Đorđević otvorio dušu: Kada se strast vratila, vratio sam se i ja

Aleksandar Saša Đorđević ponovo je na klupi u Istanbulu, gde ovog puta vodi Bahčešehir. Iskusni srpski trener govorio je o povratku košarci, uspehu, odnosima sa igračima i onome što ga i dalje pokreće, u razgovoru za Eurohoops.

„Za mene je uspeh jednostavno kada neki od mojih bivših igrača dođu da me vide i zagrle me. To mi mnogo znači.“

Povratak u Istanbul usledio je nakon razgovora sa ljudima iz Bahčešehira, koji su ga ubedili da prihvati novi izazov.

„Ponekad morate da zamislite sebe negde. A način na koji su mi se vlasnici i ljudi iz organizacije obratili baš me je snažno pogodio. Video sam sebe i svoje saradnike u ovom klubu, kako pokušavamo da ga učinimo boljim, naravno kada je reč o rezultatima, ali i u svemu ostalom što možemo da donesemo. Ovo je jedan od velikih izazova u ovom trenutku. Najveći u mom životu i uživam u njemu.“

Đorđević ističe da danas, zahvaljujući iskustvu, drugačije posmatra trenerski posao.

„Zahvaljujući iskustvu, sada mogu više da uživam u svemu ovome dok sam na ovoj poziciji nego ranije. Mislim da nivo entuzijazma i radosti koji su potrebni da bi se ostvarili određeni ciljevi mora da se pokazuje svakog dana. Veoma su ambiciozni, a to želim i ja. Želim priliku da se borim za trofeje. Želim klub koji želi da ih osvoji, koji ima glad, ali i određeno znanje.“

Trofeji, međutim, za njega nisu jedino merilo uspeha.

„Nisu. Za mene nisu. Očigledno je da samo rezultat ne definiše čoveka ili profesionalca. Ono što vas na ovoj poziciji definiše kao trenera, ili uspešnog trenera, jeste koliko ste uspešni kao osoba i koliko su veliki, snažni i duboki odnosi koje ostavite iza sebe posle tih godina. Nije vreme da pričam o onome što je iza mene. Želim da pričam samo o onome što je ispred mene i o gnome što možemo da uradimo sa Bahčešehirem.“

Srpski stručnjak posebno je govorio o tome šta za njega predstavlja lični uspeh.

„Mislim da je čovek uspešan kada je razlika između toga kako vidi sebe i kako ga drugi ljudi vide minimalna. Vi mislite da ste dobri u nečemu i da ste toliko dobri. Ljudi vas vide i kažu: ’Da, dobar si upravo toliko.’ E, to je onda uspeh. Zaista sam ponosan na to kako mi život ide.“

Govoreći o iskustvu stečenom tokom igračke i trenerske karijere, Đorđević je izdvojio trenutke u kojima se stvaraju šampioni.

„Šampioni se stvaraju u tim trenucima. Šampioni u tim trenucima reaguju svojim talentom, kvalitetom, znanjem, željom, glađu i – zdravljem.“

Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzimaju treneri poput Majka D’Antonija i Željka Obradovića.

„Imao sam ogromnu sreću da tokom igračke karijere radim sa toliko velikih trenera. Ogromnu sreću. Oni su moji mentori, ali su i moji prijatelji. Mislim da u ljudskim odnosima i empatiji koju neko može da pokaže, a zatim i da dobije zauzvrat, postoji nešto posebno. Ta mala stvar može da pomogne igraču da se podigne.“

Bahčešehir želi da napravi korak više i eventualno izbori plasman u Evroligu, ali Đorđević insistira na postepenom napretku.

„Neophodno je biti konstantan. Samo moramo da zaslužimo pravo da se možda kroz velike rezultate popnemo stepenik više, da pređemo na viši nivo – u drugu najbolju košarkašku ligu na svetu, po mom mišljenju definitivno odmah iza NBA lige. Samo moramo da idemo korak po korak, kao kada se penjete na planinu, razmišljajući samo o sledećem malom koraku, umesto da gledamo vrh planine i sve vreme pričamo o tome šta je tamo gore. Saznaćemo kada stignemo tamo.“

Na kraju, Đorđević je objasnio zbog čega se i dalje vraća košarci i šta ga pokreće posle toliko godina u ovom sportu.

„Kada se strast vratila, vratio sam se i ja. I još sam ovde. Drveni parket – kad god zakoračim na teren, to je moja stvar. Sve sam video, sve sam uradio, ali kada sam ovde, to je čista strast. To je vatra koja izlazi iz mene. Zadovoljan sam onim što imam. Nikada ne gledam u tuđi tanjir. Moj tanjir mi je dovoljan.“