Od Atamanove kritike do preporoda u Valensiji: Ti Džej Šorts ponovo igra svoju košarku

Ti Džej Šorts ponovo je jedan od najopasnijih plejmejkera Evrolige. Posle sezone u Panatinaikosu u kojoj nije uspeo da pronađe pravu ulogu, Amerikanac je u Valensiji dobio ono što mu je najviše nedostajalo – poverenje, loptu u rukama i slobodu da diktira ritam utakmice.

Početak nove sezone pokazuje koliko promena sredine može da znači za igrača. Šorts posle četiri kola prosečno beleži 17,5 poena, 6,3 asistencije i indeks korisnosti 19,8, i to za nešto manje od 22 minuta na parketu. Njegove brojke ponovo podsećaju na izdanja iz dresa Pariza, kada je bio jedan od najistaknutijih organizatora igre u Evropi.

Put do novog početka, međutim, nije bio jednostavan.

Šorts je u Panatinaikos stigao kao veliko pojačanje, nakon sezone u kojoj je za Pariz prosečno postizao 19 poena i delio 7,3 asistencije. Ipak, u atinskom timu zatekao je već formiranu bekovsku liniju, u kojoj su značajne uloge imali Kendrik Nan, Kostas Slukas i Džerijan Grant. Za igrača koji je navikao da kroz svoje prodore i odluke kontroliše napad, nova raspodela odgovornosti predstavljala je ozbiljan izazov.

U Evroligi je prošle sezone odigrao 43 utakmice, uz prosek od 8,1 poen i 2,9 asistencija za oko 16 minuta. Nije uspeo da pronađe kontinuitet, a problem su predstavljale i situacije u kojima su mu protivničke odbrane zatvarale prodor i ostavljale prostor za šut sa distance.

Nezadovoljstvo je kulminiralo tokom četvrtfinalne serije protiv Valensije. Trener Panatinaikosa Ergin Ataman javno je kritikovao njegov doprinos, ocenivši da njegov tim sa Šortsom u napadu praktično igra sa igračem manje. Amerikanac je u odlučujućem susretu dobio svega šest minuta na parketu.

Nekoliko meseci kasnije, upravo je Valensija postala mesto njegovog košarkaškog povratka.

Ekipa koju predvodi Ćavi Albert prošla je kroz veliku rekonstrukciju, ali je zadržala ambiciju da igra brzo, agresivno i sa mnogo kretanja lopte. Šorts se savršeno uklopio u takav stil. Njegova brzina, promene ritma i sposobnost da iz prodora pronađe otvorenog saigrača ponovo dolaze do izražaja, dok mu veća odgovornost omogućava da sam bira kada će napasti koš, a kada organizovati akciju.

Albert je priznao da je Šortsu, osim košarkaške uloge, bilo potrebno i da ponovo stekne sigurnost posle perioda u kojem nije uspevao da pokaže sve što može. Trener Valensije posebno je istakao njegovu komunikaciju sa saigračima i spremnost da preuzme odgovornost za organizaciju napada.

Rezultati se već vide na parketu. Šorts je na evroligaškom debiju za Valensiju postigao 26 poena protiv Bešiktaša, a zatim je protiv Baskonije upisao 12 poena i čak deset asistencija. Protiv Asvela je dodao 17 poena, dok je u duelu sa Hapoelom završio sa 15 poena i sedam asistencija.

Njegov učinak nije zasnovan na velikom broju šuteva za tri poena. Šorts je u prva četiri kola pogodio 24 od 43 pokušaja za dva poena, odnosno 55,8 odsto, dok je iza linije 6,75 metara šutirao svega pet puta i pogodio tri trojke. To dovoljno govori o njegovoj orijentaciji ka prodorima, igri dva na dva i stvaranju prednosti u reketu.

Sa visinom od 175 centimetara, Šorts ne može da se oslanja na fizičku nadmoć nad protivnicima. Njegova prednost leži u eksplozivnosti, promeni brzine i kontroli lopte, kojom uspeva da poremeti postavljenu odbranu. Kada protivnik pošalje dodatnog čuvara da zaustavi prodor, otvara se prostor za njegove saigrače.

U Valensiji za takvu igru ima odgovarajuće uslove. Umesto da se prilagođava već uspostavljenoj hijerarhiji, ponovo je jedan od igrača kroz koje prolazi najveći deo napadačkih odluka. A kada plejmejker njegovog profila dobije mogućnost da igra u ritmu koji mu odgovara, njegov uticaj ne meri se samo brojem postignutih poena.

Šorts je prošle sezone u Panatinaikosu tražio način da se uklopi u sistem, dok u Valensiji ponovo deluje kao igrač oko kojeg sistem može da se gradi. Sezona je tek počela i rano je donositi konačne zaključke, ali prve utakmice jasno pokazuju da je promena sredine bila pun pogodak.

Nekadašnji plejmejker Pariza ponovo igra sa osmehom, samopouzdanjem i energijom zbog kojih je postao jedno od najzanimljivijih imena evropske košarke. Ovoga puta, u narandžastom dresu Valensije, ponovo je procvetao.