Kada opisujemo situaciju u košarci u Srbiji, kada kažemo da je turobna situacija, to predstavlja nažalost preblagu kvalifikaciju za realnu sliku srpske košarke.
Škole košarke bi trebalo da predstavljaju prve korake u košarkaškim karijerama. Ipak, mnogo dece izađe razočarano iz našeg najlepšeg sporta iz raznih razloga.
Niti škole košarke dobiju adekvatnu reklamu, niti se ta deca održe u košarci u bilo kakvom obliku.
Nepopularna “borba sa vetrenjačama” u školama košarke već decenijama uzima maha na ovim prostorima, posebno u Srbiji.
Preskupe kotizacije, nedostatak termina, finansiranje iz sopstvenih prihoda, odnosno članarina roditelja su neki od niza problema koji izjedaju male sredine i iz kojih još uvek ne vidimo izlaz.
Prvi čovek škole košarke iz Crvenke, Jaffa All-Stars, Aranđel Semiz je za Flouter podelio deo svog entuzijazma koji ga krasi i kojim se bori protiv turobne svakodnevice srpske košarke.
Budući da dolazite iz mesta koje je mnogo poznatije po rukometu, možete li da opišete način na koji animirate decu da odaberu baš košarku kao matični sport?
U malim sredinama kao što je Crvenka, rad sa decom nije ni malo lak. Ulažem mnogo vremena, truda i novih ideja u rad sa decom. Roditelji dece to zaista prepoznaju, ali i sama deca.
Naš sistem rada je specifičan, mislim da se po tome izdvajmo od drugih klubova. Moram da napomenem da imamo i određen broj članova koji putuju iz okolnih mesta kako bi trenirali u našem klubu. To zaista smatram uspehom.
Škole košarke muku muče sa organizacionim i finansijskim poteškoćama već decenijama. Osim Vašeg generalnog sponzora Jaffe, u kolikoj meri imate pomoć od opštine i od roditelja dece koja treniraju u KK Jaffa All-Stars?
U pravu ste. Iz tog finansijskog ugla, košarka pogotovo u mlađim kategorijama nije profitabilan sport. Klubovi ne mogu da opstanu bez pomoći opštine i sponzora.
Tako je i kod nas, situacija je daleko od idealne, ali zaista imamo tu čast da je tako veliki brend, kompanija Jaffa Crvenka postala naš generalni sponzor. Prepoznali su moj rad sa decom i imamo odličnu saradnju, na čemu sam im neizmerno zahvalan. Nadamo se da će se uskoro i opština Kula priključiti podršci našem klubu, što bi za nas bilo od velikog značaja.
Sjajnu saradnju imamo i sa roditeljima dece, koji su uvek tu da pomognu. Moram da napomenem da takođe veliku podršku u radu sa decom imamo u veoma uspešnoj dispečerskoj kompaniji “Crvenka Project” iz Crvenke, kojoj se ovom prilikom zahvaljujem na svemu što su uradili za naš klub.
Za portal MVP ste prošle godine izjavili da ste imali svega dve selekcije – pionirsku i kadetsku. Da li ste u međuvremenu uspeli da omasovite svoju školu košarke i da li ste uspeli da formirate još neku selekciju?
Kao što sam i na početku ovog razgovora rekao, rad u malim sredinama je vrlo specifičan, ne može se ni u kojoj meri porediti sa radom u velikim gradovima.
U gradovima su uslovi znatno bolji, ali je pre svega i broj dece daleko veći. Iz toga kasnije proizilazi selektiranje dece, pa iz tog selektiranja dolazi i do određenog kvaliteta. Teško je imati masovnost u bilo kom sportu, obzirom na to da je broj dece u Crvenki nažalost jako mali.
U vezi sa tim, smatram ogromnim uspehom imati dve takmičarske selekcije i oko 50 aktivnih članova u jednom malom mestu kao što je Crvenka.
Pomenuli smo i problem sa terminima u uvodu ovog intervjua. Na koji način uspevate da prevaziđete ovaj hroničan problem sa terminima?
Ne bih preterano da se žalim, jer smatram da izgovori u sportu ne treba da postoje. Jedino se brinem za decu, jer vidim da se mnogo trude i da ponekad sve ovo ume da im bude jako naporno.
Mogu samo da se zahvalim svojim igračima i njihovim roditeljima koji imaju razumevanja, za da tako kažem “udarničke” termine u kojima treniramo.
Pogotovo kada je reč o kadetima, srednjoškolcima, ti momci trebaju rano da se probude kako bi putovali u školu po 15-20 kilometara i nazad. Uveče dolaze sa treninga prilično kasno. Zamislite tek kako je momcima koji putuju iz okolnih mesta kod nas na treninge, i koliko kasno se oni vraćaju kući.
Momci ne odustaju, to je znak koliko su ozbiljni u svemu ovome i koliko vole svoj klub. Potrebna je zaista jaka želja, volja, i podrška roditelja.
Veliki broj školi košarke širom Srbije nažalost nema finansija da se takmiči u ligama u okviru Košarkaškog saveza. U kojim ligama se takmiče Vaše selekcije?
Naše selekcije se takmiče u Kvalitetnoj ligi Košarkaškog Saveza Vojvodine. Za sada smo zadovoljni. U pitanju je kvalitetno takmičenje na teritoriji cele Vojvodine, u kome deca mogu pravilno da se razvijaju kroz veoma jake utakmice.
Možete li nešto detaljnije o Vašem sistemu rada u školi košarke? Pominjali ste ranije neke obrise rada, pa želimo da saznamo više o tome.
Ne mogu baš sve da vam otkrijem haha. Naš sistem rada, zasniva se pre svega na nekim zdravim osnovama.
Jedan od primarnih ciljeva je da se deca izvedu na pravi životni put i da sutra budi zdravi i obrazovani ljudi spremni na životne izazove. Tu morate da budete i više od trenera!
Naravno, tu je i onaj sportski deo, kroz koji pokušavamo da implementiramo košarkaške veštine na opet malo specifičan način, kroz usavršavanje individualne tehnike i učenjem timske saradnje, uz redovne utakmice, pokušavamo da unapredimo svakog pojedinca. Za sve to, potrebno je mnogo vremena i rada.
Primetili smo i neke kreativne inovacije po pitanju marketinga, koje nisu baš mnogo zastupljene u Srbiji, kao što je recimo bilbord posvećen deci. Možemo li čuti nešto više i na tu temu?
Trudimo se da i po pitanju marketinga smislimo nešto novo i interesantno, što će u najboljem svetlu prezentovati naš rad sa decom.
Oglašavanje na bilbordima, i društvenim mrežama nam dosta pomaže u tome. Postoji još mnogo ideja koje pripremamo da realizujemo u budućnosti u saradnji sa našim partnerima.
Ugostili ste u Crvenki nekoliko poznatih košarkaških imena. Koliko Vam je to pomoglo u afirmisanju relativno nove škole košarke?
Pomoglo nam je u smislu da naši članovi dobiju dodatnu motivaciju za bavljenje košarkom, ali i da afirmišu neke svoje drugare da nam se pridruže.
Želeo sam da naši članovi čuju mišljenja ljudi koji iza sebe imaju ozbiljne karijere, i od kojih mogu da dobiju savet iz prve ruke. Kada kažem savet, mislim na savet i o nekim opštim životnim pitanjima ali i o sportu naravno. Takve stvari su za decu ali i za mene neprocenjive.
Zaista sam zahvalan svim tim ljudima, koji su odvojili svoje vreme da razgovaraju sa decom, neki od njih su zaista moji dobri prijatelji, ali verujte mi da nije lako organizovati svoj dan, da bi proputovali po 300 kilometara i došli u Crvenku.
Reklo bi se da je vaš specifičan rad sa decom cenjen širom Srbije. To dokazuju i gore pomenute posete naših proslavljenih asova. Koga ste sve imali priliku da ugostite i kakvi su njihovi utisci na vaš rad sa decom u tako maloj sredini kao što je Crvenka?
Imali smo priliku da ugostimo imena kao što su: Dejan Milojević, Darko Miličić, Milan Gurović, Aljoša Mitrović… Nedavno nas je posetio bivši tandem Partizana Milenko Tepić i moj nekadašnji saigrač, školski drugar Božo Đumić, koji je Crvenčanin, i koji je možda najbolje mogao da približi deci koliko je trnovit put do profesionalne košarke.
Pre nekoliko nedelja nas je posetila jedna od naših najboljih ženskih sudija Jasmina Juras. Održala je fantastično predavanje deci na temu košarkaških pravila. Generalno, ne bih puno da govorim u njihovo ime, ali zaista sam dobijao samo pozitivne komentare i pohvale na ono što su videli na mojim treninzima.
Pored klupskog rada, poznato nam je da ste organizator i nekih drugih košarkaških projekata. Jedan od njih je i Jaffa All-Stars Kup. Možete li nam reći nešto više o tom projektu?
Jaffa All-Stars Kup je turnir namenjen mlađim kategorijama, u organizaciji našeg kluba i pod pokroviteljstvom kompanije Jaffa Crvenka.
Prošle godine smo napravili zaista izvanredan događaj u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji, gde smo pored ostalih učesnika ugostili KK Partizan iz Beograda i osvajača turnira, ekipu beogradske Mege. Nastavićemo da razvijamo taj projekat, ali naravno i neke nove ideje.
Da li u vašem klubu pored funkcije trenera, obavljate još neku važnu funkciju, možda administrativnu ili Vam neko u tome pomaže?
Trudim se i da organizaciono poboljšamo funkcionisanje kluba, tako što će svako raditi svoj deo posla. Ja uradim onoliko koliko smatram da mogu da pomognem van terena, a da je vezano za košarku.
Većinu administrativnih pitanja prepuštam stručnim licima u klubu. Za sve pravne nedoumice zadužen je sekretar kluba, advokat Mikulić Darijan.
Bez njegove pomoći neke stvari zaista ne bih mogao da rešim, jer sam maksimalno fokusiran na teren i nisam dovoljno kompetentan za pravna pitanja.
U pomenutom intervjuu za MVP portal, pomenuli ste i veoma potcenjene probleme sa preambicioznim roditeljima. Deluje da se sve češće pojavljuje i problem neambicioznih roditelja. Da li ste se susretali sa ovim problemom prilikom rada sa decom?
Stvarno nisam imao previše problema te vrste, kada su roditelji u pitanju. U našem kolektivu velika većina roditelja poštuje dogovor, i kodeks ponašanja koji vlada u klubu. Imaju poverenja u moj rad, i odlično sarađujemo.
Bilo je možda nekoliko situacija kada su mi se roditelji obratili neučtivo, da ne kažem bahato. Ali to obično budu roditelji koji su novi u ovome, koji dete dovedu sa nekog drugog sporta i nisu baš upućeni kako kod nas stvari funkcionišu. Posle kraćeg razgovora, shvate da i oni moraju da se uklope u naš kolektiv i poštuju određena pravila.
Uvek sam tu da saslušam roditelje i da im pomognem. Ali ne roditelje koji bi želeli da budu treneri, ili roditelje koji žele da ostvaruju svoje neostvarene ambicije preko dece.
Kakva Vam je saradnja sa osnovnim i srednjim školama i Vaš ugao gledanja današnjih časova fizičkog koji su nažalost pali na najniže grane?
To ne bih previše komentarisao. Verujem da i sami vidite da ima sve više i više fizički nespremne i gojazne dece. To pre svega nije dobro zbog zdravlja same dece, a onda i zbog njihovog uključivanja u bavljenje sportom.
Bez savladanih osnova fizičke kulture i osnova zdravog života, deca ne mogu biti sposobna za bavljenje bilo kakvim sportom.
Mislim da bi škole ozbiljno trebale da se pozabave tom vrstom problema, kako bi se deca usmerila na pravi put. Promocija sporta po školama je nešto na čemu bi trebalo konstantno da se radi.
Reklo bi se da je nemoguće raditi na profesionalnom nivou u manjim sredinama, ali nakon ovog
razgovora sa Vama, stiče se drugačiji utisak. Koje su dalje ambicije Vaše škole košarke i Vaše lične ambicije?
Dalje ambicije kluba su da nastavimo sa našim proverenim sistemom rada, da završimo uspešno započeta takmičenja, i naravno da i dalje afirmišemo decu da se bave košarkom.
Moje lične ambicije su nekako vezane za klub. Dok god deca imaju želju i volju da se bave ovim sportom, ja ću biti tu da im pomognem i da ih u tome podržim.
