Dimitrije Gocic
U Skupštini grada Beograda održana je komemoracija povodom smrti Dejana Milojevića. Legenda srpske i svetske košarke napustila nas je 17. januara, a njegova sahrana održaće se 12. februara na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.
Od Milojevića oprostili su se neki od najcenjenijih ljudi u srpskoj košarci – Svetislav Pešić, Duško Vujošević, Aleksandar Džikić, Novica Veličković, Igor Rakočević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Ostoja Mijailović, Miško Ražnatović. Komemoracija počela je minutom ćutanja.
“Pre svega još jednom žeim da uputim saučešće porodici Milojević, sportskoj porodici, gde je Dejan bio jedan od najuzornijih sinova. Sjajan koašrkaš, trener, veliki čovek pre svega, bez jedne mrlje, imao sam čast da budemo prijatelji, iako nismo bili zajedno. Moja karijera se završavala, a njegova počinjala. Nosio je sportsku drčnost, sve ono što je krasilo jednog takvog sportistu. Imao je sve vrline najvećih igrača oko kojih gradite igru, ti igrači su uvek bili pravo blago, već svojim ljudskim svojstvom drže ljude, nikada nije bio trukla jabuka u timu. Njemu su svi verovali i igrači i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, odmah su ga zavoleli. Ima li većeg priznanja da vam svi veruju čim vas vide u vremenu kada ima mnogo predrasuda? Imao je želju i da pomogne svakom članu kolektiva i to ga je vodilo kroz karijeru. Za kratko vreme je dao mnogo vremena za reprezentaciju, bio je patriota, voleo je svoju zemlju. Nadao sam se da će vrlo brzo Dejan voditi reprezentaciju na velikim takmičenjima, ali se to neće desiti. Neka mu je laka crna zemlja” – rekao je Predrag Danilović.
Prisutnima se obratio i Miško Ražnatović, košarkaški agent i jedan od velikih prijatelja Dejana Milojevića – “Draga porodico Milojević, poštovani prijatelji, iako su prošle dugei teške tri nedelje, ne mogu da shvatim i prihvatim da ću vam se obratiti sa ovog mesta tužnim povodom. U svetu u kojem živimo, nepravde su česte, sa njima se ne možemo pomiriti, Dejanov odlazak je najveći od njih. Dejan je bio jedan od stotine igrača koje sam zastupao, verovatno bolji od nekih drugih. Izdvajale su ga neke druge osobine zbog čega sam ga posle kraja karijere želeo pored sebe. Zato je postao trener, to je jedan od najbolji poteza koji sam napravio u životu. Imali smo jednu jedinstvenu i veliku ličnost. Dobio sam istinskog prijatelja čije sam mišljenje uvažavao, usuđenjem se da kažem da smo iz svih razmena mišljenja svi izlazili bolji. On je bio i moj najveći kritičar. On se menjao posle mojih kritika i saveta, kao i ja nakon njegovih. Spajala nas je ljubav prema košarci. Srbija, Evropa, svet, imali su trenere koji su osvojili više trofeja od Dejana, ali ne postoji niko ko je u tako kratkom vremenu izbacio toliko novih igrača, koji su pre dolaska kod njega bili početnici. To su deca kojima je Dejan delio lekcije iz košarke i živote” – rekao je Ražnatović.
Nastavio je o trenerskim dostignućima Dejana Milojevića – “Povezivao je iskustvo sa terena, poverenje kod ljudi sa neumornom željom da napreduje. Svi koji su ga gledali u poslu, a posebno oni srećnici sa kojima je radio, mogu da posvedoče o nepresušnoj energiji osmehu. Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Način na koji su se klubovi, Evroliga i NBA liga oprostili dokazuje kolika je njegova veličina. To ne može da uteši njegovu porodicu, ali to je jasan pokazatelj ugleda koji je imao, a vodi se poštenjem, dobrotom, fer-plejom i predanim radom. Ništa neće moći da popuni prazninu posle njegovog odlaska. Negde sam bio savršen par sa njim, on koji je uvek nasmejan i ja koji se nikada ne smejem. Osećam se da sam izgubio partnera, proći će dosta vremena dok se osmeh ne vrati na moje lice. Hvala za sve što si uradio za Megu, daću sve od sebe da se tvoje lice ne zaboravi. Tvoj lik i rad će biti vodilja. Počivaj u miru Dejane, zbogom prijatelju“ – završio je Ražnatović.
Uroš Stevanović
