Šorts se na male ekrane pojavio baš onda kada mu je Evropa bila potrebna. Sada, nakon sjajnih sezona u Bonu i Parizu, on je potreban Evropi.
ŠTO ME NE UBIJE…
Siguran sam da Željko Obradović prilikom jedne od svojih misli da ko želi da uspe nema problem visine, već glave, nije mislio na omalenog plejmejkera iz Kalifornije. Čačanin je to izgovorio pre četiri godine, a tada se junak ove priče tek probijao po Starom Kontinentu. Međutim, upravo, zahvaljujući 175cm visokom Ti Džej Šortsu, takva teorija u danima iza nas još više dobija na značaju. Priznaćete, uvek je lepo čuti neku upečatljivu priču, poistovetiti se njome i možda baš ponoviti sličan put.
Svedoci smo nikada zastupljenije mreže motivacionih govornika i takozvanih životnih trenera. Obradović je daleko od nekog lajf kouča. Željkov angažman u košarci dovoljno je kompleksan (i stresan) da bi se još bavio davanjem besplatnih saveta. Ni njegovi sopstveni igrači mnoge ne mogu da upamte…
Ipak, društvene mreže, muzički spotovi, pa stoga i sportski tereni prepuni su teorija o vrućoj lopti i hladnoj glavi. Svi čekaju kakva će nova inspirativna sudbina izaći na površinu i učiniti svet živopisnijim u odnosu na surovu stvarnost. Malo ko razmišlja šta se krije iza zavese i ko često daje isto, ako ne i više od onih na sceni, a ni u jednom trenutku se ne pojavljuje ispred lica javnosti. Borba za jednakosti, počev od rodnih i rasnih, doživotno je aktuelna tema. Od predrasuda je teško pobeći, naročito tamo gde dugo važe poznata pravila, pod kojima, reklo bi se, jedino je moguće funkcionisati.
Košarka, sport pod obručima, stvorena je za visoke i snažne momke. Grdosije od po dva metra koje će da zgrabe narandžastu loptu i unesu je u koš. Naravno, da se razumemo, talenat je neophodan i on se lako primećuje. Međutim, ako vas majka priroda nije nagradila pogodnom građom, a ni adekvatnim poreklom, malo je verovatno da ćete se pronaći u nekom od uglednih novinskih časopisa i bilborda metropola. Na stranu postojanja sjajne tehnike i pohvalne radnike etike. To često nije dovoljno. Nekada je u pitanju manjak stručnog kadra i razumevanja, a uglavnom samo utvrđeni narativi koji se strogo koriste.
Tako nekako, sa svojih 175cm, Ti Džej Šorts rano je dobio dobio odgovor da nije stvoren za košarku. Momak koji je celo odrastanje posvetio pogledu ka starom i rđom napadnutom obruču, bio je bezmalo primoran i to svakako ne svojom voljom da od svega naprosto odustane. Kvalitet, koliko je to opet korektno izmeriti u juniorskom dobu, govorio je u prilog velikog potencijala. Jasno je bilo da najprestižniji koledži neće imati ni smisla ni vremena da se bave Šortsom. Njima je potreban instant projekat, shodno kasnijem lansiranju na Draft i tako dodatnoj popularizaciji određenog univerziteta.
Zek Idi, centar Perdjua – finaliste završnog NCAA turnira, ima 224 cm i važi za jednog od najzvučnijih imena nadolazeće generacije. Bez obzira što se radi o momku vrlo ograničenih sposobnosti i generalno prilično suvoparne igre, takva roba tražena je u Sjedinjenim Država, ako ništa zbog marketinškog faktora. Sa druge strane, Šorts u godinama odrastanja nije tražio svetla uperena u njegov razvoj, već slobodu da iskaže šta ume.
PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE:
- https://flouter.net/vujosevic-partizan-propustio-priliku-da-produzi-ugovor-sa-najbitnijim-igracima/
- https://flouter.net/ranjeni-lav-u-finalnom-pohodu-pita-se-i-dusko/
OBUČEM SE U NAJCRNJU NOĆ
Shodno maloj reputaciji i zainteresovanosti skauta, jedina sredina željna Šortsovog prisustva bio je Sedlbek koledž. Amerikanac je bespovratno prihvatio poziv i u pomenutoj sredini se zadržao dve godine. Potom je usledio prelazak u znatno atraktivnije i za dalju karijeru važnije okruženje – koledža Ju Si Dejvis. Istina, nije ni tu uspeo da uđe u sam krem juniorske državne košarke, ali je zato stvorio veliko prijateljstvo i sjajnog oslonca kroz kasnije izazove. Navedeni koledž, kao saigrač i zapravo prva vedeta ekipe, pohađao je i Čima Moneke. Monekea i Šortsa je približila i povezala borba sa istim protivnikom. Predrasude i potcenjivački komentari nalazili su se na svakom koraku. I svaki naredni korak, bio je kamen spoticanja više.
Sada evroligaški kalibar, košarkaš Baskonije i rečnikom slenga “gotivna glava”, Moneke je tada, poput Ti Džeja tražio svoje mesto pod suncem. Pogađate, gledajući današnju perspektivu, gde su sebe pronašli obojica. Jasno, daleko od zemlje rođenja (mada je za Monekea to i bilo očekivano, s obzirom da nosi nigerijsko i australijsko poreklo).
Kada smo kod Čime, treba reći da je pre kalifornijskog koledža, srednju školu završio u Kanberi. Tada, kolega iz školskog tima i takođe do danas brat i prijatelj, bio je i ostao mu Dante Egzum. Kako ono kažu, svet je zaista mali. Možemo dodati još i da će valjda doći momenat da taj mali svet stane u jednu halu i pod jednim klubom čije boje i zvanje dobro znamo…
I NE TREBA MI KLJUČ, SVEJEDNO UĆI ĆU
Slični ishod dočekao ga je i pred najvažniji čin svakog mladog momka iz Sjedinjenih Država koji od košarke pokušava da živi i preživi – NBA draft. Šorts nije izabran u prvih 60 pikova i uvidevši sopstvenu poziciju, okrenuo se alternativnim rešenjima. Logično, odluka je pala na Evropu, ali ono što svakako razumom Ti Džej sebi u startu nije mogao da objasni, jeste da je u pitanju Letonija. Okej, uvek se polazi od poznatog da Amerikanci ni ne znaju gde je naš kontinent, a kamoli nešto više. S obzirom na kvalitet letonske klupske košarke i generalno istoriju njegovog debitanskog profesionalnog kluba, Ventspilisa, teško da je išta Šortsu bilo poznato. Međutim, možda je to i donelo prevagu. Tamo gde je imao čistu sliku ispred sebe i sanjao san o obećanoj zemlji, doživeo je sasvim suprotno – noćnu moru.
Upravo zbog toga, odlučio je da gde god da ode zaduži broj 0 na dresu. Toliko stipendija mu je ponuđeno iz prve NCAA divizije kada je trebalo da upiše koledž i isto toliko franšiza ga je želelo u svojim redovima prilikom drafta. Da li postoji bolji i veći motiv za uspeh i podsticaj da svima pokaže koliko vredi? Nije mu trebalo mnogo vremena. Još u Letoniji je pokazao neverovatnu kontrolu lopte, ali je punu afirmaciju stekao u Nemačkoj.
Obišao je Germaniju uzduž i popreko, svuda se zadržavajući jednu sezonu. Krenuo je od severa i potpisao za Hamburg, tada samo predstavnika Bundeslige, ne i Evrokupa. Interesantno, saigrač mu je bio još jedan aktuelni igrač Baskonije, Estonac, Majk Kotsar. Šorts je prosečno beležio 14.3 poena uz 5.2 asistencija i pristojne procente, isključujući šut za tri koji ga je od oduvek mučio.
Vrlo dobre partije preporučile su ga Krajshlajmu, ekipi nešto lošijih rezultata u odnosu na Hamburg, ali znatno većeg prostora za Šortsa. Ti Džej je potpuno procvetao i znatno podigao bezmalo sve kategorije iz igre. Prosečno je postizao 21 poen po meču, delio skoro sedam asistencija, a za razliku na sezonu pre, šut sa distance išao je i preko 50% za dva, odnosno 83% sa penala. Onda je stigao poziv Tomasa Isala, finskog perspektivnog stručnjaka i ponudu koja se ne odbija. Prešao je u Bon, ekipu u velikom usponu koja pretenduje na domaće i kontinentalne trofeje. Mislite, da je Šorts onu nulu tek tako zaboravio i da su mu se efektne partije po Hamburgu i Krajshlajmu osladile?!
Instant uspeh, baš ključno što je Ti Džeja odvojilo od najzvučnijih koledž ekipa, stigao je kao poručen. Osvojena je FIBA Liga Šampiona, a Šorts je izabran za MVP – ja regularnog dela i potom završnog turnira. Stiglo se do finala nacionalnog prvenstva, gde je u sjajnoj seriji kao pobednik izašao drugi “dark horse” – Ulm. Za nekoliko godina, Šorts je demantovao sve moguće kritičare i stručnjake i dokazao da su čuda moguća.
Pritom, nije Ti Džej izuzetak. Jago Dos Santos koji je poput pomenutog Amerikanca prošle sezone protutnjao Nemačkom (i bukvalno i metaforički) i to baš u dresu Ulma, takođe je dobar primer izrečene konstatacije. Brazilac je letos potpisao za Crvenu zvezdu i prilično se korektno adaptirao na stepenik više. Sledeći iskrčen put, Šorts je preko trnja stigao do zvezda, pokorio Evrokup najavio da se neće tek tako zaustaviti.
DA UZMEM ONO ŠTO MI PRIPADA
Ove sezone, Šorts je sa Isalom napravio potpunu revoluciju i u Evrokupu. Okej, bilo je za očekivati da Pariz finansijski isparira glavnim konkurentima, mada je svakako rezultatski faktor dolazio u pitanje. Brzo je otklonjena svaka dilema. Izgubili su slovima DVE utakmice u poslednjih deset meseci na Starom Kontinentu, obe od istog protivnika – Bešiktaša. Autorativno je savladan Burg, a pogađate, Šorts je ponovo izabran za MVP – ja regularnog dela i Fajnal – Fora. U francuskom prvenstvu zauzimaju drugu poziciju na tabeli, iza Monaka koga su prilično, pošteno je reći, nadigrali i preveslali u Kupu pre par meseci. Naravno, prednost apsolutnog favorita kroz čitav Plej – Of pripada klubu iz Kneževine, ali ništa drugačiji status nisu imali ni Alba, odnosno Bajern prošle godine u Bundesligi. Znamo kako su završili.
Ključna konstatacija jeste da će od oktobra Pariz nastupati u Evroligi. Primarni i glavni cilj je ostvaren. Šorts je dočekao da najzad pred pravom scenom i zaista elitnim igračima iskaže talenat i rad koji su ga doveli dovde. Po svemu sudećem, ostaće u glavnom gradu Francuske, ako istina, ne dođe izdašna ponuda sa drugih evroligaških krajeva. Ipak, s obzirom na odnos sa Isalom i poštovanje koje mu pridaje, teško da će naturalizovani reprezentativac Makedonije (i to je u međuvremenu postao) igde prelaziti. Novi Bo Mekejleb, i po pasošu i stilu igre, nema sumnje, i dalje će upisati recke na zidu onih koji ne veruju u njega.
