Žofri Lovernj ponovo je postao deo Partizana, 12 godina nakon odlaska iz Beograda. Francuski centar vratio se u klub u kojem je stekao punu afirmaciju, nosio kapitensku traku i ostavio dubok trag.
Posle Partizana, Lovernj je nastupao u NBA ligi, a potom izgradio bogatu evropsku karijeru. Jedan od trenera sa kojima je sarađivao bio je i Željko Obradović, sa kojim je radio u Fenerbahčeu.
Govoreći za SKWEEK, Lovernj se osvrnuo na Obradovićevu odluku da se vrati u Panatinaikos.
“Ne mislim da postoji razlika. Željko je veoma emotivan kada donosi takve odluke. Od njega sam uvek slušao da su njegova dva kluba zapravo Panatinaikos i Partizan. Zbog toga me nije iznenadilo što se vratio u Panatinaikos“, rekao je Lovernj u drugom delu razgovora za SKWEEK (prvi deo).
Francuz se prisetio i perioda provedenog u Istanbulu, koji mu je doneo i jednu od najvažnijih trenerskih lekcija.
“Moj period u Fenerbahčeu bio je istovremeno i dug i kratak. Došao sam, igrao tri ili četiri meseca, a onda sam se povredio i pauzirao osam meseci. Vratio sam se na teren, a dva meseca kasnije počela je pandemija koronavirusa,” istakao je francuski centar, pa nastavio:
“Željko ima zaista drugačiji način rada. Naučio me je da stvari ne radiš zbog kluba ili trenera, već zbog sebe. To je verovatno najvažnija lekcija koju sam od njega dobio. Mnogi treneri pokušavaju da budu opušteni i da se druže sa igračima. Željka to ne zanima previše. Radi ono što smatra neophodnim kako bi ekipa bila uspešna. Ima svoj način rada. Može da ti se dopada ili ne, ali to je njegov put. Lažno prijateljstvo nije njegov stil.“
Lovernj je govorio i o snažnom prisustvu francuskih igrača u grčkoj košarci, uz osvrt na priliku koju je i sam imao da zaigra u Panatinaikosu.
“Nažalost, 2022. godine izabrao sam Asvel umesto Panatinaikosa. Takođe, kada je Lesor slomio nogu u decembru 2024, Asvel mi nije dozvolio da odem u Panatinaikos.“
Potom se osvrnuo na transformaciju Evrolige i način na koji se evropska košarka promenila poslednjih godina.
“Mislim da se košarka promenila. Pre dve sezone, kada je Evan Furnije tek stigao u Olimpijakos, rekao mi je: ‘Znaš šta? Očekivao sam mnogo veću razliku između NBA lige i evropske košarke.’ Rekao je da Evroliga počinje da liči na NBA, a onda se ispravio i dodao: ‘Na NBA od pre šest, sedam ili osam godina.’ Potpuno se slažem sa njim. I dalje postoje razlike između NBA lige i Evrope, ali način na koji se danas igra u Evropi podseća na NBA košarku od pre osam ili deset godina. Igra je brža, igrači su niži, visoki gotovo uopšte više nemaju loptu u rukama, dok su bekovi sve veštiji.“
Francuski centar smatra da će se evropska košarka u narednom periodu dodatno menjati, posebno zbog sve većih ulaganja sa različitih tržišta.
“Svi možemo da pokušamo da predvidimo šta će se dogoditi, ali niko zapravo ne zna. Neki od najboljih igrača u Evropi neće ni igrati u Evroligi. Mladi evropski košarkaši odlaze na koledže u Ameriku. Tu je i Japan, koji svake godine privuče jednog, dvojicu ili trojicu veoma dobrih evroligaških igrača, jer tamo mogu da zarade mnogo više. Pojedini Amerikanci takođe biraju Japan umesto Evrope. Kina je i dalje prisutna, Bliski istok raste, ali je i u Evropi sve više novca. Pojavljuju se brojni projekti, a ulaganja rastu na svim tržištima.“
Jedna od najvećih tema u evropskoj košarci jeste i najavljena NBA Evropa. Lovernj nije krio da bi više voleo da se sačuva autentičnost evropskog modela.
“Svi govore i sanjaju o NBA Evropi. Igrao sam u obe lige, ali kao Evropljanin želim evropsku košarku. Ako želim da igram ili gledam NBA, onda ću gledati NBA. Naša košarka već nestaje zbog načina na koji se igra i pravca kojim evropski klubovi idu. Sve je snažnije okrenuto američkom modelu. Ne znam ni da li je Evroliga sada konkurentnija.“
Posebno mu je važno da klubovi zadrže vezu sa domaćim igračima i identitetom koji ih razlikuje od drugih.
“Kada sam bio dete i gledao Panatinaikos, gledao sam Spanulisa, Focisa i Dijamantidisa. Naravno, bilo je i Amerikanaca, ali su ti klubovi imali najbolje evropske igrače. Kada gledam Žalgiris, želim da vidim litvanske igrače. Kada gledam Partizan, želim da vidim srpske igrače. Ne želim da svi klubovi izgledaju isto. Neko će možda reći da sam staromodan, ali to je moje mišljenje.“
Lovernj se dotakao i letnjih transfera, a kao posebno iznenađenje izdvojio je odluku Džedija Osmana da karijeru nastavi u PAOK-u.
“Meni je to prilično teško da razumem. Turčin je, u Turskoj postoje tri evroligaška kluba, a on odlazi u Grčku i neće igrati Evroligu? Ipak, svako u određenom trenutku karijere očekuje i želi nešto drugačije. Ako je doneo takvu odluku, pretpostavljam da želi da ostane u Grčkoj ili da igra za Andreu Trinkijerija. Zaista me je iznenadilo.“
Predstojeću sezonu Evrolige vidi kao jednu od potencijalno najzanimljivijih, posebno zbog brojnih promena na tržištu.
“Neočekivan je bio i transfer Silvena Fransiska. Luda je bila i situacija sa Mozesom Rajtom, koji je navodno trebalo da ode u Barselonu, a na kraju je završio u Milanu. Biće ovo veoma zanimljiva sezona. Naravno, tu je Olimpijakos, koji već godinama igra sjajno. Tu je i Panatinaikos, koji pravi neverovatne ekipe i vraća Željka. Kada se ruski klubovi vrate, pojaviće se još dve ili tri veoma konkurentne ekipe sposobne da potroše mnogo novca,” rekao je Lovernj, pa nastavio:
“Pitam se i da li će i kada neki klubovi početi da igraju isključivo Evroligu, jer je i to jedna od mogućnosti u budućnosti. Najteže je stići do Fajnal-fora i onda izgubiti jednu utakmicu. To je veoma nepravedno, jer u jednom meču može da se dogodi baš sve“.
