CEO Evrolige o proširenju, NBA, licencama, investitorima, timovima sa Bliskog Istoka

Paulius Motiejunas je već skoro dve godine izvršni direktor Evrolige, praktično naslednik Đordija Bertomeua, i iako su brojevi Evrolige u ovom periodu veći nego ikada, planovi NBA vezani za Evropu čine njegov mandat posebno izazovnim.

Glavni događaj lige ove sezone biće prvi put održan van evropskih granica, očekuje se da NBA predstavi svoju ligu na istom tržištu, a teme poput širenja Evrolige i novih licenci su na stolu.

Jednostavno rečeno, Motiejunas ima pune ruke posla, ali je za “Eurohoops” govorio o svim otvorenim tržištima, a pre svega o „slonu u sobi“ — prisustvu NBA — ponovivši da bi stvaranje nove lige u Evropi bilo „užasna ideja“, ali da Evroliga ostaje otvorena za moguću saradnju.

— Sezona je do sada bila neverovatna i nismo je mogli bolje isplanirati. Uvek pričamo o najkonkurentnijoj sezoni ikada, ali ova je zaista posebna. Sve je moguće u svakoj utakmici, ništa nije zagarantovano.

— Van terena, ponovo beležimo izvanredan rast i postavljamo rekorde. Novi rekord u poseti sa više od 10.500 gledalaca po meču. Prepune arene sa fantastičnom atmosferom. Dvocifren ili čak trocifren rast na svim digitalnim platformama… Evroliga ulazi u novu dimenziju i moramo nastaviti naporno da radimo da bismo je dalje razvijali.

— Što se tiče Fajnal fora, očekujemo spektakularan događaj. Neće biti prvi put da se održava van Evrope, ali će biti prvi put na Bliskom Istoku. Mislim da je sjajno povremeno doneti ovakve događaje na nova tržišta, a odziv publike je bio neverovatan — karte su rasprodate za manje od 7 sati. Sjajno je videti koliko se evropski stil košarke ceni i na međunarodnom nivou. Radimo naporno da svima pružimo nezaboravno iskustvo, bilo uživo, bilo preko ekrana.

Ali pre toga, hajde da uživamo u plej-ofu!

Evroliga van terena pregovara o prodaji manjinskog udela, što bi potvrdilo procenu vrednosti lige na jednu milijardu evra.

— Istražujemo različite opcije, ali ne mogu da iznosim detalje. Dovođenje investitora je jedna od mogućnosti, ali nije jedina. Sve to potvrđuje svetlu budućnost i komercijalnu atraktivnost koju Evroliga gradi poslednjih godina.

Postoji li još prostora za saradnju Evrolige sa NBA i FIBA, ili se treba pripremiti za novu ligu koja bi mogla biti formirana od nule?

— Spremni smo na sve scenarije. Fokusirani smo na jačanje Evrolige i pronalaženje pravih partnera za to putovanje. Ako neko želi da doprinese ovim naporima, biće dobrodošao.

Komentar na Tejtumovu izjavu da im nije cilj da zamene Evroligu?

— To nije baš u skladu sa ranijim najavama. U svakom slučaju, kao što sam rekao, ne vidim kako bi nova liga koristila evropskoj košarci. Mnogo se priča o novim tržištima i investicijama, ali se retko pominje kako će nova liga čuvati postojeće baze navijača, njihove kulture i tradicije, evropski stil igre i razvoj lokalnih talenata.

Već godinu dana se znaju namere NBA da dođe u Evropu. Šta tačno planiraju da predstave?

— Nemamo više informacija od onoga što su oni objavili i što su mediji preneli.

— U svakom slučaju, smatram da je nova liga u Evropi užasna ideja i da jednostavno ne bi uspela. To govorim i kao navijač. Nova liga bi zbunila publiku, fragmentisala komercijalne mogućnosti i raspršila igrački talenat — što bi bilo loše i za NBA i za FIBA.

Šta je sa širenjem Evrolige? Da li možemo očekivati 20 timova već sledeće sezone?

— O tome će se uskoro odlučivati. Mnogo faktora utiče na tu odluku.

— Verujem da je proširenje neminovno, ali je pitanje kada. Veliki je interes jakih projekata za ulazak u ligu. Moramo pažljivo razmotriti uticaj na kalendar, očuvati konkurentnost i kvalitet, kao i obezbediti dugoročnu dodatnu vrednost.

— O svemu tome se trenutno vodi analiza, a konačnu odluku donose akcionari.

Kritike povodom održavanja Fajnal fora u Abu Dabiju i potencijalnog uključivanja tima iz Dubaija?

— Razumem da je otvaranje novih tržišta novitet i da uvek izaziva određene negativne reakcije. Ali ne možemo zanemariti prilike koje novo tržište može doneti ligi. Za sada, međutim, ne postoji nikakav dogovor sa Dubaijem.

— Inače, nije prvi put da timovi sa Bliskog Istoka igraju u evropskim takmičenjima — u FIBA ligama su nekada igrali timovi iz Libana, Sirije i Egipta.

Da li su ovi potezi povezani sa mogućom konkurencijom NBA u Evropi, ili su prirodna evolucija lige?

— To nema veze sa NBA. Mi jednostavno sada otvorenije pričamo o svojim planovima. Ali takve inicijative se ne prave preko noći, o njima se već godinama vodi diskusija i planiranje.

Hoće li se širenje lige odnositi i na tržišta zapadne Evrope, koje NBA takođe cilja, poput Velike Britanije?

— Oduvek želimo da razvijamo košarku u zapadnim zemljama i već smo napravili ozbiljne korake. Npr. Nemačka i Francuska su najbrže rastuća tržišta Evrolige, sa preko 100% rasta interesovanja u poslednje četiri godine. To nije slučajnost, već rezultat strategije. Što se tiče Velike Britanije, tamo je izazov veći, ali verujem da će i ona uskoro slediti isti put.

— Ne verujemo u stvaranje veštačkih projekata preko noći. U Evropi je autentičnost ključna i sve se mora graditi strpljivo i postepeno. Primeri poput Bajerna, Monaka i Pariza to najbolje potvrđuju.

— Naravno, ne smemo zaboraviti ni na naša osnovna tržišta. I tamo ima još mnogo posla.

Mnogo se priča o jedinstvu klubova-akcionara, kao i o nesuglasicama.

— Ja se fokusiram na činjenice. A činjenica je da nijedan klub nije izrazio nameru da napusti Evroligu — ni meni, ni bordu, ni javno. Naprotiv, sve ukazuje na zajedničku posvećenost razvoju Evrolige, poput produženja ugovora sa IMG-om do 2036. i usvajanja novih pravila o finansijskom fer-pleju.

— Ono što ujedinjuje klubove jeste snažan projekat i perspektiva rasta.

Svi izveštaji kažu da je Real Madrid glavna meta NBA projekta u Evropi. Kako Evroliga pristupa toj situaciji? — Ne komentarišem glasine. Real Madrid nam je važan, kao i svi ostali klubovi-akcionari.

Kao bivši predstavnik jednog kluba, sada kao CEO lige, kakav je pogled na stalne pritužbe na prihode klubova?

— Da, potpuno su to dve različite perspektive. Ali, zabrinuo bih se da klubovi kažu da je sve savršeno. Svi možemo bolje i na tome naporno radimo. Njihova ambicija nam daje dodatni motiv.

— Za nepune dve godine mnogo se promenilo. TV gledanost utakmica porasla je za 42%, digitalna interakcija je uvećana 2,5 puta, broj pregleda četiri puta, fanbaza raste, sklopili smo ugovore sa VISA-om i Motorolom, više nego udvostručili prihode od OTT platformi, organizovali Fajnal for u Abu Dabiju… i to je samo početak.

Postoje javne žalbe da su trogodišnje licence skuplje od vajld-karti, a bez dodatnih prava osim igranja u ligi. Da li je to predmet pregovora?

— To su privatni razgovori, a neke informacije su netačne ili pogrešno interpretirane. Moramo priznati uticaj igranja u Evroligi na popularnost, karte, sponzore i prodaju.

— Cilj nam je da klubovima omogućimo veću stabilnost za dugoročnije planiranje i komercijalni razvoj. Spremni smo da slušamo predloge timova. To mora biti dvosmerni dijalog.

Na ličnijem nivou: da li misli da sve te žalbe, uključujući one na suđenje, zanemaruju širu sliku o ligi koja sada ima preko 100 miliona evra prihoda i vrednost od 1 milijarde?

— Radije gledam u budućnost, ali kada se setimo odakle smo krenuli, napredak je impresivan, naročito od 2016/17. godine. Sada je trenutak za novi iskorak i velike ambicije.

— Naravno da će se navijači žaliti na sudije — to je deo strasti i energije koja ovu ligu čini posebnom. Naš zadatak je da razvijamo ligu kao biznis, ali da nikada ne zaboravimo da je na prvom mestu kvalitetan proizvod za ljubitelje košarke.

Mogu li evropski klubovi u budućnosti potpuno preći na poslovni model kao u američkim sportovima, ili će uvek najvažnije biti ko pobedi, a komercijalna strana ostati u drugom planu?

— Ne mora da se bira jedno ili drugo. Ambicija da se poboljša komercijalni učinak i želja da se osvoji sledeća utakmica mogu ići ruku pod ruku.

— Komercijalni prihodi klubova su značajno porasli. Postoji sve izraženija poslovna svest, a naš zadatak je da postavimo okvir koji će to dodatno podsticati.