Filmska priča Arijana Lakića; Agent otkrio kako su teška vremena stvorila Partizanovog vojnika

Priča Arijana Lakića jedna je od onih zbog kojih volimo sport i život, čak i onda kada nam pokažu svoju suroviju stranu.

Priča o verovanju u sebe kada su svi drugi sumnjali, o tišini praznih sala, o danima kada su vrata ostajala zatvorena, a nada se gubila iza njih. U jednom trenutku su ga gledali kao dečka kome su zbog teške povrede snovi iskliznuli iz ruku, a danas ga gledaju kao primer da u životu ništa nije nemoguće kada imaš dovoljno hrabrosti da ne prestaneš da se boriš.

Od Osijeka i Sarajeva, kroz Zadar i do Partizana, kako je tekla karijera Arijana Lakića, za MeridianSport, govorio je Arijanov agent, Davor Ristović.

“Situacija je bila beznadežna. Nikako nije mogao da reši problem. Od lekara do lekara, od terapije do terapije – nije mogla da se uspostavi tačna dijagnoza. Nikako nisu mogli da mu reše problem i bukvalno se postavljalo pitanje da li će moći da se bavi košarkom. Arijan je odlučio da nam se javi, a onda je u dogovoru sa nama otišao kod ljudi iz Fizo tima, koji su odigrali ogromnu ulogu u njegovoj karijeri, a sa kojima i dalje radi. Dobio je jasnu sliku u čemu je problem i spoznao da će još igrati. Posle šest meseci treninga i terapija, Fizio tim je uspeo da osposobi Arijana za košarku, ali realnost nije bila idealna. Mislim da je bio novembar ili decembar, kada apsolutno niko nije želeo da mu da šansu” rekao je Ristović na početku razgovora.

Priliku za novi start, dočekao je u Osijeku. Iako je taj korak mnogima delovao kao odlazak za košarkaške mape, Arijan, njegov klub i agent su verovali da bi to mogao biti njegov početak povratka na košarkašku scenu:

“Iako su svi bili u čudu i govorili šta će tamo, odlučili smo da ga odvedemo u Osijek koji je prepoznao priliku. Taj korak je bio mnogo važan, jer je bio na ivici da prestane da igra. Tu je video da može, da ništa nije izgubljeno. Nije bilo lako, jer dok su njegovi drugari igrali ABA ligu, on odlazi u Osijek i kreće na put gde se ne vidi svetlo. Ali sve to ga je ojačalo! Prve godine je igrao koliko je mogao, a na kraju sezone je raskinut ugovor sa Zvezdom i dobio je odrešene ruke. Otišao je još godinu dana u Osijek, gde je prošao kompletne pripreme i sve ostalo. Iskoristio je godinu da se vrati na mapu”.

Nakon epizode u Osijeku, potpisao je kratkoročni ugovor sa Borcem iz Čačka. Čačani su zaključili da im Lakić nije potreban, pa saradnja nije nastavljena. Sledi još jedno teško razdoblje, kada brojni klubovi odbijaju da mu pruže priliku. Ipak, kako ističe Ristović, Lakić je verovao u sebe i nije odustajao, pa je prilika na kraju stigla.

Tadašnji trener sarajevskih Sparsa, Zoran Kašćelan, raspitivao se u agenciji za slobodne igrače, a kada je čuo da je Lakić slobodan, oduševio se.

Epizoda u Sparsima, otvorila mu je vrata Zadra. Nakon završetka sezone, u kojoj je kao trener Širokog igrao protiv Sparsa, Danijel Jusup je po dolasku u Zadar prvi pozvao i zatražio Lakića:

“Došao je kao stranac i neko od koga se mnogo očekuje. U tom trenutku možda nije ni imao kvalitet koji se od njega očekivao. Međutim, uz ogroman rad i poverenje koje je dobio od Jusupa – eksplodirao je! Velike zasluge idu na račun trenera koji je zahtevan, težak… Često Arijanu nije bilo lako, ali ga je naterao da pruži maksimum, čak i više. Limite koje je imao u svojoj glavi prebacio je zahvaljujući Jusupu“.

“Posle dve godine u Zadru, došli smo u siutaciju za veći korak. I tada su klubovi bili sumnjičavi, ali je on poslednji deo sezone odigrao fantastično. Partizan je to prvi prepoznao! Već smo ušli u razgovore sa Partizanom kada se Zadar pojavio sa pričom oko novog ugovora, a vrlo brzo i neki drugi klubovi iz ABA lige. Međutim, Partizan je bio najkonkretniji. Željko Obradović i Zoran Savić su prepoznali da je Arijan neko ko može da se uklopi u Partizanov sistem. Savić, koji je zamislio celu priču, kontaktirao je predsednika naše agencije Marka Jelića. Naravno, u saradnji sa Željkom. Pojasnili su Arijanu šta očekuju od njega. Opet visina ugovora nije bila primarna, već je važna bila samo šans”.

Osvrnuo se potom Ristović i na Arijanovu reakciju kada mu je saopštio vest o pozivu crno-belih:

“Nije mogao da veruje. Već smo počeli da pričamo da li ostaje u Zadru i razmišljali o narednom koraku. Kada su se ljudi iz Partizana javili sa interesovanjem, nismo mu rekli, jer nismo hteli da ga poremetimo. Ali, kada je postalo konkretno, odlučili smo da mu javimo. Sećam se poziva. Neverica. Nekoliko sekundi muk… ‘Pa kako Partizan’, govorio je. Tada sam mu rekao, kao što uvek govorimo igračima: ‘Ti si to zaslužio! Da nisi takav kakav jesi, ne bismo mogli da razgovaramo sa Partizanom.’ To je bilo takvo oduševljenje, da ne znam… Dečačko, neverovatno! Predstavili smo mu koliko ga čekaju teški i drugačiji zahtevi, pritisak i sve što ide uz to. A on nam je odgovorio: ‘Ja se za ovo spreman ceo život’. Govorio je kako je spreman za konkurenciju, čak i da ne igra, da želi samo da se bori… Sve kroz šta je prošao sada je pomoglo. Ovo je baš filmska priča. Bukvalno da je momak skoro sa ulice došao na veliku scenu”.

“Možda je nekima sve ovo bilo iznenadno, ali u razgovoru sa ljudima iz košarke – svi slažu da je on pravi čovek na pravom mestu. Arijan bi trebalo da bude primer mladim igračima – da vide šta je potrebno da se prođe kako bi se došlo u situaciju da se dobije šansa. Pred njim je još mnogo posla. Ali, Arijan se neće zadovoljiti ovim – to je sigurno”!

Iako je na početku bilo teško doći do prilike, Arijan je verovao:

“Čak i kada prvih nekoliko meseci nije dobijao šansu, toliko je bio pozitivan… Razgovarali smo mnogo, a njegove reči su oslikavale njegov karatker. ‘Svaki dan treniram dodatno, toliko sam pozitivan, radim i čekam svoju šansu, koju znam da ću dobiti’… Mislim da svi koji vole košarku prepoznaju koliko je on sve ovo zaslužio. Bilo je momaka i pre njega, a ne znam da li su svesni kakvu privilegiju imaju. On je to shvatio i ceni sve što ima. To se kod njega neće promeniti”.

Za kraj, usporedio je Lakića sa legendardnim košarkaškem Partizana, Dejanom Milojevićem:

“Nisu oni isti tip, ali imao sam privilegiju da odrastem uz Dejana Milojevića. Dejan, kakav je bio sa 14 godina, takav je bio do kraja svog života. Kada je bio najbolji igrač, reprezentativac, trener… Takav je Arijan, to je on! Uvek će imati isti odnos prema košarci i ljudima, koliko god otišao daleko. To ga čini drugačijim. Možda on nije najtalentovaniji, niti najbolji napadač, defanzivac… Ali on svojom ludačkom energijom i karakterom koji ima pravi razliku i nalazi se na mestu gde je sada – u Partizanu i reprezentaciji Srbije. Ima to nešto, što će ga terati napred svaki dan”.