Pre dve sezone, Denver Nagetsi igrali su šampionsku košarku i istu krunisali istorijskim naslovom. Sada se čini da su miljama daleko od reprize takvog uspeha.
Kakvu god temu pokretali u vezi sa franšizom iz Kolorada, uvek valja poći od nečeg sigurnog. Istina, trenutno retko šta funkcioniše u timu Majka Melouna, osim naravno – jednog čoveka, svima dobro poznatog. Statistički posmatrano, Nikola Jokić beleži najbolju sezonu od dolaska u NBA ligu. Reklo bi se, gde je kraj takvoj dominaciji, s obzirom da gotovo nema rekorda koji Somborac u međuvremenu nije oborio ili postavio. Ponovo je glavni favorit za priznanje MVP – ja. Potencijalno njegovog četvrtog u karijeri koja traje ravno deceniju.
Treći je poenter takmičenja, treći skakač i drugi u asistencijama ostvarenih na meču. Ubedljivo predvodi obe konferencije po ukupnim tripl – dabl partijama, pri čemu beži Lebronu Džejmsu sa čak 18 tripl – dablova više (28 naspram deset). Svakako da nema potrebe ići u dodatne analize numeričkih podataka. Ako barem jedna konstanta postoji u Denveru sve ove godine, onda je to Jokić. Menjali su se razni – što saigrači, a svakako i protivnici, ali činjenično stanje stvari ostaje na snazi. Nikola ruši, ustaje, penje se na hijerarhiji najvećih u istoriji – Nagetsi padaju iz dana u dan.
Imati igrača i pojavu u liku srpskog centra dovoljno govori za sebe. To jeste nesumnjivo privilegija, ali i ogromna odgovornost, kako obezbediti takvoj zvezdi adekvatnu podršku. Pre svega, Nikola ne važi za profil košarkaša kome godi forsiranje šuteva. Najviše puta je udvajan u čitavoj ligi, upravo zato što lako i brzo pronalazi prostor za pas. Značajno više se oslanja na kreaciju i pokušava da svojim pristupom druge učini korisnijim. Da bi u tome uspeo, neophodno je kvalitetno pomoćno osoblje čije angažovanje zahteva izdašnije finansijske ponude, ali i ispravne odluke.
Stoga je poslovanje davno dovedeno u pitanje. Titula od pre dve sezone pokrila je određene znake sumnje, jer svaka pobeda, a posebno ona šampionska leči mnoge rane. Melem je došao kao poručen. Međutim, medeni mesec je postepeno odlazio u zaborav i vreme za svođenje računa stiglo je na naplatu. Željeni rezultat je ispunjen i bilo je sasvim logično da nosioci zarade na učinjenom poslu.
PROČITAJTE NAJNOVIJE TEKSTOVE NA PORTALU:
- https://flouter.net/obradovic-rekao-sam-da-moramo-nesto-da-preduzmemo-a-to-je-da-ja-podnesem-ostavku/
- https://flouter.net/kenan-na-pocetku-godine-niko-nije-ocekivao-da-budemo-tu-gde-smo-sad/
foto: NBA/Denver Nuggets
Jokić će 2026. potpisati novi, Supermax ugovor vredan preko 400 miliona dolara. Tu se ne može ništa spočitati, jer koliko god da se čini da je reč o baznoslovnoj cifri, barem duplo je Denver profitirao od njegove blistave karijere. U duhu maksimalnih ugovora, sledi Džamal Marej koji je prošlog leta parafirao i dogovorio petogodišnji nastavak saradnje od 244 miliona dolara. Kanadski reprezentativac je odigrao ozbiljnu ulogu u pohodu na prsten i za svoje standarde bio prilično konzistentan. Ipak, suštinski problem kod Džamala je odsustvo bilo kakvog kontinuiteta i sredine. Jednostavno, ili je u modu Ivana Gavrilovića gde vozi 200 na sat bez prestanka, kada ga je zaista prelepo gledati i jako teško zaustaviti. Takođe, viđali smo situacije u kojima se gotovo ugasio na parketu, poput poslednje cigarete.
Na olimpijadi u Parizu pojavio se nezainteresovan i nespreman, bio predmet opšte sprdnje i ključni razlog relativno ranog ispadanja Kanade. Ni start aktuelne sezone nije protekao u nešto plodnijoj efikasnosti. Baš dugo je šutirao ispod 30% za tri poena, a shodno kratkoj klupi Denvera i prilično “kamenih” igrača u rotaciji, takva napadačka letargija odrazila se na tim. Džamal za sobom vuče i nepredvidiv zdravstveni karton. Aprila 2021. doživeo je kidanje prednjih ukršenih ligamenata, verovatno, ukoliko kvantifakcija takvih stvari treba da se pravi, jednu od gorih povreda u profesionalnoj košarci. Usled krhke građe i načina na koji osvaja teren, zebnja uvek vlada i stručni štab Nagetsa vodi računa o tome.
Ulazak u finiš regularnog dela doneo je znatno svežijeg Džamala, očigledno poučen iskustvom prethodnih izdanja i važnog tempiranja forme. Bostonu je ubacio 26, Detroitu 31, beležio je partije sa čak 55 datih poena. Analizirati njegov arsenal je suvišno. To je što je, sa svim vidljivim prednostima i ne tako sjajno sakrivenim manama. Videćemo kakvo će lice pokazati u Plej – Ofu, mada je opšte poznato da se kod Džamala ništa unapred ne sme prognozirati. U odlučujućoj seriji protiv Minesote minule godine, postizao je redom 17, osam, 24, 19, 16, deset i konačno 35 poena – prevedeno, skoro sve i gotovo ništa.
Popularni termin poezije u pokretu precizno apostrofira to što čini momak iz Ontarija. Međutim, muka pravog pesnika, rekao je Orhan Pamuk, jeste što ukoliko je dugo srećan, polako postaje otrcan, dok, ako je dugo nesrećan, odakle mu snaga za dalje. Teško je pronaći i uskladiti balans, jer umetnost zahteva strašno odricanje, a prepreke su na svakom koraku. Elem, Denver izvesno živi i umire sa Džamalom i kada je već tako, neka barem pesma kroz period ispred nas donese tonove trijumfa. Nikola, a i navijači Nagetsa bi bili zahvalni na tome.
foto: Denver Nuggets
Treći iz tog trougla čudne jednačine je Majkl Porter Džunior. Apsolutni rekorder upućenih kritika ekvivalentno uloženog i dobijenog u Denveru. Porter, da budemo skroz pošteni, za razliku od Džamala ne bira utakmice, šutira kako god se rival zvao i potpuno ga briga za posledice. U odnosu na Kanađinana, bolje je krenuo sezonu, stim što je tu priča uvek identična. Pokušava isključivo nakon bloka, dribling je misao imenica, vraćanje u odbranu prvoaprilska šala.
Trener Nagetsa, Majk Meloun istakao je da pamti Porterov doprinos šampionskom naslovu, a kao odgovor na glasine da će igrač biti trejdovan. Porter je stvarno pružao važnu rolu u šampionskom Plej – Ofu, stim što je to prošlost i za stanovište vrhunskog sportiste davno prošlo vreme. Normalno, ne bi bio prvi put da posle toplog ljudskog zagrlja usledi otpusnica, ali je to neki drugi par rukava, sačuvan verovatno ili ne za budućnost.
Majkl će evidentno braniti boje Nagetsa do kraja sezone, a možda i u nastavku, s obzirom da je ugovor glavni kamen spoticanja. On je u trećoj godini petogodišnjeg maksimalnog produženja za novajlije koji je potpisao 2022. godine. Ostale su mu dve godine i skoro 80 miliona dolara do kraja ugovora. Ko je toliko luckast da zagrize mamac Portera Džuniora i opet ponudi nešto opipljivo zauvrat. Pominjao se jedno vreme Bogdan Bogdanović, uglavnom kroz prizmu tandema sa Jokićem. Međutim, sve što teoretski lepo zvuči, obično je malo drugačije u praksi.
Ofanzivno, Porter beleži solidne procente iz igre, odlično šutira iz kornera i znatno slabije sa ostalih delova terena. Defanzivno, Majkl je poligon pored koga prolaze protivnički igrači. Odlaskom Brusa Brauna i Kadvela Poupa koji su napustili Nagetse i zbog toga što je ugovor Portera zahtevao izvesna finansijska prilagođavanja, oštrica Denverove odbrane skroz je otupela. Treba reći da Porter ima tri operacije leđa i nije realno očekivati da njegova pleća stanu u prvu borbenu liniju. Majkl ove sezone beleži 2,2 asistencije po meču i prema tom parametru je izjednačen sa Džejlenom Piketom, rezervom Nagetsa i momkom koji provodi na terenu 20 minuta manje od Portera. S obzirom da Porter mimo šuta iz kretnje nema drugu opciju u napadu, jasno je koliko su akcije sa njim u postavi ograničene i predvidive.
Denver nesumnjivo čeka kvalitetniju realizaciju od Mareja i Portera. Jokić će ispoštovati plan, ali se polako ispostavlja da rivali i prihvataju sudbinu Nikoline superiornosti. Važno im je da ostatak Nagetsa podbaci.
foto: Denver Nuggets
A ko to čini ostatak Denvera? Okej, ukoliko pođemo od startne petorke, nailazimo na Erona Gordona, eksplozivnog Amerikanca zadivljujućih fizičkih spobnosti. Gordon je u Denveru kroz godine evoluirao od tradicionalno zastupljenog igrača u reketu do upotrebljivog šrafa mehanizma spolja koji može da širi teren i ubaci kada je sam. Uloga Gordona jeste izuzetno bitna, on povezuje oba kraja terena i predstavlja nešto sigurniju alternativu Jokiću u reketu. Istina, ove sezone odigrao je svega 36 utakmica – što zbog raznih povreda, ali i smrti brata, Dru Gordona, inače nekadašnjeg člana Partizana.
Njegova prisutnost biće od ogromnog značaja za ključne utakmice, jer predstavlja bitno telo u odbrani i opet je koliko – toliko spreman da ubaci iz relativno otvorenih pozicija. Problem u nastanju je što će takvih situacija itekako biti i već ih viđamo tokom regularnog dela. Jokić se neprekidno udvaja, dok se svesno pušta šut drugih na terenu i provocira promašaj saigrača.
Kristijan Braun i Rasel Vestbruk, svako na svoj način, ali sa suštinski identičnim epilogom, potvrđuju gore pomenutu konstataciju. Rasel je motor tima, energija kojom nastupa je zarazna i pristup čak i u 36. godini života zaslužuje divljenje. Iako su tokom karijere izlazile česte dezinformacije o njegovoj ličnosti, činjenica je da Vestbruk nikada nije iznosio prljav veš iz svlačionice, čuvajući tako sopstveni identitet, ali i poštujući sklad tima zarad uspeha. Denver, na sreću sličnih muka nema. Od Rasela se traži da bude ono što jeste – odgovaran veteran, postavljen u službi ekipe, spreman da izađe na bojno polje i juriša do poslenjeg atoma snage.
Naravno da šut nije naprasno profunkcionisao. I dalje ga rivali bezobrazno puštaju, ali Vestbruk ne odustaje – veruje u smisao izgrađenih pozicija i možda jednom stigne nagrada. Kombinacija Jokića i Rasela dala je određene efekte i to se realno rečeno moglo očekivati, jer obojica jako dobro razumeju košarku i dovoljno su prošli u karijerama. Kada se njih dvojica nalaze u paru, tim prosečno postiže 15 poena više na 100 poseda. Takođe, sa Raselom u timu, Denver značajno sigurnije brani protivničke bekove i dozvoljava manje prodora ka košu, te tako laganih poena sa polaganja, često i pod faulom.
foto: Denver Nuggets
Kristijan Braun je Denverov projekat koji se pokazao prilično respektabilnim. Braun je u ligu došao sa statusom talentovanog atlete, fantastičnog odraza i vrlo upitnih šuterskih mogućnosti. Igrao je disciplinovanu odbranu i u napadu rešavao bukvalno kada je morao. To se do dana današnjeg promenilo u smislu da je realizacija dostigla granice prihvatljivih procenata iz igre – za dva šutira 64%, sa penala 83%, dok je trojka sačuvala mesto u senci sa 36% ukupne efikasnosti. Braun je kroz sezonu postao starter i Nagetsi su prihvatili sudbinu u kojoj će njegov šut spolja ponekad i odlučivati o konačnom ishodu.
Osim Kristijana Brauna, Majk Meloun na raspolaganju ima Pejtona Votsona i Džulija Strotera. Takođe, Denverove izbore na draftu i eksperimentalne pokušaje stvaranja važnih opcija sa klupe. Votson je pre svega sinonim za defanzivni segment, raspolaže neverovatnim osećajem za blokadu i poseduje osobine tradicionalne za većinu mladih igrača u nastajanju. Igra u snažnom intezitetu, hvata promašaje saigrača i uglavnom poentira oko obruča. Stroter je nešto pismeniji u napadu, ali još uvek suviše mekan za tempo koji čeka Denver u Plej – Ofu. Tu je i omaleni Džejlen Piket, ponositi član Melounove sekundaže na klupi čija će se uloga u periodu ispred verovatno, ako se ne desi nešto epohalno, svesti na pojam statističke greške.
Na poziciji visokih igrača ili ti bolje rečeno – zamene za par minuta Nikolinog predaha, nalaze se Deandre Džordan i Zik Nađi. Istini za volju, na zvaničnom sajtu pišu imena Darija Šarića i Vlatka Čančara, ali su njihovi dometi odavno irelevantni. Postavlja se logično pitanje zašto Denver nije doveo nekog pod košem i da li je uopšte probao da se povodom toga angažuje. Nikola će kroz Plej – Of svakako preuzeti maksimalnu odgovornost, ali je nedopustivo da to tada ekipa zavisi od ljudi kojima ni forma ni trenutni kvalitet ne garantuju obećanu zemlju
