Trener košarkaškog kluba Partizan, Španac Đoan Penjaroja je za list Gigantes u velikom intervjuu govorio o mnogim temama. Dotakao se svog dolaska u Beograd, situacije kakvu je zatekao, hemije koju je stvorio sa klubom i sa igračima, i finalno planova za budućnost.
Penjaroja je došao u klub verovatno u najtežem periodu u modernoj istoriji, nakon odlaska legendarnog Željka Obradovića. Penjaroja je imao strpljenja i vremenom shvatio teret koji ima neko ko vodi klub poput Partizana.
“Veoma napeta situacija. Bio je to komplikovan trenutak jer je ekipa igrala loše i nije odavala dobar utisak, ne samo po pitanju pobeda i poraza, već ni u stvarima koje se tamo veoma cene – kao što su trud i igra za tim. Navijači, koji su verovatno najbolji na svetu, tamo vas ili vole ili mrze. Sve to nije pomagalo. A najvažnija stvar, bez ikakve sumnje, bila je činjenica da je najveća legenda srpske košarke, Željko Obradović, napustio klub. Zatekao sam otprilike ono što sam i očekivao, možda čak i malo intenzivnije, jer tek kada dođete tamo počnete da shvatate kako ljudi funkcionišu, kakva je njihova strast i emocija prema klubu. Iz naše perspektive to ponekad deluje preterano, ali vam vremenom postane jasno šta zapravo znači biti trener Partizana”.
Španac još uvek nije imao formalni razgovor sa Obradovićem, zbog gustog rasporeda mečeva ove sezone.
“Još uvek ne, ali planiram. Kada sam stigao, nisam želeo dodatne informacije ni sa jedne strane, želeo sam da se fokusiram na svoj posao i svoju ideju. Sa Željkom imam dobar odnos, ali se još nismo sreli. Uskoro ćemo sigurno razgovarati. Bez obzira na moje poštovanje prema njemu kao treneru, on je legenda Beograda. I jasno je da, ako neko želi dobro Partizanu, onda je to on, jer je Partizan deo njegovog života. Možda je moja greška što ga nisam pozvao ranije, ali ritam utakmica je potpuno ludilo”.
Fokus je bio na tome da se ostvari hemija, nakon pada koji je u tom trenutku bio nezamisliv. Strpljiv je bio Penjaroja i tek nakon nekog vremena videli su se plodovi njegovog rada.
“Pokušao sam da se fokusiram na tim – prvo da upoznam igrače i shvatim kako funkcionišu. Zatekao sam mnogo problema. Loša atmosfera iz prethodnih nedelja dovela je do stvaranja navika i ponašanja koja nisu bila dobra za funkcionisanje ekipe kao celine. U takvim situacijama svako pokušava individualno da sačuva svoju poziciju, a tako je veoma teško izaći iz krize. Moj posao je bio da prvo procenim gde su igrači mentalno i da polako uvedem određene navike i mala pravila. Nikada ranije nisam imao ovakav izazov, jer nikada nisam usred sezone preuzimao ekipu, a posebno ne menjajući čoveka kog menjate”.
Smrt Duška Vujoševića pogodila je ceo svet, ali najviše crno-beli deo Beograda.
“Bilo je neverovatno videti poštovanje koje su ljudi pokazali. Video sam navijače koji spontano usred ulice drže minut ćutanja. Ljudi koje vidite na tribinama i pomislite da su potpuno ludi, u tim momentima pokažu ogromno poštovanje. Iako ne razumete mnogo srpski, prođu vas žmarci. Bilo je impresivno i ono što je klub organizovao u hali, ali i sama sahrana, na kojoj je bilo 15.000 ljudi. Taj osećaj poštovanja i zahvalnosti ostaje zauvek. U Španiji smo drugačiji – nije da nemamo poštovanje, ali ga pokazujemo na sasvim drugi način”.
Medijska pažnja i pokrivenost košarke u Srbiji, naročito Partizana i Zvezde je nezaimisliva za Penjaroju, koji je uglavnom radio u nešto manjim sredinama.
“Beograd je grad košarke i grad podeljen između Partizana i Crvene zvezde. Medijska pažnja je mnogo veća nego u sredinama u kojima sam ranije radio, jer je interesovanje ogromno. Ali istovremeno postoji i veliko poštovanje prema treneru. Ljudi vas više prepoznaju, komentarišu, ali je uloga trenera ipak mnogo poštovanija nego što sam navikao. Takmičenje je postalo surovo, konkurencija je strašno jaka, a strpljenja gotovo da nema. Društvene mreže dodatno pojačavaju sve. Figura trenera je uvek najranjivija, lakše je promeniti njega nego dvojicu ili trojicu igrača”.
Naredna sezona donosi nove izazove, najbitnija stvar je rešena, a to je bilo produženje ugovora Karlika Džonsa. Ideja je tu, i to je za Penjaroju najbitnije.
“Leta su uvek komplikovana. Postoji osam, devet ili deset klubova sa mnogo većom ekonomskom moći od nas. Ono što želimo jeste tim koji funkcioniše kao celina, koji prenosi energiju i borbenost na koju će naši navijači biti ponosni. Produženje ugovora Karliku Džonsu je odlična vest za nas, a sada ćemo videti šta će biti sa igračima koji imaju NBA opcije. Najvažnije je da imamo jasnu ideju kako želimo da izgledamo kao tim. Mislim da i klub i ja to veoma dobro znamo”, naglasio je trener Partizana, Đoan Penjaroja.
