Nikola Ivanović otvorio dušu: Zvezda mu podigla rejting, a odlazak Breše ga je šokirao!

Nekadašnji plejmejker Crvene zvezde Nikola Ivanović govorio je o novom izazovu u Galatasaraju, pritisku koji nosi igranje u Istanbulu, ali i o periodu provedenom na Malom Kalemegdanu. Crnogorski košarkaš osvrnuo se i na iznenadni kraj priče u Breši, klubu za koji ga vežu posebne uspomene.

Nikola Ivanović ovog leta započeo je novu etapu karijere dolaskom u Galatasaraj, gde ga je sačekao niz poznatih lica iz regiona. U Istanbulu se okupila prava balkanska košarkaška družina, a iskusni organizator igre posebno uživa u druženju sa Alenom Smailagićem, Aleksejem Nikolićem i ostalim igračima sa prostora bivše Jugoslavije.

„Sa Smajlijem (Smailagićem) i Aleksejem sam saigrač, baš super funkcionišemo. Ali tu si i ostali, iz drugih klubova. Mnogo mi prijaju ta druženja, život van terena je kao u komuni. Na terenu mi iz Galate imamo još mnogo da radimo, ali van je sve divno. Rođenja dece, rođendani… Uživanje! Baš smo se okupili na rođendanu kod Šarićevog deteta, četa Balkanaca“, rekao je Ivanović za Meridian sport.

Ipak, situacija na parketu nije tako idilična. Galatasaraj je loše započeo sezonu, a porazi od Cibone i Burse dodatno su pojačali pritisak na ekipu.

„Start kao start, mogao je da bude bolji. Galatasaraj ima ogroman broj navijača, samim tim je i strpljenje kada ne ide manje. Sada je svaka sledeća utakmica do or die. Ali, sve već viđeno“, poručio je crnogorski plejmejker.

Ivanović je u Istanbul stigao sa visokim ambicijama kluba, koji želi da napravi iskorak u evropskoj košarci i izbori se za mesto u projektu NBA Evropa. Ipak, smatra da košarka još nije u prvom planu Galatasaraja.

„Pre nego što sam potpisao, video sam priču o ambicijama za NBA Evropu. Ipak, imam utisak da je Galatasaraj i dalje pre svega fokusiran na fudbal.“

Turska liga ostavila je snažan utisak na iskusnog beka, koji je brzo shvatio koliko je konkurencija ozbiljna.

„Drugačije je, ali ništa što nije viđeno. Pričali su mi o turskoj ligi, mnogo je poštovana, a sada sam shvatio i zašto. Kao i većina, pre svega ima mnogo Amerikanaca i baš je jaka liga, puna talenata, ljudi gladnih košarke i statistike. Takmičenje je na izuzetno visokom nivou…“

Iako je u porazu od Burse ubacio 18 poena i bio najbolji pojedinac svog tima, Ivanović nije želeo da traži opravdanja.

„Momci su super, ekipa je dobra… Ali moram ja bolje! Da ne gledamo trenera, jer niko nije igrao dobro. Dešava se da dođem kući i razmišljam samo – mogao si bolje“, iskren je bio plejmejker.

Breša nestala za samo pet dana

Posebno emotivno Ivanović je govorio o Breši, u kojoj je proveo prethodne dve sezone i ostavio veoma dobar utisak. Njegov nekadašnji klub neočekivano je prodao licencu jednoj od rimskih ekipa, što je košarkaša iznenadilo brzinom kojom je čitava priča završena.

„Razumem obe strane, ali ne mogu da razumem da se to desilo u samo pet dana. Breša je posle Milana najbogatija provincija, BDP (bruto domaći proizvod) je na nivou Švajcarske! Neverovatno je kako se tamo živi. Predsednik kluba je davao mnogo novca kao jedan od najvećih privrednika u Breši, a nije imao podršku. Međutim, da je pozivao na pomoć i tražio podršku, pa da razumem. Nije, već je u pet dana rešio da proda.

Čovek je biznismen, potez mogu da razumem, samo način… Inače, mi smo za dve godine izgubili ukupno 10-12 utakmica, ljudi su uživali u klubu… I čovek ga samo ugasi…“

Za razliku od Breše, lepe uspomene vežu ga i za Crvenu zvezdu, čiji je dres nosio od 2021. do 2023. godine. Sa crveno-belima osvojio je regionalno i domaće prvenstvo, kao i Kup Radivoja Koraća.

Ivanović je pratio i poslednji nastup Zvezde protiv Dubaija, a utisak o pobedi podelio je sa nekadašnjim saigračem Lukom Mitrovićem.

„Baš je Luka (Mitrović) bio kod mene, gledali smo prvo poluvreme zajedno. Inače ne gledam, ali sam baš sada ispratio. Momački su odigrali. Zvezda mi je lepa uspomena.“

Boravak u Beogradu, međutim, nije protekao bez oscilacija. Ivanović je imao dobre partije, zatim periode sa manjom minutažom, a povreda je dodatno uticala na njegovu ulogu.

„Bilo je talasasto“, kratko je opisao taj period, pre nego što je detaljnije objasnio kroz šta je prošao.

„Prve sezone smo sve osvojili i konačno sam ozbiljno igrao Evroligu – pre toga sam sa Budućnosti bio deo, ali sam odigrao samo pet utakmica zbog povrede. Ovo je bio moj prvi susret sa najjačim takmičenje. Jednu utakmicu bih odigrao dobro, pa me nije bilo naredne dve-tri. Druga sezona je počela klimavo. Kad je došao Duško bilo mi je vrhunski. Međutim, tri rebra sam slomio i posle toga – ništa.

Imam utisak da je oko mene sve bilo propraćeno više nego što je trebalo, očekivanja javnosti veća čak i od mojih ličnih. Međutim, lepe uspomene sve u svemu – u Beogradu mi se rodio sin, a da ne pričam o tome koliko je Zvezda uradila za moj rejting. Gde god da odem, od tada mi piše ’ex-Red Star’.“

Reprezentacija je prošlost, porodica na prvom mestu

Ivanović se povukao iz reprezentacije Crne Gore, smatrajući da je došlo vreme za smenu generacija. Istakao je da mlađi igrači postepeno preuzimaju odgovornost, ali da njihovo odsustvo zbog obaveza na američkim koledžima predstavlja dodatni problem.

„Došlo je vreme za smenu generacije. Od tih starijih momaka, ostalo je samo ’96 godište, a i oni su se malo proredili. Dolaze mlađi. Šteta je samo što su oni na koledžima pa ne mogu da budu tu uvek.“

Govorio je i o čestom angažovanju naturalizovanih plejmejkera, kao i o promenama koje se dešavaju u reprezentaciji.

„Razumem ih, to je pozicija koja je najosetljivija. Ono što mi se ne sviđa je konstantno menjanje. Mi imamo šestoricu stranaca sa crnogorskim pasošem. Lakše je bilo pod Duškom Vujoševićem, kad je Omar Kuk bio mnogo godina zaredom. Znam, treba ubediti Amerikanca da stalno igra prozore. Nije to uticalo na mene, imao sam ozbiljnu ulogu, ali više nisam mogao. Lepo smo razgovarali, objasnio sam im, rekli su da je sve u redu.“

Iako je završio reprezentativnu karijeru, o završetku klupske još ne razmišlja. Ipak, danas mu je mnogo važnije da pronađe stabilnost i obezbedi mir porodici.

„Sada samo gledam kako je za familiju, da ugovori budu na dve godine, da ih ne selim stalno, da menjaju vrtiće… Da sam sam, sigurno bih drugačije mislio. Otišao bih negde na Daleki istok, ili recimo Portoriko. Za svoj merak, da igram u drugačijoj civilizaciji. To nije realno, tako da sam fokusiran na Evropu. Uvek sam pravio planove, toliko puta imao želje što se tiče karijere… I nijedna mi se nije ispunila“, rekao je Ivanović uz osmeh.

Na kraju je ostao veran svom pristupu – bez velikih najava i nepotrebnog pritiska.

„Zato, samo polako.“