FlouterDejan Radonjić je postao sinonim “uspešnog” trenera, izgradio je svoj sistem u Crvenoj zvezdi sa kojom je osvojio 15 trofeja. Međutim šta Radonjića čini toliko uspešnim? Pogotovo kada radi u Crvenoj zvezdi, gde očigledno ubedljivo najbolje funkcioniše. Većina ljudi ga poistovećuje sa više puta ponovljenom parolom: “hard defense and transition offense”, međutim sistem Radonjića je mnogo kompleksniji i zahtevniji od te ustaljene parole.
SELEKCIJA IGRAČA I SISTEM U MODERNOJ KOŠARCI
U modernoj košarci selekcija igrača igra krucijalnu ulogu, samim tim što se 70% napada završava PNR-om. Najtraženiji su igrači koji su pretnja u šutu spolja, jer kao što kaže Željko Obradović: “Kada imate igrača koji je dobar šuter za tri poena, to je totalno druga PNR igra”. Zatim, igrači koji imaju sposobnost čitanja igre u PNR situacijama, odnosno takozvani dobar “decision making”.
Spacing i timing su bez dileme dve najbitnije stvari u modernoj košarci kada je napad u pitanju. Na drugoj strani terena dominira “switch odbrana” i sve je teže igrati protiv ekipa koje imaju kompaktne igrače za “switch all” odbranu. Gotovo je nemoguće napraviti bilo kakvu prednost pa samim tim ekipe koje nemaju dobre individualne igrače i koje bi napale taj switch, uglavnom nemaju mnogo uspeha. Košarka je u neku ruku postala jednostavnija zbog modernizacije iste. Prošlo je vreme kada je napad trajao 30 sekundi, gde se u jednom napadu razmeni po 20 blokada, lopta se automatski spušta na niski post itd.
Treneri su se prilagodili na novi sistem, pre svega jer je dokazano da PNR igra, tranzicija, pojednostavljeni playbook daju rezultat. Naravno i mnogo fleksibilniji odnos prema igračima. Moglo bi se reći i fleksibilniji sistem koji je pre svega došao iz NBA.
Najbolji primer je Anadolu Efes koji je imao “tanak playbook” u odnosu na neke ekipe kao Barselona npr. Ipak, Efes je pokorio Stari kontinent dva puta zaredom. Cilj svake akcije je što lakše doći do poena. Bio to bolji spejsing za PNR, izolacija, off-ball blokade za šutere, napad na nepostavljenu odbranu u prvih osam sekundi, niski post ili možda loša komunikacija u odbrani koja bi rezultirala lakim poenima. Poenta je što brže ući u navedene situacije, zato nema potrebe komplikovati kao nekada niti ima vremena za to.
Citirao bih Andreu Trinkijerija, koji je na seminaru sjajno objasnio šta je zapravo donela moderna košarka:
“Vaši igrači više nemaju vremena da misle, misliti je jedna sekunda, a vaši igrači nemaju to vreme, jako je bitno naći balans između racionalne košarke i instinkt košarke, svaki put kada vidite jednu ekipu da gleda šta se dešava, uvek kasni jednu sekundu, to je kad misle, vi morate imati racionalni instikt, to je najteže naučiti igrača i najbitnije”.
DEJAN RADONJIĆ – HIGH FLAT PRIMARNA PNR ODBRANA
Dejan Radonjić ima malo drugačiji sistem. Pogotovo kada je selekcija igrača u pitanju, pre svega u odbrani, Radonjić traži specifičan profil igrača.
Sistem odbrane PNR je jedan od najvažnijih faktora u modernoj košarci. Pošto se PNR igra u velikoj meri, odbrana mora biti spremna da brani razne situacije i to između ostalog podosta oslikava efikasnost odbrane neke ekipe. Radonjić se još uvek nije odlučio za “najpopularniju” opciju, a to je centar koji preuzima.
Njegov sistem u odbrani PNR zahteva jako agresivnu odbranu na lopti, beka koji snažno može da probije blokadu kako bi se minimalizovala prednost, centra koji ima ogroman raspon ruku, dobre lateralne kretnje da ostane u “high flatu” (Kuzmić, Noko, Cirbes, Gudaitis). Ukoliko zaustavite snimak ove vrste odbrane PNR koju praktikuje Radonjić, za trenutak ta odbrana deluje kao udvajanje, kada ballhandler krene da napada koš iz PNR. Imamo trailera (beka) koji probija blokadu i centra koji je agresivan, primarna ideja da se ballhandler “reši lopte”.
Školski primer onoga što zahteva Radonjić je da bek napravi “recover” negde između slobodnog bacanja, ako je u pitanju centralni pik, zatim da se centar vrati na rolera. Strana pomoći od zavisnosti kako napada screener, kakvi su šuteri igrači na strani pomoći, da li je single side ili double side, ide u bamp, nekada na “deep rolu” a ukoliko je short roll ili pop, tu dolazi do nekih mana te “recovery odbrane” koje Radonjić maksimalno minimalizuje agresivnošću svojih igrača i preciznošću.
HEDGE, TOP LOCK, DENIAL, NEXT MAN HELP
Apsolutno svaka ekipa u Evroligi ima jednog, ili više igrača koji su u sposobnosti da iz bilo koje pozicije poentiraju. Radonjić ne prepušta ništa slučaju, deluje da njegove ekipe uvek znaju sa koga treba da se “skuplja” na strani pomoći, a ko ima ima dobre procente za 3 poena.
Postoje nekoliko opcija, od zavisnosti o kakvom tipu igrača se radi (off-ball, izolacije, PNR, low post, tranzicija). Principi su pre svega veoma agresivna odbrana, fokus je uvek na najboljem ofanzivnom igraču.
Top lock odbrana gde je defanzivac licem okrenut prema igraču kada su staggeri ili bilo kakve blokade od lopte u pitanju, to dosta otežava posao ofanzivnom igraču da primi loptu, obično kada se igrači suoče sa ovakvom odbranom, najbolji odgovor je “fade”.
Denial (Deny) odbrana na prvom pasu, ukoliko ofanzivni igrač primi loptu, poželjno je da bude što dalje od linije za 3 poena. U slučaju da ofanzivni igrač koji treba biti zaustavljen prevodi loptu, opcije su full court press, ili “pick up point” mora biti jako visoko, skoro na pola terena. Suština svega je ako je odredjeni igrač dominantan na low postu, igra se agresivno u frontu sa odgovarajućim rotacijama, ako ofanzivni igrač ide na primer “post pin” i primi loptu, pomoć mora biti spremna.
Ukoliko je odredjeni igrač dominantan na izolacijama princip je pre svega otežati mu da primi loptu, bio to top lock ili denial u zavisnosti od situacije koje se brane, pošto je neizbežno da će na ovaj ili onaj način doći do izolacije tu dolazi “next man help” odnosno skupljanje sa prvog pasa, kako bi otežali prodor ofanzivnom igraču.
PNR odbrana mora biti jako agresivna, hedge je jedna od primarnih opcija, udvajanje na PNR, međutim opcije su raznovrsne, od zavisnosti koji je spacing PNR i kakav se igrač brani, od ice, do high flat i hedge odbrana na piku. Switch sa visokim nije opcija, jer Dejan Radonjić nema centra koji je odgovarajući za takav tip odbrane.
STATISTIČKI PRIMERI IZ SEZONE 2021/22
26.10.21 – Mike James – 8pts, field goals 3/11
26.11.21 – Jordan Loyd – 5pts, field goals 0/8, Billy Baron – 6pts, field goals 0/5
14.11.21 – Kevin Punter – 6pts, field goals 2/7
Naravno ovo su samo neki od primera, ima ih mnogo više. Istina je da ne možete uvek minimalizovati poenterski učinak pojedinca, ali je poenta maksimalno otežati posao.
SWITCH, PEEL SWITCH, SCRAM SWITCH, ROTACIJE, KOMUNIKACIJA
Kada igrate agresivno odbranu, neminovno je da ce biti grešaka, ali ono što razlikuje dobre defanzivne ekipe od sjajnih zapravo nije manje grešaka, već sposobnost ispravljanja istih, kroz razne rotacije i dobru komunikaciju igrača. Dejan Radonjić je taj deo apsolutno doktorirao.
Peel switch je jedan od njegovih zaštitinih znakova, ova vrsta preuzimanja zahteva jako dobru komunikaciju i tajming. Ukoliko je egzekucija dobra, znatno može poboljšati odbranu neke ekipe, prvenstveno jer vam daje mogućnost da budete agresivniji, kako na close outu tako i u odbrani na lopti.
Scram switch odnosno smanjivanje mismatcha, generalno iako Radonjić nema centra koji može da čuva bekove, uglavnom su ostali igrači sposobni da čuvaju igrače na više pozicija, uz sjajnu komunikaciju, kao na primer scram switch.
ODBRANA TRANZICIJE
Osnova dobre odbrane od tranzicione košarke je pre svega dobra komunikacija, kako ne bi došlo do lakih poena od strane trailera ili leak outa iz kojih se primaju laki poeni.
Način da se zaustavi tranzicija je prilično jednostavan. Ključ cele defanzivne tranzicije su koncetracija i dobra komunikacija, jer lako dolazi do preuzimanja, loše komunikacije, osnova je brzo trčanje nazad, zatim pravovremeni faulovi. Radonjić vidno skreće pažnju svojim igračima na ovaj mali detalj, jer se u današnjoj košarci svaki kontakt rukom, bilo kakvo povlačenje, gde deluje da postoji namera za faul, često svira nesportska lična greška.
Rešenje je praviti faul telom i ići na loptu, zapravo ući u kretnju igrača sa loptom i jednostavno na taj način zaustaviti tranziciju faulom. Ovo se ne svira kao nesportski faul i ekipe Dejana Radonjića sjajno praktikuju ovaj detalj sa kojim zaustavljaju tranzicionu košarku, odnosno eventualne lake poene.
SELEKCIJA IGRAČA DEJANA RADONJIĆA
Može se reći da Dejan Radonjić važi za jako zahtevnog trenera u ovom segmentu. Izuzetno pažljivo bira igrače, na osnovu mnogo faktora. Poznata je floskula da je za selekciju igrača jako bitno kakav je neko čovek. Problematični igrači koji ne žele da se podrede ekipi, odnosno sopstvena statistika im je ispred svega dosta puta znaju biti problem (pogotovo kad su američki igrači u pitanju).
Međutim mnogi treneri koji svakako znaju potencijalne probleme koje bi neki igrač mogao da napravi (pre svega kada je hemija u svlačionici u pitanju) ipak preuzmu taj rizik. Najviše zbog individualnog kvaliteta koji taj pojedinac poseduje. Radonjić nije jedan od tih trenera. Makar neko bio najbolji igrač na svojoj poziciji u Evropi, ukoliko on proceni da potencijalno može napraviti problem u međuljudskim odnosima – neće dovesti dotičnog igrača. Možda je to ključ zajedništva i sjajne komunikacije koja odlikuje ekipe Dejana Radonjića.
Opšte je poznato da Radonjić u selekciji igrača akcentuje odbranu. Činjenica je da u nekim sezonama, gledajući roster jedva da je bilo jednog čistog “skorera”, nekoga ko se izdvaja u individualnom smislu kada je napad u pitanju. Radonjić je sa Zvezdom, koja u većini sezona ima drastično manji budžet u poređenju sa drugim evroligašima. Uglavnom je dno tabele u tom segmentu i nezahvalno je govoriti o “two way” igračima na visokom nivou (Nikola Kalinić je izuzetak).
Radonjić je izvukao apsolutni maksimum u odnosu na raspoložive budžet i igrački kadar. Prvenstveno jer selektira igrače sa kojim je sarađivao i koji poznaju njegov sistem ili one koje se savršeno uklapaju u njegov sistem (Holins, Vajt, Stefan Marković).
NAPAD
Radonjić je neko ko jako dobro zna da koristi vrline u napadu svojih igrača. Playbook u sezoni 2021/22 je bio prilično opširan, gde je akcenat bio na maksimalnom eksploatisanju Nikole Kalinića, dobar spacing u PNR i na low postu, akcijama za šut za tri poena itd.
Bez preteranog komplikovanja stavlja igrače u najbolju poziciju, u zavisnosti od njihovog napadačkog arsenala. Jako poznato mišljenje je da Radonjić voli tranzicionu košarku. Tu ima određene istine ali ne u toj meri. Možda pre 10ak godina kada je dosta manja bila efikasnost u tranziciji, ali sada kada imate ekipe koje konstantno igraju u prvih 8 sekundi, Radonjić realno ne pripada u fast pace basketball trenere.
On voli da kontroliše tempo utakmice, naravno da ima utakmica gde njegov tim postigne dosta poena iz tranzicije, ali to više bude na osnovu agresivne odbrane, odnosno ukradenih lopti, gde se postižu laki poeni. Shodno takvoj kontrolisanoj košarci, Dejan Radonjić selektira i takve plejmejkere kao na primer Nate Wolters, dosta puta njegove ekipe dolaze u “late shot clock”.
Primarna ideja za napad switcha dosta puta bude napad preko low posta, samim tim se nekad traži najbolji ugao za dodavanje do kraja napada, odnosno sigurni poeni.
AUTORITET PREMA IGRAČIMA
Dejan Radonjić nije jedan od onih trenera koji uspostavljaju autoritet povišenim tonom na tajm-autu, barem u poslednje vreme nema takvu komunikaciju sa igračima, što je i potvrdio Nikola Kalinić kada se vratio u Crvenu zvezdu, rekavši da je dosta “blaži” nego u prvom mandatu.
Ipak, imali smo situaciju kada je Dejan Radonjić u sred sezone 2020/21 zamenio Sašu Obradovića, gde je ne tako dugo posle povratka, zbog nediscipline odstranio Džonija O’Brajanta iz ekipe.
Čuvena pobeda Crvene zvezde protiv Real Madrida 27. novembra 2015. godine je upamćena po sjajnim učinkom Kvinsija Milera, Nikole Rebića i Marka Gudurića. Interesantan i kontroverzan detalj je da je Dejan Radonjić na toj utakmici poslao Stefana Jovića u svlačionicu zbog nediscipline. U tom trenutku Zvezda nije imala sjajnih opcija na klupi, a utakmica je bila jako važna za dalji plasman.
Radonjić je učinio ono što je mislio da je potrebno, a epilog je poznat svima. Naravno Jović nije neko ko je sklon takvim situacijama, ali desio se taj ispad po proceni Radonjića i koliko god on bio kvalitetan, Radonjić ima svoje prioritete, a to nije uvek isključivo teren.
Posle još jedne triple krune u Crvenoj zvezdi, sledeća stanica Dejana Radonjića je klub koji već duži niz godina pokušava da se vrati na staze stare slave, atinski gigant Panatinaikos. Čini se da je budžet veći u odnosu na nekoliko sezona unazad. Dejan Radonjić je sastavio ekipu po svojoj meri, pogotovo dolaskom Mateuša Ponitke.
Ovaj mandat Dejana Radonjića će u dobroj meri biti predmet javnog mnjenja. Najviše zbog etikete koja je ranije kačena i Dušku Vujoševiću, a to je da se u inostranstvu ne snalazi u jednakoj meri kao kada je radio kod nas.
Epizoda u Bajernu je bila sasvim korektna, jednostavno nisu se složile neke stvari za plasman u TOP 8. Kakav god bio epilog u daljoj karijeri Dejana Radonjića, on je definitivno jedan od najboljih trenera na ovim prostorima (a i jedan od najvećih gospodina među trenerima). Prva asocijacija na Radonjića zapravo nisu trofeji koje ima na pretek, već činjenica da ako postoji trener koji izvlači maksimum u smislu zalaganja na utakmici, to je upravo on. Možda je baš ta hemija i selekcija igrača dokaz te činjenice.
Sistem Dejana Radonjića se razlikuje od sistema mnogih današnjih trenera. Selekcija igrača je ono što ga pre svega razdvaja i sa manjim budžetima je pokazao kako može da napravi čuda. Definitivno je izazov voditi jače ekipe u odnosu na ofanzivnu orijentaciju igrača, odnosno talenta koji poseduju njegovi igrači, pored defanzivnih kvaliteta koji su neosporive u svakoj ekipi u kojoj je radio.
Vreme će pokazati, ali jedno je sigurno – Dejan Radonjić je bez dileme jedan od najboljih trenera na ovim prostorima, barem u 21. veku.
