Navikli smo na to da Evroliga ima svoj plej-of format u kome imamo prvo četvrtfinalne serije, potom Fajnal For. Evrokup, sa druge strane, nešto drugačije dobija svoj rasplet. Osmina finala i četvrtfinale se igraju na jedan dobijen meč, a polufinale i finale na dva dobijena meča. Interesantan format, koji je ove sezone ukrstio timove Hapoela iz Tel Aviva i ekipu Gran Kanarije u finalu. U oba navrata ove sezone, u grupnoj fazi, trijumfovala je ekipa iz Izraela.
Bajka Ofera Janaja
Ove sezone, vlasnik Hapoela obećao je mnogo. Ispunio je očekivanja, i to izuzetno uspešno. Tim je prvi u izraelskom prvenstvu, a ostaje još jedna prepreka pred potencijalni ulazak u Evroligu. Moraju da ostvare trijumf u finalu i sebi otvore put ka elitnom takmičenju. Pojačanja koja su izuzetno zvučna, čak i za evroligaške timove. Džonatan Motli, Markus Foster, Bruno Kaboklo, Jam Madar, Iš Vejnrajt, Antonio Blejkeni, Noam Jakov su igrači koji su se pridružili timu ove sezone. Naravno, ne treba zaboraviti povređenog Patrika Beverlija.
Najveće pojačanje ovog tima je došlo u toku sezone. Dimitris Itudis je postao novi trener Hapoela i odveo tim od kvalitetnog na prosto neki viši nivo. Tim je pokazao žialvost i iskustvo, naročito u pobedi nad Valensijom u odlučujućem meču, i to u gostima. Roster igra lepršavo, atraktivno, sa velikim poenterskim potencijalom. Blejkeni je došao i nametnuo se kao glavni skorer tima, dok su Markus Foster i Jam Madar zaduženi za bekovske zadatke. Motli je napadačka sila u reketu, dok raznovrsnost igri daje Iš Vejnrajt svojom odbranom.
Iskustvo>kvalitet
Oduvek je španska klupska košarka bila sinonim za uspeh. Prošle sezone je na Fajnal Foru Fibine lige šampiona bilo čak tri predstavnika Španije. Na stranu, Gran Kanarija je uvek u konkurenciji u Evrokupu, prošle sezone zabeleživši plasman u četvrtfinale. U izuzetno jakoj ACB ligi koja može ravnopravno da se meri sa Evrokupom, popularna “GranKa” je na osmoj poziciji. U timu koji je pun igrača koji su u svojim tridesetim godinama, preovladava iskustvo.
Fantastična odbrana je ono što krasi tim koji sa klupe predvodi Jaka Lakovič. Slovenački stručnjak je izgradio kulturu čvrste odbrane i nešto sporijeg i strpljivijeg napada. Tim ne juri toliko u kontranapade, već se forsira pozicioni napad. Snaga ovog tima je u njegovoj mirnoći, naročito kada su na lopti Endru Albisi i Nikolas Brusino. Niko se ne ističe naročito statistikom u ovom timu, već je on baš to, TIM.
Interesantno će biti u duelu između jednog tima punog “zvezda”, kvalitetnih imena, i sa druge strane sastava koji igra strpljivo i polako, odbrambeno, i koji nema istaknute pojedince. Serija je upravo takvog tipa da iziskuje konstantnost, kažnjava nestrpljivost, ali i nagrađuje hrabrost. Pobednik dobija mnogo, a gubitnik mora ponovo sledeće sezone iznova da potraži kartu do elite. Hapoel ima novac, ima igrački kadar, ima kvalitet, naprosto ima sve što treba, ali ipak, Gran Kanarija ima tim, ima prosto nešto što jedna šampionska ekipa treba da poseduje. Ko god da pobedi, apsolutno neće biti nezasluženo. Nadamo se što zanimljivijoj seriji, sve dok ne počne ono glavno, plej-of Evrolige.
