Partizanov MVP 3X3 turnira u Manami ekskluzivno za naš portal: Prvo je bio koš u dvorištu…

Nekadašnji profesionalni košarkaš Leotara, Timisoare, Riteraja, Dunava, a sada profesionalni 3X3 basketaš Partizana, Marko Stevanović, ekskluzivno je govorio za naš portal o svom početku, prelasku na 3X3, razlikama i basketu sa prijateljima.

Kako je došla želja i koji su bili tvoji prvi počeci u košarci?
– Verovatno kao i svi klinci, probao sam više sportova od tenisa, fudbala, i ostalih, pa sve do košarke gde sam se i zaustavio. Prvo je bilo koš u dvoristu, gde sam i zavoleo košarku jer sam se takmičio sa ocem i drugarima. Poceo sam da treniram u Železniku, bio je to mali klub u sklopu osnovne škole u koju sam isao. Tako je sve pocelo.

Da li se neko u tvojoj porodici/familiji bavio profesionalnom košarkom, ako jeste da li ti je i to probudilo dodatni motiv, takoreći za loptom?
– Ne, nije niko, ali su u porodici voleli košarku, iako je otac igrao mali fudbal.

Doneo si odluku da pređeš sa profesionalne košarke na 3×3, šta te je navelo na taj potez, s obzirom da si pružao sasvim dobre partije u ekipama za koje si nastupao?
– Prevashodno da bih više vremena provodio sa svojim bližnjima.

Koliko je bilo teško prilagoditi se? Koje su te osnovne razlike i problemi u prelaznom periodu?
– U početku je bilo problema zbog tih nekih sitnih detalja i mnogo brze tranzicije iz odbrane u napad.

Kakva je suštinska razlika u pripremi utakmica? Znamo da je drugačije, više utakmica u danu, turniri, kako se jedan profesionalni basketaš priprema za veliki turnir i kako izgledaju treninzi sa ekipom?
– Pa nema tolike razlike. Isto se gleda skauting i pripremaju se njihove akcije , a treninzi sa ekipom su uglavnom uvod zagrevanje kroz neke vežbe tehnike i posle toga prolazimo kroz akcije, i krece sparing sa protivničkim ekipama ili to radimo u sklopu naše ekipe jer nas ima 6-orica pa igramo 3na3.

Koliko sam upoznat počeo si sa ekipom Brox 3X3 na prvim zvaničnim FIBA turnirima, kakav je osećaj bio?
– Da, to je bio moj prvi dodir sa ovim sportom, bilo je lepo , zanimljivo i uvek uzbudljivo.

Vrlo brzo si došao do Partizana, ali koliko je zaista teško probiti se? Znamo da 3X3 kao sport nije baš toliko popularan kod nas, ako izuzmemo reprezentaciju koja niže uspehe.
– Teže je naravno, jer nema toliko profesionalnih klubova kao u košarci, ali ja sam imao sreće verovatno. Nije toliko popularan ali iz godine u godinu raste.

Kao što sam napomenuo, iako nije toliko popularan kao neki drugi sportovi za gledanje, itekako je popularan među decom, ali i odraslima kada je u pitanju druženje. Da li i pored profesionalnih obaveza, u slobodno vreme voliš da odigraš “basket” sa prijateljima?
– Više volim da gledam kako igraju haha. Ali mlađe populacije ga rado gledaju i igraju jer je dinamičan i ne treba mnogo ljudi kao za druge sportove, a i skoro svi profesionalni košarkaši su krenuli sa basketom i kroz njega izgradili svoj karakter.

Kada bi mogao da vratiš vreme, da li bi ranije ušao u “basketaške” vode ili bi uradio isto?
– Sve isto!