Miloš Nikolić
Noć u kojoj je veliki Goran Dragić poslednji put plesao. U društvu prijatelja, nekih od najvećih imena evropske i svetske košarke. U društvu porodice, pred punim tribinama dvorane Stožice.
Brojni asovi su došli da pozdrave čoveka koji ostavio dubok trag u NBA, koji je Sloveniji doneo najveći uspeh u timskim sportovima.
Među njima i Aleksandar Đorđević, koji je prisustvovao još jednoj velikoj noći u Dragićevoj karijeri. Kada je pre sedam godina simultankom poslao Sloveniju na evropski tron, a Saletovu Srbiju ostavio sa srebrom u rukama.
“Šta reći što nije već rečeno za Gorana Dragića. Postavio je izuzetno visoke standarde tokom svoje karijere, pre svega ljudske, a posle toga i igračke. Primer je svakom detetu, svakom sportisti, kako se od karijere izvlači maksimum, kako se dolazi do ovakvih trenutaka kao što su mu priredili njegovi saigrači, treneri, Ljubljana i čitav njegov narod. Okružen porodicom, ljubavlju, poštovanjem svih nas koji smo došli da ispoštujemo velikana svetske, ne samo evropske košarke. Fantastično dete, naravno da nije dete, on je i ozbiljan čovek. Veliki respekt sa moje strane, kao trenera koji je bio na onoj drugoj strani koja je u jednom finalu izgubila od njegove ekipe, gde je on bio kapiten i MVP čitavog turnira. Govori vam neko ko zna šta to znači. Najmanje što sam mogao da uradim za njega je da se pojavim i uputim mu poslednji aplauz kao velikom igraču. Nadam se da će naći put i u nastavku karijere u košarci, jer takvi ljudi su izuzetno potrebni,” nije Đorđević štedeo reči pričajući za Meridian sport o Dragiću.
Koliko je Goran bio veliki, govori i to kakva se samo košarkaška elita skupila u Ljubljani da mu, kako reče Đorđević, uputi poslednji aplauz. A proslavljeni srpski košarkaš i trener dobro zna šta znači kada se velikani okupe na oproštaju, jer je i njegov bio fantastičan.
“Veoma je lepo kada tvoji saigrači iz raznih timova, treneri dođu i ispoštujute na ovakav način, kada ti sunarodnici pruže ljubav sa tribina, kada to osetiš, znaš da si uradio nešto veliko, ne samo u nekim momentima karijere već generalno. To su lepe stvari, koje ostaju urezane večno u karijeri i životu jednog mladog čoveka. On je i dalje mlad, ali je veliki primer svima nama. Veliki aplauz njemu kao čoveku i njegovoj karijeri”.
Otkrio je i jednu interesantnu priču, još sa početka trenerske karijere.
“Tokom prvih trenerskih godina u Milanu sam hteo da ga potpišem. Imao je 17 godina, došla je njegova kaseta do mene. Hteo sam ga, ali moji sportski direktor i generalni menadžer ga nisu poznavali, nisu hteli. On je bio taj kojem sam hteo, pošto sam trener koji voli da da mladima šansu, video sam da u njemu postoji nešto posebno i on je to kroz karijeru pokazao”.
Da li je, igrački gledano, video sebe u Dragiću? “Nisam, on je levak”, zaključio je Aleksandar Đorđević
Luka Kostić
