Nije strano Crvenoj zvezdi da pronađe nekog igrača koji bi imao dobru sezonu na Malom Kalemegdanu, da bi posle godinu, u retkim slučajevima i dve, otišao u neki jači klub, gde Zvezda praktično nije mogla ništa da uradi sem da mu poželi sreću. Ali šta je sa igračima koje je Zvezda mogla da zadrži, ali odlučila je da nće, da bi posle taj igrač „eksplodirao“ negde drugde?
Duop Rit
Verovatno i najsvežije ime iz ove kategorije. Visoki igrač stigao je 2018. u Srbiju, gde je igrao dve godine u dresu FMP-a, da bi nakon dobre druge sezone usledio poziv Crvene zvezde. Tada dvadesetčetvorogodišnji Rit nije uspeo da se snađe u ekipi koju je predvodio Saša Obradović, pa potom i Dejan Radonjić. U Evroligi je beležio 4.8 poena i dva skoka, a nakon samo godinu dana provedenih na Malom Kalemegdanu otišao je u Australiju, pa zatim i u Kinu i Liban, da bi jesenas pojačao Portland Trejlblejzerse, gde je obezbedio najpre jednogodišnji ugovor, koji je produžen na tri godine. Neretko je i starter u NBA ligi, gde beleži 9.2 poena i 3.6 skoka.
Matijas Lesor
Leta 2017. godine iz Nantera u Crvenu zvezdu stigao je dvadesetdvogodišnji francuski centar Matijas Lesor, koji je potpisao trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom. Međutim, i on je u Zvezdi proveo samo godinu dana, da bi posle otišao u Unikahu. U Evroligi je u toj sezoni beležio 8.5 poena i 5.7 skokova, ali navijačima je najviše ostao upamćen po promašenom ziceru protiv Budućnosti u finalu ABA lige, koji je najverovatnije i koštao Zvezdu titule te godine. Lesor nije igrao na “egzotičnim” destinacijama poput Rita, već je ostao u Evropi kroz celu karijeru, igravši dalje za Bajern, Monako, Makabi, Partizan i od ove sezone i Panatinaikos. Od odlaska iz Crvene zvezde osvojio je Evrokup, a bio je i član najbolje petorke Evrolige, kao i najbolji skakač tog takmičenja. Ove sezone takođe igra jako dobro u Panatinaikosu, a možemo i reći da je trenutno u top 5 kandidata za MVP nagradu Evrolige.
Vasilije Micić
Ovo je verovatno i najbolji primer igrača iz ove kategorije. Micić nikad zvanično nije stalni član Crvene zvezde, već je 27. decembra 2015. godine došao na pozajmicu u Zvezdu iz minhenskog Bajerna. Ipak, na kraju te sezone, crveno-beli su imali mogućnost da ponude ugovor srpskom plejmejkeru, s obzirom na to da je Bajern odlučio da to neće uraditi, tako da je Micić bio slobodan u izboru sredine. Na 17 utakmica u Evroligi u dresu Zvezde Micić je beležio 5.5 poena i 3.6 asistencija, za oko 17 minuta na parketu po utakmici, što nisu loše brojke za mladog igrača, kome je to bila praktično prva evroligaška sezona gde je imao neke veće minute. Ipak, Zvezda je odlučila da je Micić nepotreban. Karijeru je nastavio u turskom Tofašu, da bi posle pojačao i Žalgiris, sa kojim je igrao fajnal for Evrolige, a nakon godinu dana u Litvaniji usledio je povratak u Tursku, samo ovog puta u Anadolu Efes. Dalje je priča svima poznata, dvostruki osvajač i dvostruki MVP fajnal fora Evrolige, MVP regularnog dela Evrolige, najbolji strelac Evrolige, a trenutno igra jako dobro u Šarlot Hornetsima, gde od trejda iz Oklahoma Siti Tandera beleži 11.5 poena i 6.3 asistencije. Ostaje nejasno zašto Zvezda nije tada dvadesetdvogodišnjem Miciću pružila šansu.
Dušan Alimpijević
Dobro, ovo je malo varanje, s obzirom na to da u pitanju nije igrač, nego trener. Ali princip je isti. U trenutku dolaska na klupu Crvene zvezde Alimpijević je imao 31 godinu, a potpisao je trogodišnji ugovor sa crveno-belima. Ipak, dobio je otkaz pre kraja sezone, nakon izgubljene titule u ABA ligi i nakon završetka Evrolige sa skorom 11-19. Nakon Zvezde vodio je Avtodor, da bi posle odveo Bursu do finala Evrokupa, kada je proglašen i za trenera godine u drugom najjačem evropskom takmičenju. Ove sezone njegov Bešiktaš igra polufinale Evrokupa, a Alimpijević ima šansu da opet tim odvede do finala.
Šta nam ovo sve govori? Da li je neko iz Crvene zvezde mogao da zna da pretpostavi da će se karijere ovih igrača (i trenera) odvijati u ovom smeru? Nije. Ali je Zvezda mogla da ima strpljenja. Oni su svi bili relativno mladi igrači (i trener) kad su došli, zašto niko nije ostao duže od godinu dana? Ni Rim nije izgrađen za jedan dan, strpljenje mora da postoji, kako bi se nešto više izgradilo, kako bi se stvorio sistem. Menjanje trenera i (skoro) kompletnog rostera svake sezone nije pravi put. Ali u Crvenoj zvezdi očigledno nemaju strpljenja.
