Kamenjašević: Tražimo petogodišnju licencu, Evropa dominira NBA-om, Dubai je veliko tržište

U velikom intervjuu za Basketnews, generalni menadžer ekipe Dubai, Srbin, Dejan Kamenjašević, govorio je o raznim temama. Evroliga, tržište, finansije, NBA Europe, licenca, i tako dalje.

— Jednostavno je. Planiramo da zadržimo oko 80% trenutnog sastava za narednu sezonu. Tako ćemo ostati u okviru budžeta od oko 8 miliona evra. Trenutno nam je budžet 4.2 miliona evra za 13 igrača. Ako neki odu, plata se smanjuje na 2.8 do 3 miliona evra, što nam ostavlja oko 5 miliona za nova pojačanja.Iskreno govorim – nemamo šta da krijemo. Što se tiče dovođenja igrača, to radimo ozbiljnim projektom, stabilnošću i, naravno, gradom Dubaijem. I da – razgovaramo i sa suprugama igrača. To je ključ. Većina igrača koji biraju Dubai to rade jer njihove porodice žele da žive ovde. Iskreno, mogli bismo da otvorimo agenciju samo za to. To nam je tajni recept. Dakle, kad ljudi pitaju zašto bi neko poput Bertansa izabrao Dubai umesto drugih klubova, odgovor nije novac. Ako smo 11. ili 12. po visini budžeta u Evroligi, jasno je da nije zbog novca.

Plan ukoliko Dubai uđe u Evroligu.

— Lično, više volim Evroligu. Ja sam Evropljanin. Moje košarkaške vrednosti pripadaju evropskoj košarci – strast, stil igre, kultura. Dubai uvek traži izloženost i poslovne prilike, ali tamo gde može da raste zajedno sa partnerima. Zašto bismo išli u ligu koja je već formirana i gde nema prostora za razvoj? Evroliga ima potencijal za širenje, napredak, generisanje više prihoda, zadržavanje mladih talenata i postajanje globalne sile u narednih 5 do 8 godina. Zato želimo da budemo deo toga. Jer verujemo da sa nama taj put može biti lakši. Evropa mora da se ujedini. FIBA već sarađuje sa NBA ligom. Ali Evroligaški klubovi – pravi deo ekosistema – moraju da razmišljaju o zajedničkoj viziji i zaštiti mladih igrača. I uveren sam – Dubai neće biti jedini koji ulazi u evropsku košarku. Biće još klubova. Timovi sa Bliskog Istoka, kao Maccabi i Hapoel, nisu pretnja. Ako svi budemo otvoreni i ne slušamo glasine i zastarela razmišljanja, sve će biti lakše. Možda nam treba jedna cela sezona u Evropi da pokažemo svima – ne samo Balkanu – šta je Coca-Cola Arena, šta je Dubai zaista. Grad u kojem žive 211 nacionalnosti u harmoniji. Jedan od najsigurnijih gradova na svetu. Kada to shvatite, odgovor je vrlo jasan.

Komentar Kamenjaševića na pomen NBA Europe.

— Evropska košarka može mnogo da pomogne Bliskom Istoku, i obrnuto. Ako Evropa donese znanje, stručnjake, trenere, sudije, novinare, menadžere – Bliski Istok može da se razvije kao Turska ili Kina pre 30 godina. Ovo je veliko tržište. Ogromna populacija. Ljudi vole sport. Milioni su iseljenici. A region Zaliva (UAE, Katar, Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein) je jedan od najstabilnijih u svetu. Verujem da će tih pet zemalja dominirati azijskom košarkom u narednih 5 do 10 godina. Evropa će ostati ispred na reprezentativnom nivou, ali kada je reč o dvoranama, infrastrukturi, menadžmentu i bezbednosti – Bliski Istok može biti ispred. Zato verujem da je partnerstvo Evrope i Bliskog Istoka savršen spoj. Sve novo izaziva strah i otpor. Ali kada ljudi shvate da nema čega da se boje, videće sve koristi koje ovo donosi. Ovo može biti pravi „game changer“.

Košarka je dobila novo tržište, koje će samo rasti kako godine odmiču.

— Prvo da kažem: ljudi misle da ako Dubai ili Hapoel uđu, pokvariće tržište i preplatiti igrače. To nije realno, niti ima poslovnu logiku. Drugo, niko ne treba da očekuje da će novajlije rešiti 25 godina problema Evrolige. Zato tražimo petogodišnju licencu. I Evroliga razmišlja o stvarima u petogodišnjim okvirima. Jer treba vremena da se sprovede plan, meri rezultat i poboljša sistem. Dakle, koliko može da profitira svaki klub Evrolige ako dođe do širenja na Bliski Istok? Neću vam reći izmišljeni broj poput “svaki tim dobija X miliona evra”. To nije ozbiljno. Ali reći ću vam nešto najvažnije iz ovog intervjua: Ako Evroliga napravi korak ka revoluciji – ne samo da ugosti F4, već zaista uđe na Bliski Istok sa klubom kao što je Dubai, pa i sa još nekoliko – sigurni smo da bi za 5 godina ekonomski uticaj Evrolige porastao za 30–50%. To znači više novca za sve. Jer to nije samo o događajima, već i o stalnoj prisutnosti, koja privlači sponzore, TV prava, partnere, turnire, All-Star vikende, itd. Samo u Dubaiju, 95% stanovništva su stranci. Vole sport. Vole košarku kao i fudbal. NBA je već tu. Ima plan za NBA Middle East ili NBA Europe, kao što je pokrenut NBA Africa. Nisu bili previše uspešni, ali pozicionirali su se da kontrolišu tržište afričkih igrača. Problem Evrolige nije Dubai. Problem je što ne možemo da se dogovorimo. Gubimo mlade talente. A možemo da ih zadržimo samo ako imamo jake partnere – sponzore, investitore, saradnike – koji otvaraju nova tržišta i povećavaju prihode. Onda klubovi mogu da ulažu u omladinski pogon i infrastrukturu. Ako to uradimo kako treba, 80% timova u Evroligi može postati profitabilno. Znam da su prošle godine jedini pozitivni klubovi bili Žalgiris, Bajern i Panatinaikos. Ne radi se o tome koliko Dubai daje. Već o tome koliko je Evropa spremna da sarađuje i izgradi održiv sistem. Evropa proizvodi najbolje talente. Dominiramo NBA-om. MVP-jevi, rukiji – svi su naši. A poslednji koji je prošao kroz Evroligu i postao NBA zvezda je Luka Dončić. Nešto tu ne valja. Ako se ne dogovorimo, NBA će doći i pokupiti šta ostane.

Pobija stereotipe, ali i postavlja korektan plan za razvoj evropske košarke i njenih finansija.

— Evroligaški klubovi ne igraju sa mladima jer mladi više ni ne ostaju ovde. Sada imamo prosečne Amerikance i starije Evropljane. Prosečna plata za sponzorstvo naziva dvorane je od 500.000 do 1.5 miliona evra. TV prava su minimalna. A imamo najbolji proizvod – svaka utakmica znači, hale su pune, nivo je odličan. Ali proizvod se ne prodaje. NBA je u najvećoj igračkoj krizi, a imaju 70 milijardi dolara od TV prava. Mi to ne možemo da dostignemo – ali možemo da porastemo. Širenje u regione kao Bliski Istok donosi više gledalaca, sponzora, partnera, i prihoda. Onda nećemo morati da dovodimo 37-godišnje Amerikance. Već da ulažemo u mlade. Nije stvar samo u Dubaiju. Stvar je u tome šta je Evropa spremna da uradi kako bi se prilagodila budućnosti. Ovo je globalizacija. U svakom sportu. Kad prestanemo da gledamo Bliski Istok kao pretnju, i počnemo da ga vidimo kao partnera – tada će Evroliga krenuti napred. Ako ne – polako ćemo nestati.

Problem ugovora u NCAA, kao i potreba zadržavanja kvalitetnih košarkaša u Dubaiju.

— To ne zavisi samo od nas. Već od akcionara i menadžmenta Evrolige. Mi smo tu već četiri godine, svake godine. Da li ćemo biti i sledeće godine ako ne igramo Evroligu? Ne znam. Ali za samo sedam meseci, promenili smo percepciju, razbili stereotipe, i sada imamo više pravaca gde možemo igrati sledeće sezone. Ja sam Evropljanin. Više volim Evroligu nego bilo šta drugo. Ona je najbolji košarkaški proizvod na svetu. Možda ne komercijalno kao NBA – ali košarkaški da. Zato želimo da doprinesemo. Ne kao spasioci, već kao partneri. Da li ćemo igrati Evroligu? Ne znam. Imamo ponude iz drugih liga. I naš grad i vlasnici traže najbolju opciju. Ali ako Evroliga prepozna potencijal saradnje s nama, to može biti istorijska prekretnica. Ako Evroliga zaključa ključne partnere – poput Hapoela, Pariza, Zvezde, Partizana, Virtusa, Monaka, Valensije, pa i Londona – to je snažna osnova. Radili smo istraživanje: 29 NBA gradova ima samo pola miliona više stanovnika nego 18 evroligaških gradova zajedno. A ako dodate London, Dubai, Valensiju i Moskvu – imaćete 4 miliona više ljudi nego NBA. Dakle, tržište Evrolige postoji. Samo nije iskorišćeno.

Na pitanje da li će klub igrati Evroligu sledeće sezone.

— Naš budžet za sledeću sezonu će biti oko 8 miliona evra u skladu sa Evroligaškim pravilima. Imaćemo jednog igrača van tog ograničenja (oko 550.000–650.000 evra), plus još dva “top igrača” iznad toga. Ukupno oko 11–12 miliona evra samo za plate igrača i trenera. To nije ceo klupski budžet – samo za plate. Biće 14–15 igrača. Jedan izvan ograničenja, dva skuplja, ostali unutar limita. Naš plan je da budžet raste zajedno sa povećanjem salary capa – oko 10 do 15% godišnje.

Iznosi konkretan plan za narednu godinu.