Neki novi Moneke: Postoje ljudi koji se oglase samo kada tim izgubi, mogu da se nose – uz dužno poštovanje!

Čima Moneke je u Vilerbanu još jednom pokazao koliko znači Crvenoj zvezdi. Posle velike pobede nad Asvelom, u kojoj je Kris Džons pogodio za trijumf, Nigerijac je bio jedan od glavnih pokretača ekipe, ali je posebno pažnju privukao govorom o mentalitetu, sazrevanju i podršci navijača.

Kako je znao da će Kris Džons pogoditi šut za pobedu?

„Stalno ovo govorimo. To je ono što Kris radi! Počeo sam da govorim: „To sam ja“, jednostavno zato što verujemo u sebe, a on posebno mnogo veruje u sebe. On je igrač vrhunskog nivoa. Imamo ogromno poverenje u njega kada ima loptu. Ne samo u njega, naravno, već u svakog igrača u timu. Ali jednostavno sam znao da će taj šut ući. Čak sam i pre nego što je šutnuo počeo da trčim na teren, jer to je on”, započeo je Moneke za Meridian sport.

Moneke je imao jednu od svojih najboljih partija, ali je utakmica mogla da dobije drugačiji tok nakon promašenog zakucavanja.

Kako je uspeo da se mentalno vrati posle tog promašaja?

„Lopta je bila klizava. Dešava se. To mi se nikada ranije nije dogodilo. Nije nimalo prijatan osećaj i zahvalan sam saigračima što su mi pomogli da to prevaziđem. Ali da, razmišljao sam o tome kako ću zakucati, a onda kako će oni tražiti tajm-aut i kako ću podići energiju svog tima. A onda sam promašio zakucavanje. To je bio test moje mentalne snage. Ponosan sam na to kako sam reagovao i ponosan na tim što mi je pomogao, što nam je pomogao da pobedimo u utakmici.”

Iako nije bio potpuno spreman pred utakmicu, Moneke je pronašao pravi ritam, a posebno je impresivna bila serija od tri vezane trojke.

Odakle mu samopouzdanje da nastavi da šutira i kada ne ide?

„Nisam se dobro osećao pre utakmice. Imao sam manje energije nego što je obično imam, ali jednostavno… Rekao sam još tokom pripremnog perioda da ću mnogo šutirati. I, jednostavno, mentalno se osećam kao da sam na nekom drugom mestu. Zadovoljan sam time gde se trenutno nalazim. Čak i kada sam počeo sezonu sa šutem za tri poena 0 od 7, nisam imao osećaj kao da sam šutirao 0 od 7 za tri. Moji saigrači vide koliko radim svakog dana. Znam koliko sam radio ovog leta, kao i svakog dana. Nastaviću da šutiram, a oni veruju u mene i podržavaju me da nastavim da šutiram, tako da ću to i raditi.”

Moneke je ove sezone primetno mirniji i zreliji, a promenu u svom pristupu pripisuje iskustvima kroz koja je prošao tokom leta.

Šta se promenilo u njegovom pristupu životu i košarci?

„Moj život je sada jednostavno drugačiji. Mnogo toga se dogodilo ovog leta što me je učinilo zrelijim, posebno na mentalnom planu. Osetio sam taj trenutak kada su se stvari poklopile. Prestajem da se opterećujem glupostima koja nisu važna i kojima nije mesto u mojoj glavi. Usredsređujem se na ono što mogu da kontrolišem. Naravno, postoje trenuci kada si ljudsko biće i kada te ponesu emocije ili kada previše emotivno reaguješ. Ali, nažalost, deo toga je i da sve posmatraš kao posao, da stvari ne shvataš lično, da manje obraćaš pažnju na ljude do kojih ne moram da držim i na stvari koje nisu vredne moje pažnje. Ono što je važno jesu moji saigrači, treneri, svi ljudi oko ekipe i oni koji nas podržavaju, i u dobrim i u lošim trenucima. Niko drugi nije važan.”

Zvezda je sezonu otvorila sa dve pobede, baš kao i prethodne godine kada je posle 0-2 krenula u seriju.

Da li u ekipi razmišljaju o prošlogodišnjem preokretu?

„Ne želim uopšte da razmišljam o tome, mada, naravno, razmišljam… Da, imali smo skor 0–2, a onda igrali protiv turskog tima. Baš kao i ove godine. Najvažnije je da razmišljamo o sledećoj utakmici, protiv Pariza, kod kuće. Ne razmišljamo o tome šta želimo da postignemo ili gde želimo da budemo u oktobru i novembru. Važna je sledeća utakmica i to da se svakog dana pripremamo za nju. Trener odlično radi svoj posao kada je u pitanju priprema taktike za svakog pojedinačnog protivnika. Obožavam ga. A najbolje od svega je to što još uvek nismo ni blizu nivoa na kojem želimo da budemo.”

Moneke je potom otvoreno govorio i o negativnosti koja se često pojavljuje na društvenim mrežama.

Da li je negativna atmosfera na društvenim mrežama realna slika odnosa navijača prema ekipi?

„Društvene mreže”, prekinuo je Moneke pitanje i dodao:

„Da, ali u stvarnom životu nije tako”

Negativne komentare više ne želi da doživljava lično, posebno jer iskustva sa navijačima uživo pokazuju potpuno drugačiju sliku.

Kako danas gleda na kritike i negativne komentare?

„To je deo sazrevanja kroz koje sam prošao ovog leta. Nemam nijedno loše iskustvo kada je reč o susretima sa ljudima uživo. Bilo je trenutaka kada smo prolazili kroz teške periode, i znam to jer sam ih i sam osećao, a osećali su ih i moji saigrači. Bilo je trenutaka kada pomisliš: „Je..te!.“ A onda počneš da osećaš anksioznost dok hodaš ulicom, jer misliš da te svi mrze, a ljudi ti i dalje prilaze, traže da se fotografišu s tobom i žele ti sreću na sledećoj utakmici. Zato mislim da postoje ljudi koji se samo onda kada gubimo. I to nije slučaj samo sa Crvenom zvezdom, ali ovde je sve na potpuno drugačijem nivou jer je strast navijača neverovatna”

Moneke je potom jasno razdvojio prave navijače od onih koji se oglašavaju gotovo isključivo kada stvari krenu loše.

Zašto mu je podrška navijača važnija od kritika sa društvenih mreža?

„Međutim, postoje ljudi koji se oglase samo kada tim izgubi. Ako pobedite utakmicu i imate 500 komentara, a kada izgubite imate 2.000, kako to ima smisla? Zato kažem da sam zahvalan navijačima koji nas podržavaju i u dobrim i u lošim trenucima. Kada se Motli mučio, zahvalan sam navijačima koji su mu aplaudirali i bodrili ga. To su pravi navijači. Svi ostali nisu vredni moje pažnje.”

Za kraj, Moneke je imao jasnu poruku za one koji ekipu podržavaju samo kada pobeđuje.

Šta poručuje navijačima koji ostavljaju negativne komentare?

„Zato, ljudi koji misle da će se osećati bolje ako ostavljaju negativne komentare kada neki igrač odigra loše ili kada tim izgubi, mogu da se nose – uz dužno poštovanje. A svima ostalima koji nas podržavaju poručujem: volimo vas i hvala vam”, zaključio je Moneke.