U Beogradu, 6. novembra 1977. rođen je jedan od najboljih šutera koji su ikada nosili Partizanov dres, Dušan Kecman. Za put košarke odlučio se, neko će reći i kasno tek kao devetnaestogodišnjak kada je po prvi put imao kontakt sa košarkaškom loptom.
Njegov prvi klub bio je Beopetrol sa kim je potpisao ugovor 1996. godine, a njihov dres je nosio punih pet sezona.
U poslednjoj sezoni biva proglašen za najkorisnijeg igrača lige, nakon čega je usledila selidba u Železnik, tačnije FMP. Tamo je proveo svega jednu sezonu, gde je imao dosta zapažene brojke. To ga je preporučilo Virtusu iz Bolonje, gde je bio na probi, međutim usled loših finansijskih uslova bivšeg dvostrukog šampiona Evrope do dogovora između dve strane nije došlo. U leto 2002. godine pravi jedan od najboljih poteza karijere kada je na poziv Duška Vujoševića prvi put obukao dres Partizana.
U svom prvom mandatu proveo je dve sezone, a u obe se okitio naslovom šampiona države.
Period od 2004. do 2006. godine sigurno mu je bio najgori u njegovoj pozamašnoj karijeri.
Za to vreme promenio je četiri kluba, redom Makedonikos, Efes, Ostende i Kijev gde nije uspeo da pronađe pravog sebe pa je usledio povratak u najveći srpski klub gde je ponovo dve sezone nosio Partizanov dres.
U prvoj sezoni po povratku u crno-belo jato, sa ekipom je osvojio nacionalno prvenstvo i Jadransku ligu. Sledeće sezone odbranjena su oba pomenuta trofeja, s tim što je na svoj konto dodao i trofej namenjen osvajaču Kupa.
Uz tu tripletu njegov tim se te sezona domogao i četvrtfinala Evrolige. Njegove nastupe pod dirigentskom palicom Duška Vujoševića, zapazio je najtrofejniji evropski stručnjak Željko Obradović koji je tih godina sa klupe predvodio Panatinaikos.
Bez mnogo razmišljanja ponuda da radi sa stručnjakom kakav je Obradović nije mogla biti odbijena pa je u leto 2008. potpisao dvogodišnji ugovor. Par meseci kasnije ispostavilo se to kao pun pogodak za Kecmana jer se sa grčkim velikanom popeo na krov Evrope, a kao šlag na tortu osvojeno je grčko prvenstvo i grčki kup.
Na kraju izuzetno uspešne sezone kako za klub tako i za samog Kecmana došlo je do prekida saradnje gde on postaje slobodan igrač. Neminovan je bio povratak u Partizan leta 2009. Ni slutio nije da će ga predstojeća sezona proslaviti kao nikad do sad.
Na njegovim krilima Partizan je te sezone prvi put, posle 12 godina obezbedio igranje na F4 Evrolige.
Do titule na Jadranu stiglo se na nesvakidašnji način kada je Dušan Kecman na 0,6 desetinki do kraja potegao šut sa suprotne strane terena, a ona se od tablu odbila pravo u koš i tako Partizanu donela četvrtu titulu za redom, a u čitavoj hali u Zagrebu nastao je muk.
Naravno, titule prvaka Srbije i osvajača Kupa se nisu dovodile u pitanje jer kako te tako i sledeće dve sezone dok je Kecman nosio Partizanov dres bile su obojene u crno-belo. Na to bila je dodata još jedna titula ABA lige.
Nakon odlaska iz Partizana okušao se u prvenstvu Francuske gde je jednu sezonu proveo u Roanu, a sledeću ujedno i poslednju u svojoj karijeri, u Monaku, gde je bio otpušten nakon samo četiri utakmice.
Duga i bogata, osamnaestogodišnja karijera, velikog Dušana Kecmana okončana je 2014. godine, a 29. juna pomenute godine odigrana je oproštajna utakmica u hali “Aleksandar Nikolić” na kojoj su nastupali njegovi nekadašnji saigrači. Sav prihod od utakmice otišao je u dobrotvorne svrhe.
