Obelodanio je vlasnik Panatinaikosa, Dimitris Janakopulos, još tokom sezone za nama da priprema totalnu revoluciju u klubu, da će se klub vratiti na staze stare slave i da će ambicije biti najviše moguće. Hvalio se neograničenim budžetom i bombastičnim imenima koje planira da dovede u tim.
Te izjave je potkrepio ekspresnim angažovanjem Ergina Atamana, doskorašnjeg trenera dvostrukog prvaka Evrope, Anadolu Efesa. Pa ipak, čak ni najoptimističniji i najverniji navijači posrnulog atinskog giganta nisu mogli ni da pretpostave šta će uslediti tokom prelaznog roka.
Verovatno najbolji grčki košarkaš u ovoj deceniji na evropskom tlu, Kostas Slukas, prešao je iz Olimpijakosa, u redove najljućeg rivala, Panatinaikosa!!!
Η ΚΑΕ Παναθηναϊκός ανακοινώνει την απόκτηση του αθλητή Κώστα Σλούκα για τα επόμενα τρία χρόνια.
— Panathinaikos BC (@paobcgr) July 8, 2023
Καλό καλοκαίρι σε όλους τους Παναθηναϊκούς!#WeTheGreens #paobc pic.twitter.com/lWed3y4Sq7
Košarkaški zemljotres, cunami-transfer, izdaja veka, nož u leđa, samo su neke od sintagmi koje upućeni grčki novinari koriste da ovaj transfer opišu – i deluje da nisu daleko od suštine. Slukasov prelazak iz Olimpijakosa u Panatinaikos ne predstavlja samo prelazak jednog odličnog košarkaša iz jednog kluba u drugi.
Ovaj transfer je mnogo više od toga, jer predstavlja odlazak iz tima gde se Kostas igrački afirmisao i stasao u jednog od najboljih plejmejkera Evrope, u klub od strane koga je sve do jučerašnjeg dana bio omražen, vređan, a na grčkim derbijima neretko i bio meta, što laserima, što sada već ustaljenim ubacivanjima baklji, novčića i svega drugog što na tim utakmicama gledamo.
To se (ne) radi, Kostas…
Ruku na srce, nije ovo prvi prelazak ove vrste. Leta 2010. godine jedan drugi grčki plejmejker, legendarni Vasilis Spanulis, mimo svih očekivanja i potpuno šokantno odlučio je da Panatinaikos zameni Olimpijakosom, zadajući tako popriličan udarac timu kojeg je tada sa klupe predvodio sadašnji trener Partizana, Željko Obradović.
Kako je to izgledalo po Spanulisa najbolje se može opisati kroz sledeći tekst u grčkim medijima:
“Prva sezona u Olimpijakosu je za Vasilisa bila najgora moguća. Kada odeš iz Panatinaikosa u Olimpijakos ili obrnuto, moraš da menjaš životne navike, a i kompletan život. Oni koji su te pozdravljali na ulici odjednom ne žele da te vide. Omiljeni kafić to više nije, jer postoji realna šansa da ti barmen pljune u kafu. Mesta na koje si išao na piće sa dojučerašnjim saigračima, odjednom su mesta neposredne životne opasnosti. Čovek na pijaci ti više ne daje dobre breskve. Vasilis je dobio loptu u ruke, mesto šefa i lidera, veću minutažu, bolji ugovor, ali i etiketu plaćenika, čoveka bez duše.”
Pomenuti tekst predstavlja možda i najbolju uvertiru u ono šta Kostasa zapravo čeka. Teško će Kostas igde u Pireju dobiti jedno toplo i ljudsko “kalimera” ikada više.
Neće se navijači sećati činjenice da je Kostas bio deo ekipa koje su donele dve Evrolige, da je za Olimpijakos na evroligaškom Fajnal Foru igrao sedam puta, da je klubu doneo 4 titule prvaka Grčke, 3 titule Kupa, kao i jednu titulu Superkupa Grčke… Sve to odlazi u zaborav, a Slukas je od sada neprijatelj broj jedan svih Pirejaca kojima je srce crveno-belo.
Janakopulos je dugo čekao da servira revanš najvećem rivalu za “otimanje” Spanulisa (ukrao je i Janisa Papapetrua svojevremeno, ali to nije bila krađa ovakve magnitude), i deluje da je uspeo da ga dobije u vidu krađe Slukasa. Ipak, za to zadovoljstvo morao je da izdvoji pozamašnu sumu novca – blizu 10 miliona evra za trogodišnji ugovor. Za igrača koji ima 33 godina i koji će po isteku ovog ugovora imati 36 pozamašna cifra koju je zaista teško odbiti.
Ipak, Slukas je dete Olimpijakosa, u kojem je u dva mandata proveo ukupno deceniju karijere. Bio je simbol kluba, grada Pireja, grčke reprezentacije i glavni protagonista uspona Olimpijakosa po njegovom povratku u klub leta 2020. godine, kojeg je vratio u sam vrh evropske košarke nakon nekoliko godina traženja.
Kao što je gotovo nemoguće zamisliti Serhia Ljulja ili Rudija Fernandeza u Barseloni, ili ako se pozabavimo lokalom – Novicu Veličkovića u Crvenoj Zvezdi ili Branka Lazića u Partizanu, tako je bilo nemoguće zamisliti Slukasa bilo gde drugo osim u Olimpijakosu, što se tiče igranja u Grčkoj.
No, Kostas je imao druge planove, i procenio je da je prelazak u redove gradskog rivala u usponu baš ono što treba njegovoj prebogatoj karijeri.
Da li je baš moralo ovako?
Gledajući kojom brzinom se ovaj prelazak dogodio, gde je praktično u par sati Slukas ne samo prihvatio uslove, već i stavio paraf na ugovor sa sve slikom i zvaničnom objavom Panatinaikosa, ne deluje da se igrač Bog zna koliko opirao i premišljao. Ipak, ukoliko se osvrnemo na dešavanja koja su prethodila njegovom prelasku, može se izvesti nekoliko zaključaka.
Kostas je imao dva sastanka sa Olimpijakosom: jedan sa vlasnicima, braćom Angelopulos, a drugi sa trenerom Jorgosom Barcokasom. I dok se nakon prvog sastanka sa čelnim ljudima učinilo da je dogovor na pomolu i da sve ide ka tome da Kostas potpiše novi, višegodišnji ugovor sa klubom koji bi ga praktično zadržao u Pireju sve do završetka karijere, sastanak sa trenerom Barcokasom sve je promenio.
Trener i igrač prosto nisu mogli da nađu zajednički jezik. Slukas je zahtevao veću ulogu, ulogu lidera i prvog igrača ekipe, što bi značilo i veću minutažu, koja je na nivou Evrolige prethodne godine iznosila tek oko 23 minuta.
Trener Barcokas se, po svemu sudeći, nije složio sa ovim predlogom, ne želeći da odstupa od svojih principa i raspodele minuta, gde obično jedna petorka igra jednu četvrtinu, a druga drugu, pa se u drugom poluvremenu to modifikuje u skladu sa tokom utakmice. Želeo je Slukasa kao igrača sa klupe, šestog čoveka, jer je smatrao da je tada njegov uticaj na igru najveći i najučinkovitiji po ekipu.
Nedugo nakon toga, klub je objavio da prekida pregovore, a Slukasu se zahvaljuje na sve do sada učinjeno u dresu Olimpijakosa.
Slukas je, takođe, na svom instagram profilu objavio oproštajnu poruku, u kojoj između ostalog navodi “da mu je žao što nije uspeo da zavrednuje poštovanje kod svih u klubu”, jasno aludirajući na neuspešne pregovore sa trenerom Barcokasom.
Stoga, nameće se zaključak da je Slukasov prelazak u Panatinaikos rezultat određene količine sujete nezadovoljnog igrača koji je osetio da nije adekvatno vrednovan, te je rešio da se “osveti”. Čini se da bolji način za tako nešto nije mogao da izabere…
Lojalnost u sportu – izumrla kategorija? Početak stvaranja nekog novog Panatinaikosa?
Dobio je Kostas Slukas ovim prelaskom sve ono što je želeo i što nije imao u Olimpijakosu. Postao je najplaćeniji grčki igrač ikada, rame uz rame sa legendarnim Teom Papalukasom. Dobio je ključeve ekipe i njeno je prvo ime.
Dobio je popularnost i pažnju od čitave Evrope koja je u neverici ispratila ovaj transfer, a kada završi karijeru moći će se pohvaliti verovatno najvećim, decenijskim transferom u modernoj istoriji Evrolige.
Hrabar potez, u svakom smislu te reči, jer je uz mnogo manje pompe mogao da se pridruži reprezentativnom treneru, Dimitrisu Itudisu i njegovom projektu oživljavanja istanbulskog Fenerbahčea.
Ipak, kod košarkaških romantika i ljubitelja nešto starijih trendova i vrednosti, transfer Kostasa Slukasa u redove najljućeg rivala pokreće nekoliko pitanja – koliko košta i ima li uopšte lojalnosti u sportu?
Da li je ova vrednosna karakteristika, tipična za neka starija vremena u kojima cilj nije uvek opravdavao sredstva koja se koriste pri postizanju istog, izumrla vrsta, ili još uvek ima igrača koji pre svega osećaju pripadnost i odanost klubu koji ih je napravio igračima kakvi su danas?
Takvih primera sve je manje, usled enormnih ulaganja u sport, pa je sve teže ostati imun na basnoslovne ponude i instant ambicije za uspehom kojima klubovi pokušavaju da privole igrače. Ipak, čitaocima ćemo ostaviti da sami porazmisle o ovim pitanjima i donesu svoj sopstveni sud.
Ono što je sigurno činjenica je da će ionako napet, vatren i neretko divlji grčki derbi između Panatinaikosa i Olimpijakosa sada postati još nekoliko stepeni vreliji.
Da stvari budu još zanimljivije, nakon prelaska Slukasa u Panatinaikos, ali i pređašnjih potpisa Luke Vildoze, Kostasa Antetokumpa, Matijasa Lesora i zaboravljenog Konstantinosa Mitoglua, kao i izvesnih dolazaka MVPa Evrokupa, Džerijana Grenta, i doskorašnjeg igrača Partizana i dugogodišnjeg kapitena, Joanisa Papapetrua, čini se da se rivalstvo između dva kluba, u pravom smislu te reči, vratilo u punom sjaju.
Nakon ovakvog prelaznog roka (Panatinaikos se izvesno neće na ovome zaustaviti), ne deluje da će Panatinaikos biti tako lagan plen Olimpijakosu, kao što je to bio slučaj dugi niz godina.
Kostas Slukas je za sebe napravio pravi Mordor u Pireju, a ostaje nam da ispratimo da li će rizik koji je na sebe preuzeo biti plodonosan, i koliko će mu prijati uloga “lošeg momka” grčke košarke. Ipak, ma šta da se desi, ekscentrični Ergin Ataman, kao i uvek kontroverzni vlasnik Dimitris Janakopulos, uz jako zanimljiv roster pun čudnovatih ličnosti, garantovaće zabavnu i zanimljivu sezonu atinskih zelenih.
