Srpski reprezentativac i košarkaš Barselone, Nikola Kalinić, govorio je za Basketball Sphere o večitim rivalima, reprezentaciji Srbije, promenama u evropskoj košarci i saradnji sa Željkom Obradovićem.
Intervju prenosimo u celosti.
BS: Uzimajući u obzir ofanzivne rejtinge u poslednjih pet sezona, primetno je da se igra dodatno ubrzala. Osim Anadolu Efesa, koji je bio avangarda i čak i te 2019. godine bio na 123 poena na 100 poseda, ostale ekipe nisu imale ni približno takav učinak. Primera radi, šesta najbolja napadačka ekipa 2019. postizala je 114 poena na 100 poseda, prošle sezone 118/100. Slična stvar je i sa defanzivnim rejtinzima i kontrolom ritma. S obzirom na to da si na vrhunskom evroligaškom nivou duže vreme, kako gledaš na sve te promene?
,,Dosta se promenilo. Od prve sezone, promenio se i format i pravila. Pokušavali smo da ostanemo u koraku sa tim, prate se neki trendovi, pokušavaju da se zadovolje mlađe generacije, koje žele da gledaju nešto poput NBA, sa što više poseda, efektnih zakucavanja, šuteva za tri poena. Počev od faulova iz 80-tih, 90-tih, 2000-tih, to prekidanje kontri.
To je neka jugoslovenska škola, što su svi kasnije počeli da prate. To se izbacilo. Mnogo tolerantnije gledanje prvog koraka, ne sviraju se koraci više toliko, pojačana kontakt igra. Sve je to doprinelo da, pre svega Amerikanci, kojima odgovara taj stil igre, da mnogo lakše igraju u Evroligi. Više poseda, više poena, više pokušaja i fizički mnogo čvršća igra. To su najveće promene. Sećamo se ranije da je šutirano i po 25-30 bacanja po utakmici. Danas je to manje”, rekao je Kalinić.
O tome kako je Kalinić promenio igru
BS: I šta je ono što tebi više odgovara? Koliko su moderni tokovi uticali na tebe?
,,Pokušavam da prilagodim igru, kako idu trendovi. Zbog toga su se i svi pomerili spolja, zbog fizičke i čvršće igre. Ima sve više mladih jačih, čvršćih, skočnijih momaka, tako da mi što polako ulazimo u 30 plus, moramo da se pomeramo van reketa i van trojke, pokušavamo da pronađemo ulogu u svemu tome. To je stvar koju pokušavam da radim, kao i većina, uslovno rečeno, veterana, što primećujem. Pre nekoliko sezona shvatio sam koji su tokovi. Ako ne možeš da šutiraš van linije za tri poena u većem procentu, ne možeš da igraš na vrhunskom nivou. Retko da danas postoji i centar koji ne šutira za tri poena. To je velika promena u poslednjih 25-30 godina. Osećam se dobro, telo me i dalje prilično dobro služi i ne vidim da imam prevelike probleme da ispratim sve zahteve. Ne možeš jednostavno da izdržiš toliku kontakt igru, toliko ‘tuče’, tako da moraš da počneš da igraš spolja što više.”
,,Uspeli smo da popravimo uslove igrača”
BS: Pričajući o modernim tokovima i rasporedu, ono što je jedna od najvećih promena u odnosu na prošla vremena su sve učestalije utakmice, što dovodi do toga da su igrači umorniji, povećava se rizik od povrede, a u isto vreme sve to utiče i na planove sa reprezentacijom na leto. S obzirom na to da si jedno vreme bio potpredsednik Udruženja igrača Evrolige, kako gledaš na ulogu koju igrači imaju u celom tom sistemu, košarka se ipak gleda zbog njih? Koliko se čuje njihov glas?
,,Svako ko ima luskuz da može da razmišlja i još o nekim stvarima osim svog posla ili jednostavno ima vremena, obavezan je da proširi interesovanja. Uspeli smo da napravimo Uniju igrača, koja je popravila uslove za igranje u Evroligi. Sada je svim igračima zadovoljstvo – počev od sitnih, do krupnih stvari. To je na našim prostorima egzotika, da mora da se plaća u dan, da ne mogu da se održavaju treninzi u šest ujutru posle utakmice. Prva obaveza mora da bude normalna noć sna, topli obrok posle utakmice. Sve te stvari koje su podrazumevane, sve smo to stavili u statut.
Klubovi su to prepoznali, da su to normalne stvari i svi se toga sad pridržavaju. Uspeli smo da popravimo uslove igranja i života igrača. Da se ne lažemo, živimo sjajne živote. Košarkaši smo, privilegovani smo. Imamo vremena i novac i sve, ali sve to može bolje. Pogotovo kada vidiš kako funkcionišu stvari u Americi. Zašto onda ne bismo pokušali da iskopiramo taj sistem koliko možemo i da nama svima bude bolje? Srećni igrači će igrati bolje, bolje će izgledati. Sve više gledalaca će želeti to, tako da će biti više novca i za klubove i za igrače. Sve to je povezano. Kao i u svakom poslu, srećan radnik i bolje radi”, poručio je Kalinić.
,,Crvena zvezda i Partizan? Konkurencija stvara kvalitet”
BS: Moderna evropska košarka odavno ima tendenciju da prigrli nova tržišta poput Pariza i Londona, dok se u poslednje vreme i Dubai pominje kao jedna od opcija za proširenje. Kako u celoj toj priči i novoj košarkaškoj realnosti gledaš na Crvenu zvezdu i Partizan, koji streme ka dobijanju A licence? I jedni i drugi imaju, za ove prostore, izuzetno dobre finansijske mogućnosti. Koliko je takav sistem održiv na duge staze?
,,I vrapcima na grani jasno je da bi sa Parizom, Londonom i Dubaijem to bila veoma ozbiljna liga, sa ozbiljnim tržištem. Bilo bi to 18, 19, 20 klubova, u vrhunskim gradovima, sa vrhunskim tržištima i da bi to bilo uživanje i igrati i gledati. Ide priča da Dubai nije Evropa. Ni Maccabi nije Evropa, pa je tradicionalni učesnik Evrolige. Novac se tu pita, kao što je i sve drugo u pitanju i nisam protivnik svega toga.
Kada je reč o Partizanu i Crvenoj zvezdi, poslednjih godina rade vrhunski posao, pogon su čitavog regiona za većinu dobrih stvari koje se dešavaju, doduše i za poneku lošu, ali valjda je to nužna posledica. Da li je taj sistem održiv, ne znam. Očigledno da to sada funkcioniše, na ovaj ili onaj način. Kao i uvek, konkurencija stvara kvalitet. Jedni druge guraju. Povratkom Željka, Partizan se digao. Potpisuju se velika imena na obe strane. Gledaoci to prate i svi jedva iščekuju derbi. Ne mogu da predvidim da li je održivo.”
,,Ako se ikad vratim…”
BS: Tvoj poslednji mandat u Crvenoj zvezdi obeležili su veliki neredi u “večitim derbijima”. Koje je tvoje mišljenje, koliko se situacija promenila od tog perioda?
,,Nisam gledao toliko derbije, samo mi je žao što je velika razlika između tih utakmica u Evroligi i ABA ligi. U Evroligi sve to može da bude sportski, navijanje, da se ne ubacuje ništa, jer znaju da će da ih kazne. Sve to izgleda kako bi trebalo da izgleda. Bude vređanja, ali se sve završava na verbalnim stvarima. Onda dođe ABA liga i krene ubacivanje petardi, novčića, flaša, stolica… I sve to se pokvari. Očigledno da sve to može da se organizuje kako treba. Zašto regionalni šampionat nije sposoban da se drži pravila i kazni, ne znam. Sve to je i greška igrača.
Ako se ikada vratim u ABA ligu, pokušaću da sve to promenim na neki način. Kada se pogodi sudija, izađu sa parketa, ne žele da učestvuju u tome. Ako se vređa sudija, odmah se gledalac izbaci, a mi igrači pokušavamo da budemo čvrsti momci i kada nas gađaju, hoćemo da igramo još jače. Pa ne, upravo to je greška. Treba i treneri i igrači da se dogovore i na jednoj i na drugoj strani, šta god uđe na parket, obe ekipe odlaze sa njega i ne nastavlja se, dok se to ne iščisti. Neki će reći da su igrači razmaženi. Ako sudije mogu da poštuju to, zašto smo mi gori od njih?”
,,I dalje gori ‘vatra’ u Obradoviću”
BS: Spomenuo si da je Obradovićev dolazak podigao Partizan. Imali ste priliku da sarađujete tokom sezona u Fenerbahceu. Postoji li nešto čega možeš da se setiš, da je upečatljivo u vezi sa njim?
,,Živi košarku, 24 sata je u tome. Dešavalo se da dođe ujutru na trening i da te pita da li si gledao neku NBA utakmicu. Reko ‘nisam Željko, spavao sam’, da bi mi rekao ‘e tamo je bila jedna situacija kada je ovaj uradio ovo, onaj ono’, onda shvatiš da čovek prati košarku na svim frontovima i da stvarno voli to. Ili kad dođe i dodaje klincima posle treninga, vraća im lopte, ispravlja im šuteve. Trener na takvom nivou retko to radi. I dalje gori ‘vatra’ u njemu i zato je najbolji. Uspeva da održi motivaciju, posle svih uspeha, da i dalje bude toliko ‘zapaljen’. To je ono što ga izdvaja”, naveo je Kalinić.
O razlozima propuštanja Mundobasketa i planovima za Pariz
BS: Reprezentacija Srbije imala je iza sebe vrhunsko leto. Uprkos tome što je na Svetsko prvenstvo otišla bez nekih nosilaca igre, poput Nikole Jokića, Vasilija Micića, kao i tebe, osvojila je srebrnu medalju. Koji su bili razlozi zbog kojih nisi bio deo ekipe Svetislava Pešića letos?
,,Zamor materijala. Što sam stariji, sve teže mi padaju produžene obaveze. Rekao sam selektoru Pešiću i direktoru Draganu Tarlaću, da se ne osećam kao da mogu da igram i budem u tome 100 odsto. Bolje da bude neko tamo ko će moći da odradi sve obaveze sa punom koncentracijom i punim zalaganjem, što se na kraju ispostavilo i kao prava odluka. U kratkim formatima, potrebno je 12 momaka koji su najspremniji da odrade to kako treba, da sa maksimalnim požrtvovanjem i motivom pristupe tome, da bi bili uspešni. To se još jednom pokazalo. Sjajan uspeh za sve te momke.”
BS: Koji su tvoji planovi za Olimpijske igre u Parizu naredne godine?
,,Daleko je to. Ko živ, ko mrtav do tada. U sastavu treba da bude 12 momaka koji najbolje funkcionišu i koji su spremni da se odreknu leta da bi im se ispunile određene želje i ambicije”, zaključio je Nikola Kalinić razgovor za Basketball Sphere.
