam šta mogu da očekuju. Znam samo da mi je uvek vrlo, vrlo specifično i da me u srce dira kad uđem u Arenu ispred mojih navijača. Pokušaćemo da prikažemo najbolji Žalgiris koji možemo. Normalno, nismo zadovoljni u ovom trenutku, kad smo posle jedne fantastične, možda i najbolja utakmice u sezoni, igrali najgoru. Ali tako je kako je, idemo sad da nas ne ‘pojedu’. Morat ćemo mnogo da se napatimo kako bismo izdržali težinu te utakmice, da ne budemo samo gledaoci. Nadam se da ćemo ostanemo u utakmici i igramo svih 40 minuta, na kraju ćemo videti šta smo zaslužili.”