Pajola o dolasku u Partizan, Vildozi i Đorđeviću: Tu atmosferu neću nikada zaboraviti…

Alesandro Pajola napravio je ovog leta veliki korak u karijeri. Posle čitave decenije provedene u Virtusu iz Bolonje, italijanski reprezentativac prvi put će igrati klupsku košarku van domovine, a novi izazov pronašao je u Partizanu.

Dvadesetšestogodišnji plejmejker već se priključio crno-belima i ima priliku da se upozna sa novom sredinom. Prvi utisci iz Beograda su veoma pozitivni.

“Sve je odlično i ide doro. Okruženje je sjajno. Svi su raspoloženi, pozitivni i zato sam srećan. Sve ide u pravom smeru, Veoma sam uzbuđen šta će se desiti u narednoj sezoni”, rekao je Pajola za Partizan TV.

U Beogradu ga je sačekalo i poznato lice. Sa Lukom Vildozom delio je svlačionicu prošle sezone, pa će mu Argentinac pomoći da se lakše privikne na novu ekipu.

“Mnogo godina igramo jedni protiv drugih, važno mi je što je tu i Luka sa kojim sam prošle sezone bio saigrač. Već se poznajemo van terena ali i na terenu, neku hemiju smo već stvorili. Vildoza je neverovatan dodavač i igrač, poenter. Tek nekoiko nedelja smo zajedno, ali svi su dobri momci.“

Pajola još uvek ne zna kakva će tačno biti njegova uloga kod Đoana Penjaroje, ali mu je jasno šta je njegov osnovni cilj.

„Uloga nije bitna, to uvek može da se menja. Ovde sam samo da pomognem ekipi da pokušamo da pobedimo na svakoj mogućoj utakmici. Na raspolaganju sam treneru i stručnom štabu da rade šta god. U modernoj košarci nema specifičnih uloga kao ranije. Sve se menja iz utakmice u utakmicu, moraš biti spreman da se prilagodiš. Tu sam da dam svojih 100 posto bez obzira na sve, bilo 30 minuta na terenu ili pet“.

Promena sredine za njega predstavlja i lični izazov, ali veruje da je došlo pravo vreme za novi početak.

„Velika je promena. Osećam se zrelije, odrastao sam i spreman da pronađem novu motivaciju, ovo sam tražio. Kada si na terenu, sve je poznato, maltene isto, nije bitno u kom sam delu sveta. To je hemija koju stvaraš gde god da odeš. Jeste velika promena, ali sam usresređen na košarku“.

U Virtusu je stekao status lidera, a jedno vreme je nosio i kapitensku traku. To iskustvo želi da prenese i u Partizan.

“Za mene je bila čast što sam bio kapiten Virtusa, uvek ću ga nositi u srcu, sazreo sam i postao odgovorniji. Pokušaću da to prošlogodišnje iskustvo prenesem na mlađe saigrače i sve koji čine atmofseru. Biće sigurno od pomoći. Uloga je možda drugačija, ali je za mene glavno da budem dobar čovek, iako nisam kapiten. Želim da pomognem svima da napreduju i izgradimo dobar tim.“

Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima Aleksandar Đorđević, sa kojim je sarađivao u Bolonji.

„Sa Đorđevićem imam neverovatan odnos, mnogo mi je pomogao u Virtusu, zbog njega sam možda uspeo da stignem do ove tačke. Veoma smo bliski i stvarno ga mnogo volim. Još se sećam kad smo igrali u Evrokupu protiv Partizana, tu atmosferu neću nikada zaboraviti. Neverovatno je kako su skandirali Đorđevićevo ime, to je posebno. Pričao mi je mnogo puta i o košarci i ovdašnjoj atmosferi.“

Iako je Beograd mnogo puta posetio, do sada ga gotovo da nije imao priliku upoznati.

„Želim da otkrijem grad, zemlju i ljude. Bio sam milion puta u Beogradu, ali nikada više od jedne noći. Moja supruga je sa mnom i jedva čekamo da pokušamo da uspostavimo hemiju sa gradom i da se prilagodimo. Treba nam malo vremena, ali trenutno je nevervatno. Hrana nije italijanska, ali je veoma dobra”…

Na kraju je otkrio i nešto više o sebi van košarkaškog terena.

“Ja sam zaista normalan 26-godišnjak, jednostavan, koji voli normalne stvari kao što je izlazak sa suprugom, druženje sa prijateljima… Ponekada ostanem kod kuće, čitam knjige, gledam TV Serije, igram igrice… Ne volim da ubdem u centru pažnje, samo da budem jednostavan”, zaključio je plejmejker Partizana.