Četrnaestog jula prošle godine na Mali Kalemegdan je stiglo veliko pojačanje koje je, po završetku sezone, ušlo u srca mnogih navijača, zbog svoje borbenosti, odličnih partija, kao i svog generalno dopadljivog karaktera. Klub ga je nakon dobre sezone nagradio novim ugovorom, a sada, ni punih godinu dana kasnije, taj isti igrač je gotovo neprepoznatljiv na terenu.
Dolazak Nikole Kalinića podrazumevao je i promenu uloge Rokasa Giedratisa. Koliko god da je reprezentativac Litvanije imao dobru sezonu, jednostavno je Kalinić nivo iznad njega kada pričamo o samom kvalitetu. Giedraitis, kao druga opcija iza Kalinića koji će imati većinu minuta, je pred početak sezone izgledalo kao idealan scenario za rotaciju na poziciji krila za navijače.
Očekivalo se naravno da Giedraitis neće pružati partije kao prošle sezone, ne samo zbog dolaska Kalinića, već i Ajzee Kenana i Kodija Milera Mekintajera (kasnije i Filipa Petruševa), te da usled njihovih dolazaka neće imati ulogu glavnog ili jednog od glavnih igrača kao prethodne sezone. Međutim, mislim da je malo ko očekivao da će Rokas ovoliko pasti u svim parametrima.
Da prođemo malo kroz statistiku. Giedraitis u proseku igra 10 minuta manje nego prošle sezone, i beleži šest poena i tri skoka manje. Ono što se posebno primećuje je koliko manje šuteva uzima. Za 15 minuta na parketu on prosečno uputi 3.3 šuta po utakmici, sa jako lošim procentima. Trenutno šutira 42% posto iz igre, što mu je najlošiji proecenat u celoj karijeri (ako gledamo samo Evroligu naravno). Šut za dva je takođe na rekordnom minimumu, 53% (iako se ruku na srce kroz celu karijeru nalazi na nekih 55%), a slobodna bacanja šutira sa preciznošću od 60%, što je za 22% ispod njegovog karijernog proseka. Takođe, problem je i što je za nekog ko ima reputaciju vrsnog šutera za tri poena, on na sedam od trinaest odigranih utakmica ove sezone nije pogodio nijednu trojku.
Da budem jasan, ne očekujem da Giedraitis ima 15 poena i 7 skokova po utakmici, nikako. Ali zaista ovo što smo videli od njega do sad je jako loše. Ukoliko bi on samo počeo da pogađa „svoje šuteve“, i podigao se na nekih 5 do 7 poena po utakmici, situacija bi bila mnogo prihvatljivija.
Ono što posebno zabrinjava je to što na terenu ne izgleda kao da se Giedraitisova uloga smanjila, već da je uopšte nema. I s obzirom na to da u poslednje vreme Ognjen Dobrić igra sve bolje, i da će se on verovatno „spustiti“ na poziciju krila po povratku Nemanje Nedovića, ne deluje mi kao da će se situacija popraviti za Litvanca. Iako očigledno ima poverenje trenera Sferopulosa, ukoliko nastavi da igra ovako, uz sve boljeg Dobrića, ne zna koliko će to dugo trajati. Ali se zaista nadam da će on uskoro pronaći svoju ulogu u “novom” timu, i da će krenuti da pruža svoje prepoznatiljive partije. I nadam se da će taj povratak početi već večeras u Bolonji.
