Stefan Birčević za Flouter: O Partizanu, novom izazovu u Litvaniji, epizodi u Rumuniji…

Današnji sagovornik Floutera bio je Stefan Birčević, srpski internacionalac i bivši reprezentativac koji je kroz karijeru nastupao za Metalac, Radnički iz Kragujevca i Partizan u Srbiji, te za Estudijantes, Istanbul BB, Banvit, Telekom Bon, Bursaspor, Kluž i od nedavno Lietkabelis.

Nedavno si dogovorio saradnju sa litvanskim Lietkabelisom, koga predvodi srpski trener, Nenad Čanak. Koji su ciljevi ekipe u ostatku sezone i otkud baš izbor da tamo nastaviš karijeru?

“Ovde sam već malo više od dve nedelje, a odlučio sam se da potpišem za Lietkabelis na poziv našeg trenera, Nenada Čanka. Mislim da sam napravio pravi potez. Ovde su ambicije da se plasiramo u plej-of Evrokupa i da ostvarimo što je moguće bolji plasman u litvanskom prvenstvu”.

Kakve su prve impresije u Panevežisu i koliko je istina da su Litvanci potpuno ludi za košarkom?

“Impresije su za sada odlične! Jeste da je ovde zima i da je temperatura u minusu, ali je lep gradić, ima dovoljno restorana i kafeterija. Lepa je hrana i ljudi vole košarku i košarka je zaista prvi sport u zemlji i sport koji se definitivno najviše prati. Sve u svemu, uživam ovde.”

Prosle dve godine proveo si u rumunskom Klužu i sa tom ekipom osvojio nekoliko trofeja. Tamo je neko vreme kao trener proveo i Duško Vujošević. Kakve utiske nosiš iz Rumunije?

“Što se Kluža tiče, proveo sam dve odlične godine tamo. Osvojili smo dva puta titulu šampiona Rumunije, jedan kup i dva superkupa. Uspeli smo prve godine da neočekivano kroz kvalifikacije uđemo u Fiba Ligu Šampiona, i da u istoj budemo dva puta prvoplasirani u grupama i stignemo do četvrtfinala. To je bio veliki uspeh, kao i činjenica da smo uspeli po prvi put da napunimo halu koja prima 10 000 gledalaca druge godine kada smo igrali Evrokup. Sada je u Klužu normalno postalo da hala bude puna, tako da mislim da smo napravili veliki iskorak i veliku stvar za Kluž.”

Bio si reprezentativac Srbije na Olimpijskim Igrama na Eurobasketu i na Mundobasketu. Koliko ti je značilo na ličnom planu igranje za nacionalni tim, i kakve uspomene nosiš?

“To su najlepše uspomene i stvar koju sam priželjkivao kada sam počinjao da se bavim košarkom. Jedina prava želja bila mi je igram za reprezentaciju bar na jednoj utakmici, a eto, uspeo sam da odigram dva Svetska prvenstva, jednu Olimpijadu i jedno Evropsko prvenstvo. Sa sva tri najveća prvenstva imam medalje, tako da sam prezadovoljan i to mi je uvek u sećanju. Uvek je lepo setiti se tih reprezentativnih dana”.

Neizbežno pitanje je o Partizanu. U dva navrata si nosio dres crno-belih. Iz ove perspektive, kako gledaš na taj period, na saradnju sa trenerima, na timove?

“Kada sam počinjao da se bavim košarkom, od malena sam navijao za Partizan. Kada sam bio mali, zamišljao sam da igram u velikom klubu. Tada sam gledao utakmicu u Pioniru kada je Partizan igrao Evroligu i zamišljao kako nosim dres Partizana i igram pred našom publikom. Jednostavno, kada mi se ukazala prilika 2016. , iako nije tada bilo baš sjajno u Partizanu, oberučke sam prihvatio, jer mi je to bila želja-da zaigram u Partizanu. Kasnije, 2019., kada je bila mnogo bolja situacija, imao sam priliku ponovo da budem u Partizanu. Nažalost, desila se pandemija koronavirusa, koja nam je prekinula izvanrednu sezonu kada je trebalo da osvojimo ABA ligu i Evrokup. Nismo imali sreće sa pandemijom, ta sezona je prekinuta. Kasnije sam imao želju da ostanem u Partizanu, ali trener je drugačije odlučio. Sve ukupno, za Partizan me veže prelep period i srećan sam što sam imao priliku da budem deo kluba.”

Stižeš li da pratiš Evroligu i igre večitih rivala? Kako ti se čine Partizan, Zvezda i generalno Evroliga?

“Naravno da pratim Evroligu. Ove godine je sjajna i ima mnogo dobrih ekipa, gde svako svakog može da pobedi. Jedino je Alba možda malo slabija ekipa uz Asvel, a ostale ekipe će se boriti ravnopravno za plej-of. Što se tiče Partizana i Zvezde, mislim da imaju dobre ekipe i da će se dići u nastavku sezone. Nadam se da će Partizan imati sličnu ili bolju sezonu od prošle.”

Omiljeni trener sa kojim si sarađivao? Najbolji igrač sa kojim si igrao u ekipi?

“Uh, to je teško pitanje. Ne bih voleo nikog da izdvajam, ni od trenera ni od igrača. Radio sam sa vrhunskim trenerima i igračima i stvarno ne bih voleo bilo koga da izdvajam.”

Za kraj, iz današnje perspektive, koji su ti omiljeni momenti u karijeri, a koji najteži?

“Svakako je omiljeni trenutak odlazak na Olimpijadu i osvajanje medalje. Mislim da je to nešto najviše što jedan sportista može da uradi-da učestvuje na Olimpijadi i da uz to dođe do medalje. Najteži momenti svakog sportiste su povrede. Te povrede koje sam imao su najteži momenat karijere, ali svakako, zadovoljan sam sa svime što sam do sada uradio u karijeri.”

Ovim putem se Stefanu zahvaljujemo na izdvojenom vremenu uz najlepše želje vezane za njegovu karijeru i privatni život!